Međuvreme

Srbija: Nepoželjni ministar

Poslednja sednica SO-a Vladičin Han, 21. februara, doprinela je da ova opština na jugu Srbije postane zanimljiva za prestoničke medije. Odbornik Predrag Iskrenović izneo je predlog da se ministar odbrane Zoran Stanković, koji je iz sela Tegovište, proglasi nepoželjnim, da mu se zabrani ulazak na teritoriju opštine, a čerez njegovih izjava o generalu Mladiću.

O tome šta je bilo, priča predsednik SO-a Branislav Miljković. Odborničke grupe su se, kaže, lepo dogovorile o dnevnom redu da bi skupština bila efikasna, i onda je, na početku sednice, odbornik Iskrenović izneo zahtev da se ministar Stanković proglasi nepoželjnim zbog Haga. Miljković je odgovorio da to nije u nadležnosti SO-a, ali pošto je Iskrenović nastavio sa svojom temom, ovaj je prekinuo sednicu. U nastavku predsednik tražio je da se skupština ogradi od odbornikovog zahteva, i svi su se ogradili sem radikala. Isto veče je održan sastanak predstavnika odborničkih grupa i izdali su saopštenje kojim su se ogradili i osudili zahtev da se ministru odbrane zabrani pristup u opštinu. Takođe, data je puna podrška ministrovom stručnom radu, koji je uvek dobrodošao u rodni grad.

Kako je još bilo, za „Vreme“ iskreno, i preko toga, priča i odbornik Iskrenović. Njega je iritirala izjava ministra da Mladić treba da se preda, ili da se ubije, po njemu on je pobrkao funkcije, nije on policajac i tužilac, neka se usaglasi na odbranu, neka vrati oteto Kosovo, a ne da se bavi Mladićem. I kao odbornik zatražio da se u dnevni red uvrsti da gospodin ministar bude nepoželjan u svom rodnom mestu. Samo ga radikali podržali, svi ostali bili protiv. Zahtev izneo jer se zna da je preko 90 odsto opštine za Mladića, zna se i da je Hag politička tvorevina, o tome bi mogao duže, kao i, tek, o tome zbog čega nas novi svetski poredak i Vatikan mrze, da su Srbi nekad bili najveće pleme u Evropi… I ima da kaže da ima i sledeći potez, uputiće zahtev crkvi, sa potpisom, da se Mladiću i Karadžiću obezbedi status sveca, i da crkve i manastiri počnu da dobijaju njihova imena, to će da bude njegov zahtev, crkva je nacionalna, zna fino šta je šta, a ne ko ovi političari, u crkvi ima izuzetno pametnih i poštenih ljudi, jes’ da ćemo da se mučimo, ali ćemo izađemo kao pobednici…

Službeni glasnik: Ledolomci

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je naredbu o utvrđivanju Operativnog plana odbrane od poplava za 2006. godinu. Prema tom planu, redovna odbrana od leda na Dunavu, Savi i Velikoj Moravi nastaje pri pokrivenosti vodnog ogledala ledom od 40 odsto sa tendencijom povećanja površine pod ledostajem, a vanredna pri pokrivenosti vodnog ogledala većoj od 60 odsto. Na ostalim vodotocima, vanredna odbrana nastaje kada nakon ledostaja počinje pokretanje i nagomilavanje leda. Na Tisi, Tamišu, Starom i Plovnom Begeju, Kolubari, Brzavi, Moravici, Timoku, Drini i Zapadnoj Moravi, redovna odbrana nastaje pri pokrivenosti vodnog ogledala od 40 odsto i debljinom leda većom od pet centimetara a na ostalim vodotocima pri pokrivenosti od 100 odsto i debljinom leda većom od pet centimetara kada se očekuje pokretanje leda. Za obezbeđenje ledolomaca zaduženo je JP za proizvodnju električne energije HE „Đerdap“, i preduzeća „Heroj Pinki“ i „Petrovaradin“.

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije usvojio je Kriterijume i merila za određivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti. Naknada koju energetski subjekti plaćaju za licencu za obavljanje energetskih delatnosti određuje se primenom nekoliko kriterijuma i merila: u zavisnosti od vrste i obima regulatornih poslova Agencije, uslova poslovanja energetskog subjekta i tehničkih karakteristika objekata. Merila se izražavaju u koeficijentima, a zbir koeficijenata može se menjati u periodu važenja licence samo u slučaju promene uslova obavljanja licenciranih delatnosti koji su bili od bitnog uticaja na utvrđivanje koeficijenta u vreme izdavanja licence.

