Međuvreme

Glasine

Glasine o pripajanju Montenegro erlajnza JAT-u demantovale su obe kompanije, kao i Ministarstvo saobraćaja, tvrdeći da se samo pregovara o saradnji.

Pomoćnik ministra saobraćaja Crne Gore Radoš Šućur objasnio je da „imaju informaciju da JAT ima višak tržišta, a Montenegro erlajnz dosta dobru flotu, pa bi mogli zajednički da rade“, i podsetio da je pripajanje ionako nemoguće pošto se tokom ove godine očekuje priprema tendera za prodaju. U isto vreme, predsednik Montenegro erlajnza Zoran Đurišić kaže da još dugo neće doći do privatizacije ove kompanije.

Slavlje, svakako

Radoslav Stojanović, pravni zastupnik Srbije u sporu sa BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, na dan izricanja presude, kako prenosi „Kurir“, najavio je proslavu u ambasadi Srbije u Hagu: „Onaj ko nije kadar da slavi poraz, ne može biti kadar ni da slavi svoju pobedu. U svakom slučaju, ma kakva presuda bila, proslava je neizbežna i na nju su svi pozvani. Nadam se da će ponedeljak biti dan od kojeg će Srbija i Bosna i Hercegovina otvoriti novu stranicu saradnje.“

Naučni pop idol

Britanski savet u Beogradu pokrenuo je dvogodišnji naučno-popularni program pod nazivom „Laboratorija slavnih“. Svi koji se do kraja meseca prijave na adresi www.britishcouncil.org.yu takmičiće se u što lepšem trominutnom predstavljanju nek og naučnog koncepta. Audicija na kojoj će biti izabrano deset takmičara finalista najavljena je za 5. i 6. mart u Bitef teatru. Pobednik u finalnom takmičenju predstavljaće Srbiju na festivalu nauke u Četlemu u Velikoj Britaniji. Program povezuje devet zemalja regiona, a kako kažu u Britanskom savetu, njegovi učesnici će imati priliku da postanu „naučni pop idoli“.

Jubilej „Vranjskih„: 500

Kada je 8. decembra 1994. godine objavljen prvi broj novina „Vranjskih“ bilo je teško očekivati da će ovaj lokalni politički nedeljnik proslaviti jubilej koji nisu dočekali medijski projekti pokrenuti u boljim vremenima, u boljim uslovima i s mnogo više novca. Ipak, desilo se. U četvrtak 1. marta 2007. desetočlana ekipa „Vranjskih“ objavljuje 500. broj novina.

Novine „Vranjske“ su tokom 12 godina postojanja otvorile mnoge važne teme, kojima će se kolege iz beogradskih izdanja baviti tek naknadno. Najpoznatiji je slučaj vladike vranjskog Pahomija, ali „Vranjske“ su prve objavile i priču o „naduvanim“ poslaničkim putnim nalozima o kojoj će svi mediji brujati mesecima. „Još 1996. godine objavili smo ispovest srpskog dobrovoljca koji je detaljno opisao ratne zločine počinjene u BiH i u Hrvatskoj. Taj čovek je priznao da je ubio 60-70 ljudi i opisao je događaje o kojima ćemo tek kasnije slušati od drugih aktera. Među prvima smo se pozabavili i tom temom, iako je to više privuklo pažnju sudskih organa nego kolega novinara“, kaže za „Vreme“ Vukašin Obradović, direktor i glavni i odgovorni urednik „Vranjskih“.

Za razliku od većine drugih lokalnih medija, za novine „Vranjske“ čuli su i ljudi koji ih verovatno nikada nisu ni videli a kamoli pročitali – takva slava zaslužena je pre svega zahvaljujući otvaranju velikih i važnih tema, ali delimično i zahvaljujući imidžu nezavisnog medija koji je tokom devedestih (i kasnije) imao prilično problema da opstane. Bilo je tu pritisaka vlasti, optužbi za nedovoljnu količinu patriotizma, zabrane štampanja u lokalnim štamparijama, saslušavanja i privođenja, obijanja redakcije, fizičkih napada,… Konačno, „Vranjske“ su u vreme Zakona o informisanju iz 1998. bile kažnjene novčanom kaznom od 800.000 dinara, što je bila jedna od najviših pojedinačnih kazni izrečenih nekom mediju.

Ističući da najvećim uspehom svojih novina smatra to što su preživele 12 godina, Vukašin Obradović kaže da je ekipa „Vranjskih“ dokazala kako ne postoje male i velike, već samo dobre i loše novine. „Ako na profesionalan način priđemo temi, ona lako prelazi lokalne granice i mi radimo po tom principu. Bavimo se lokalnim temama, ali se trudimo da one izađu iz lokalnih okvira.“

Što se budućnosti „Vranjskih“ tiče, ona je, baš kao i prošla vremena, prilično neizvesna. Pošto je završena privatizacija opštinskog lista „Slobodna reč“, procena je da će s lokalnog tržišta nestati ili jedne ili druge novine. „Mi smo oduvek radili na ivici, nikada nismo mogli da predahnemo, jer je lokalno tržište surovo i malo. Ipak, verovatno ćemo se uskoro opredeliti za slovenački model tj. izlaženje dva puta nedeljno, s više tema i većim brojem događaja“, kaže direktor i glavni i odgovorni urednik „Vranjskih“.

Tamara Skrozza

Kladovo: Uzrok smrti

Kladovo je početkom godine potresla smrt dvoipogodišnjeg Nemanje Mašanovića, koji je nakon što je hitno upućen na lečenje u Beograd, 13. januara preminuo od, pretpostavilo se tada, sepse meningokoka, o čemu je „Vreme“ već pisalo. Ekshumacija i naknadna obdukcija tela mališana, koju su po nalogu tužilaštva i istražnog sudije u Kladovu obavili patolozi Instituta za sudsku medicinu iz Beograda, potvrdile su uzrok smrti i ustanovili da nema krivice lekara kladovskog Zdravstvenog centra. U izveštaju veštaka dostavljenom istražnom sudiji Tomislavu Milojkoviću, potvrđuje se da je Nemanja preminuo od ekstremno teške infekcije bakterijom „neisseria meningitis“. Ovaj uzročnik kod nesrećnog mališana izazvao je otkazivanje nadbubrežne žlezde usled izlivanja krvi, što je u medicini poznato kao Vaterhaus-Fridriksenov sindrom. Iz nalaza obdukcije napisanom na sedam strana, sudija Milojković ističe i mišljenje stručnjaka sudske medicine da bi krajnji ishod bolesti ovog deteta bio neizvestan čak i da je odmah bila primenjena antibakterijska terapija. Dežurni lekar, koji je primio dečaka s visokom temperaturom i s preporučenom terapijom za skidanje temperature otpustio ga na kućno lečenje, „postupio je u skladu sa savremenom medicinskom naukom i praksom“, zaključak je izveštaja.

Roditelji Nemanje Mašanovića nisu zadovoljni skidanjem svake odgovornosti sa lekara u Kladovu, ali prema rečima oca Željka „drugo nisu ni očekivali“ jer znaju da se „oni svi drže zajedno“. Sada je red na tužilaštvu da eventualno pokrene dalji postupak zajedno sa roditeljima; u suprotnom, ako tužilaštvo smatra da nema osnova, roditelji su prepušteni dugom i teškom samostalnom putu koji je najčešće bezuspešan. To potvrđuju prethodni slučajevi rodbine koja je pokušavala da dokaže greške lekara za smrt svojih najbližih. Željko Mašanović je toga svestan, pa kaže da će o pokretanju tužbe protiv pedijatra Marice Anastasijević odlučiti nakon konsultacija sa advokatom.

Objavljivanje nalaza obdukcije, naravno, sasvim je drugačije dočekano u kladovskom Zdravstvenom centru. Direktor ove ustanove doktor Dragan Mitrović kaže da mu je „posebno drago da je skinuta neprijatnost sa doktorke Marice“ koja je kao dugogodišnji dobar radnik posvećen lečenju dece nagrađena supspecijalizacijom u Beogradu.

D. Mihajlović

Industrijska zona

Gradonačelnik Niša Smiljko Kostić najavio je da će uputiti zahtev da se imovina Elektronske industrije Niš ustupi gradu, kako bi počeo proces formiranja industrijske zone. Kako je rečeno na sastanku gradonačelnika sa predstavnicima Udruženja manjinskih akcionara i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, iz ovog postupka bilo bi izuzeto preduzeće EI Irin zbog osnivanja gradskog naučno-istraživačkog centra.