Vrednost koeficijenta utvrđuje Savet Agencije na početku svake godine i objavljuje se na sajtu agencije www.aers.org.yu.

Beograd: Tri smrtna slučaja i otkaz

Rezultati obdukcije tri pacijenta Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“ u Padinskoj Skeli, kako kažu u MUP-u, nisu gotovi, iako su Savo Selenac (50), Borivoje Mićić (59) i Igor Stamenković (29) preminuli još 22, odnosno 23. februara. Kako su trojica preminulih bili smešteni u istoj sobi, M.G. (39), četvrti cimer, najpre je bio u pritvoru, a onda je vraćen u Padinsku Skelu gde je pod posebnim nadzorom. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je za „Vreme“ da je njegova prvobitna izjava koju su preneli mediji, da „nema govora o ubistvima“, data na osnovu informacija koje je dobio od v.d. direktora Instituta Branka Čorića. Ministarstvo je upravo zbog „neprimerenog postupanja u situaciji pojave smrti tri pacijenta, neblagovremenog i nepotpunog informisanja Ministarstva i umanjivanja ozbiljnosti same situacije“ predložilo njegovu smenu, a Čorić je istog dana podneo ostavku. Milosavljević kaže da su u Institutu „duboko poremećeni odnosi među zaposlenima“, ali i da je za četrnaest meseci, od kada je Čorić postavljen na funkciju v.d. direktora, urađeno dosta. Ministar nije želeo da komentariše slučaj dok se ne obavi vanredni stručni nadzor, koji je u toku i kojim će biti analiziran rad Instituta i utvrđeno da li je bilo propusta zaposlenih. On je dodao da je tokom 2005. godine urađena rekonstrukcija C odeljenja u Padinskoj Skeli gde su bili smešteni ovi pacijenti, kao i prijemnog odeljenja Instituta u Palmotićevoj, što je koštalo oko 8.300.000 dinara, da je u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu uloženo preko 30.000.000 dinara, u Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u poslednje dve i po godine između 30.000.000 i 40.000.000 i isto toliko u Specijalnu bolnicu u Toponici…

Hronika: Fenol

Koncentracija fenola u reci Ibar se prema analizama od 27. februara nalazi u granicama normale. Reka, čiji nivo je u nedelju dostigao kritičnu tačku od 540 centimetara, počela je primetno da se povlači. Kako je za agenciju Beta naglasio načelnik Odeljenja odbrane Raškog okruga Radoica Kočović, u gradskom vodovodu nema fenola, a dva reni bunara u Žičkom polju, koja su bila poplavljena tokom izlivanja Ibra, i dalje su isključena zbog racionalizacije potrošnje vode.

Naime, tokom vikenda je u ovoj reci zabeležena visoka koncentracija fenola, koji se iz kosovskih termoelektrana zbog poplava izlio u reku Sitnicu (čijim je izlivanjem 24. februara poplavljeno oko 50 kuća u nekoliko sela u centralnom delu Kosova), a potom i u Ibar. Koncentracija fenola u Ibru je 24. februara bila 55 puta veća od maksimalno dozvoljene. Republički hidrometeorološki zavod meri nivo fenola na svaka tri sata, a uzorkovanje vode se vrši na šest mesta u vodovodnoj mreži i na tri punkta iz reke Ibar. Prema navodima Republičke ekološke inspekcije, kraljevački vodovod za sada nije ugrožen i stanovništvo se uredno snabdeva pijaćom vodom. Vlasti Kraljeva dobile su ovlašćenje da zatvore gradski vodovod ukoliko dođe do zagađenja, a pripremljeni su i alternativni načini za snabdevanje grada pijaćom vodom. Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Kosovskoj Mitrovici Vuko Antonijević rekao je za B92 da je koncentracija fenola u Ibru opala, ali da opasnost još nije prošla. On je objasnio da je u blizini Kosovske Mitrovice koncentracija velika, ali da je nizvodno, na 15. kilometru od Kraljeva, koncentracija pet i po puta veća od dozvoljene, što je drastičan pad. Dodatno zabrinjava to što nivo Ibra opada, jer s padom vodostaja raste i mogućnost porasta koncentracije fenola.

Tehnologija: Od sada u petabajtima

Prvi petabajtski sistem za skladištenje informacija proizvela je početkom godine kompanija EMC. Symmetrix DMX-3 sastoji se od 2400 hard-diskova i košta oko četiri miliona dolara. Kako je za „Vreme“ objasnio Mladen Jevtić, menadžer EMC-ja u Srbiji, nedavno je klijentu u Makedoniji isporučen sličan sistem koji ima mogućnost proširivanja kapaciteta do petabajta.

Naravno, ova kompanija nudi rešenja i za one sa skromnijim potrebama – od 96 diskova pa naviše, u zavisnosti od želje kupca, s tim što je svaki disk kapaciteta 500 gigabajta. U Srbiji, prema Jevtićevim rečima, za veće klijente potrebni su sistemi za skladištenje kapaciteta oko petnaest terabajta, za srednje od tri do deset, a mali klijenti traže „samo“ do tri terabajta. Na godišnjem nivou njihove potrebe za memorijom rastu za 50 do 70 odsto, zavisno od brzine proširivanja baza podataka.

EMC u Srbiji proslavio je ovih dana prvu godinu poslovanja, a kancelarija u Beogradu je regionalni centar koji rukovodi poslovima na teritoriji bivše Jugoslavije.

Klijenti u Srbiji su banke, velike kompanije, ministarstva, mobilni operateri, javna preduzeća… Kako objašnjava Jevtić, u poslednje vreme sve više bolnica odlučuje se za njihove sisteme.

U 2005. godini tržišna vrednost korporacije EMC bila je preko 35 milijardi i ostvarila je promet od deset milijardi dolara, što ju je svrstalo među prvih deset svetskih IT korporacija. Iako je čuvena pre svega po sistemima za skladištenje informacija, bavi se i softverom, servisima i rešenjima za zaštitu informacija. Među klijentima u svetu su takođe banke, zdravstvene institucije, manufakture, transportne i aerokompanije, obrazovne institucije…

Kriminal: Uhapšen Plut

Slovenačka policija je 25. februara, posle opsežne akcije, uz pomoć specijalaca, helikoptera, konja i pasa, uspela da u okolini Ljubljane pronađe i uhapsi Silva Pluta, ubicu kog traže i policija Srbije i Interpol. Silvo Plut je surovo ubio 32-godišnju ženu u Jančama kod Ljubljane. On je u noći 23. februara upao u kuću bračnog para Ulčar, oboje ih vezao, a ženu zatim silovao i izbo nožem. Njen muž je uspeo da se odveže, pobegne do suseda i pozove policiju, ali je žena, kojoj je bio prerezan vrat, umrla na mestu zločina. To je treće Plutovo ubistvo. Zbog ubistva 22-godišnje Marjanče Matjašič kod Metlike već je odležao 13 godina. Nakon toga je u Srbiji 2004, u blizini Aleksinca, surovo ubio 25-godišnju Jasnu Đosić, zbog čega je srpska policija predala optužnicu protiv njega sudu u Novom Mestu. Kao i prva žrtva, koju je Plut ubio pre 16 godina, i ova pretposlednja, Jasna Đošić, ubijena je na surov način. Srpska policija raspisala je i međunarodnu poternicu za Plutom, koji je posle počinjenog ubistva u Aleksincu pobegao u Sloveniju, gde se sakrivao računajući na to da ga zahvaljujući slovenačkim zakonima Slovenija neće izručiti Srbiji. Poslednja dva meseca Plut je intenzivno nastupao i u slovenačkim medijima, od televizije do novina. Predstavnici policije, koje su slovenački novinari pitali nije li neuobičajeno da opasan čovek poput Pluta, koga traži i Interpol, slobodno hoda okolo, tada su rekli da nemaju osnova da ga uhapse, što je ponovljeno i na konferenciji održanoj povodom njegovog hapšenja. Odmah po smeštanju u pritvor, Pluta su pretukli zatvorenici. Zbog povreda je odvezen u Klinički centar u Ljubljani, u samicu, gde je pod posebnim nadzorom.