Visoka tehnologija

Za rukovodioca posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Okružnom tužilaštvu u Beogradu imenovana je Lidija Komlen-Nikolić, koja je tužilačku karijeru počela u Četvrtom opštinskom tužilaštvu, a nakon toga niz godina radila u Okružnom tužilaštvu.

Ovo posebno odeljenje počeće sa radom u narednih mesec dana i baviće se krivičnim delima „kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elktronskom obliku“.

Čim bude osnovano, odeljenje će početi da radi na 40 predmeta koji su do sada formirani.

Broj nedelje

U Grupi 27, jedinoj organizaciji u Srbiji koja isključivo pruža pomoć zlostavljanim muškarcima, kažu da u porodičnom nasilju muškarci najčešće koriste fizičku snagu, dok žene to rade suptilnije – konstantnim psihičkim maltretiranjem. Ovoj organizaciji se u protekle dve godine za pomoć obratilo 18 muškaraca. Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, u svetu postoji oko 40 odsto na najrazličitije načine zloupotrebljenih muškaraca. Savetovalištu protiv nasilja u porodici mesečno se obrate do dva pripadnika jačeg pola i oko 400 žena.

Sve zbog „keca“

Tokom vikenda Ivan G. doživeo je lakšu saobraćajnu nesreću tako što je u predgrađu Užica svojim golfom sleteo s puta. Odmah nakon toga, patrola saobraćajne policije pojavila se na licu mesta i smestila povređenog dvadesettrogodišnjaka na zadnje sedište službenog „keca“. Međutim, čim su se policajci okrenuli, Ivan G. se prebacio na vozačevo sedište i pobegao. Potera u koju su se uključili i pripadnici Interventne jedinice SUP-a Užice trajala je nekih deset kilometara ka magistrali Užice–Zlatibor. U jurnjavi su oštećena tri policijska vozila i, kako prenosi „Glas javnosti“, više civilnih. Kada su policajci najzad napravili blokadu na putu, Ivan G. je zaustavio policijsku zastavu 101 i isitrčao iz automobila. Završio je na Odeljenju plastične hirurgije užičke bolnice.

Leteći ćilim

Ensan Salihagić, tekstilni inženjer iz Novog Pazara, razrađuje svoj novi pronalazak – leteći ćilim. Kako objašnjava ovaj pronalazač, osnovni izvor energije biće sunčeva svetlost, a u svaki čvor ćilima biće utkane posebne foto-ćelije. Visina na kojoj će moći da lebdi i da leti biće od pet pa do 800 metara, brzinom do 80 kilometara na sat, a ćilimi će moći u jednom cugu da lete od 20 do 30 minuta i da, bez problema, nose 400 kilograma ili četiri odrasle osobe. Ime Ensana Salihagića uvršteno je u „Monografiju izumitelja Srbije i Crne Gore“; 2004. dobio je zlatnu medalju „Nikola Tesla“, a godinu dana kasnije njegovi izumi nagrađeni su zlatom i na sajmu pronalazača u Pitsburgu. Svi njegovi pronalasci vezani su upravo za ćilime.

Energija: Neobnovljiva strategija

Srbija godišnje uvozi naftu u vrednosti 1,6 milijardi evra, ali uprkos svetskom rastu cene goriva i razornom uticaju na životnu sredinu, vlasti u Srbiji i dalje ignorišu energetske izvore budućnosti. U novoj strategiji Ministarstva energetike nije predviđena podrška razvoju fabrika za proizvodnju obnovljivih goriva, biodizela i etanola.

Kako su prošle nedelje pisali beogradski mediji, to Srbiju stavlja „u poziciju energetski zavisne zemlje“. Energetska strategija predviđa povećanje energetske zavisnosti sa 32 na 40 odsto, dok obnovljivim gorivima nije posvećena pažnja, uprkos uspehu fabrika ovih goriva u Srbiji i izuzetnom značaju obnovljivih izvora za energetiku i zaštitu životne sredine.