Ekonomija: Ekspanzija

Trodnevni Međunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja BANK EXPO 2006. za ministra finansija Mlađana Dinkića bio je prilika da objavi da su u ponedeljak uspešno okončani pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o dokapitalizaciji Komercijalne banke. On je objasnio da je ovo prvi slučaj u Istočnoj Evropi da će EBRD uložiti ovoliku sumu novca u jednu banku kako bi postala manjinski akcionar. Prema Dinkićevim rečima, EBRD će, kako je dogovoreno, dokapitalizovati Komercijalnu banku u vrednosti od 25 odsto, a za to će dati sumu novca koja je 2,8 puta veća od vrednosti kapitala te banke. Dinkić je izneo podatak da je finansijsko tržište najbolji deo srpske ekonomije, o čemu svedoči i povećanje ukupne bilansne sume banaka, koja trenutno iznosi oko devet milijardi evra. „Pre pet godina u Srbiji nije bilo štednje, a danas ukupna štednja iznosi oko 2,3 milijarde evra i beleži mesečni rast od 100.000.000 evra“, tvrdi ministar finansija. Osim toga, od 2000. do 2005. godine iznos kredita odobrenih privredi (danas iznosi milijardu evra) porastao je tri puta, a stanovništvu (700.000.000) čak 30 puta. Podsećanja radi, ovakav uspeh banaka u kreditiranju stanovništva je već naveo guvernera NBS-a Radovana Jelašića da najavi oštre mere za obuzdavanje olakog zaduživanja građana. Kamatne stope za ove kredite su prema Dinkićevom mišljenju u nivou kamatnih stopa u regionu ili za nijansu više. Da bankarsko tržište u Srbiji posluje veoma profitabilno, pokazuje i podatak da se na sajmu Bank Expo koji je najveći sajam ove vrste, osim banaka koje već posluju na domaćem tržištu pojavio i određen broj banaka koje tek nameravaju na njega da uđu. Eventualni ulazak novih „igrača“ verovatno bi doprineo daljem rastu ove privredne grane, koja trenutno zapošljava oko 26.000 radnika. Dalja ekspanzija banaka moguća je najpre u sektoru platnih kartica, kojih sada ima oko 3.800.000, ali koje se još uvek prilično retko upotrebljavaju, o čemu je „Vreme“ već pisalo u prethodnim brojevima.

Život

Španska policija uhapsila je tokom vikenda Veselina Vukotića, za kog se veruje da bi mogao da bude važan svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću. Vukotić, za kojim su raspisane dve Interpolove poternice, uhapšen je na madridskom aerodromu po dolasku iz Pariza. Kod sebe je imao falsifikovani hrvatski pasoš i vozačku dozvolu na ime Ludvik Bulic. U domaćoj, ali i stranoj policijsko-pravosudnoj javnosti važi za čoveka sa veoma „impresivnom“ kriminalnom biografijom. Rođen je 1959. godine. Na početku „karijere“ bio je sitni kriminalac da bi kasnije postao saradnik Državne bezbednosti. Njegovo ime prvi put se pojavilo u javnosti u martu 1990. godine, kada je u beogradskoj diskoteci „Nana“ ubijen Andrija Lakonić Laki. Zbog ovog ubistva uhapšen je Darko Ašanin, takođe saradnik tajne policije, ubijen u pucnjavi 1998. godine. Vukotić je pobegao sa mesta zločina, srpska policija raspisala je poternicu, ali on nikada nije dospeo na sud. U vreme Lakonićevog ubistva za Vukotića se zainteresovala i belgijska policija zbog sumnje da je mesec dana pre ubistva u „Nani“, u Briselu ubio Envera Hadrija, bivšeg lidera Komiteta za zaštitu ljudskih prava. Svetski mediji tvrdili su u to vreme da iza ovog ubistva stoji DB. Hadri je, navodno, tada kod sebe imao dokumenta koja Slobodana Miloševića dovode u vezu sa 34 ubistva, zbog čega je Vukotić važan svedok u slučaju protiv Miloševića. Do 1997. godine živeo je u Novom Sadu, gde je držao klub Kazino Rojal. Na suđenju Miloševiću, svedok C-048, bivši menadžer ovog kluba, svedočio je da su se tu okupljali visoki politički i policijski zvaničnici. Prema tvrdnji ovog svedoka, u martu 1993. Vukotić se u svom klubu sastao sa Miloševićem, Miloradom Vučelićem, Mihaljem Kertesom i Jovicom Stanišićem. Srpske vlasti traže Vukotića i zbog ubistva brodskog kapetana Duška Boškovića, 1997. godine u Prčanju. Španska policija pretpostavlja da je u poslednje vreme s lažnim ispravama živeo sa ženom i dve kćerke u Barseloni.