U međuvremenu, uloženo je više od 400 miliona evra u podizanje fabrika biodizela i etanola u Šidu i Zrenjaninu. Ove grinfild investicije omogućile su otvaranje oko 2600 novih radnih mesta, a procenjeno je da će godišnja proizvodnja biti veća od 650.000 tona obnovljivih goriva. No, ovakvi projekti su samo deklarativno podržani od Vlade Srbije.

Ekološki ugroženi gradovi poput Pančeva imaju dodatne razloge da ne budu zadovoljni takvom državnm strategijom. Prošle nedelje je predsednik Opštine Pančevo Srđan Miković Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine uputio inicijativu za pokretanje Fonda za razvoj obnovljivih izvora za dobijanje energije. Kako su za „Vreme“ rekli u Opštini Pančevo, ovaj zeleni fond bi se formirao izdvajanjem iz državnih prihoda ostvarenih prometom nafte i naftnih derivata, a sredstva bi se raspoređivala između države, pokrajine i lokalnih samouprava.

„Planski razvoj obnovljivih izvora doprineo bi da se znatno smanji produkcija ugljen-dioksida“, smatraju u Pančevu. Da bi se Fond osnovao, potrebno je da ga Narodna skupština kroz izmene i dopune uvrsti u Zakon o energetici. U međuvremenu, neke druge zemlje sasvim su se okrenule obnovljivim gorivima. Brazil je zahvaljujući masovnoj upotrebi etanola prošle godine „osvojio potpunu energetsku nezavisnost“, a Kina je najavila da će tokom naredne decenije u proizvodnju etanola i biodizela investirati 170 milijardi dolara.

S.B.

Vozačke dozvole

Vozačku dozvolu u Srbiji prošle godine dobila je čak 140.141 osoba, što je za 16 odsto više nego 2005. Kako se ispostavilo, mladi su požurili po dozvole da bi preduhitrili novi zakon po kojem će polaganje biti mnogo komplikovanije.

„Dok zakon nije najavljen, ispit je polagalo oko 400 kandidata dnevno, a prošle godine taj broj se povećao na 600, pa čak i na 1000 kandidata,“ kaže Filip Pejović, načelnik Uprave saobraćajne policije Beograd.

Legalizacija oružja

Tokom jednomesečne akcije legalizacije oružja, u periodu između 22. januara i 21. februara, građani Srbije predali su MUP-u 7698 zahteva. Akcijom je omogućena registracija oružja bez dokazivanja porekla, a Uredbom koju je donela Vlada istovremeno je predviđeno i da će vlasnici koji imaju oružje čije je držanje ili nošenje zabranjeno moći da ga predaju policiji i da neće odgovarati za krivično delo neovlašćenog držanja ili nošenja. Za mesec dana građani su predali 757 komada oružja i 11.566 metaka. Poređenja radi, tokom akcije Sablja podneto je oko 2100 zahteva, a predato 4750 komada oružja i eksplozivnih sredstava, kao i 350.000 metaka.

Godišnjica izbrisanih

Pre petnaest godina, 26. februara, slovenačke vlasti su iz registra stanovnika izbrisale 18.305 osoba iz bivših jugoslovenskih republika. Povodom godišnjice, Društvo izbrisanih Slovenije pripremilo je peticiju, u kojoj od EU zahteva odgovor na pitanje do kada će EU tolerisati očite ekscese slovenačkih vlasti protiv osnovnih načela prava državljana i protiv poštovanja ljudskih prava. Zbog toga, predstavnici Društva izbrisanih, na sednici Odbora za peticije Evropskog parlamenta, nameravaju da pozovu EU da zaštiti poštovanje ljudskih prava u Sloveniji, posebno u svetlu predsedavanja EU-om, koje ovu zemlju čeka 2008. godine.

Sud: Aco Tomić osuđen za klevetu

Posle pune dve godine natezanja, general u penziji Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je prvostepeno u Trećem opštinskom sudu 25. januara 2007. na jedinstvenu kaznu od sto hiljada dinara po privatnoj krivičnoj tužbi Vladimira Bebe Popovića i na naknadu sudskih troškova Popoviću u iznosu od 31.000 dinara. Gen. Tomić je u listu „Kurir“ 26. januara 2005. izjavio da Popović „…ima toliko krivičnih prijava na vratu…“. Sud je našao da je Popović u tom trenutku „na vratu“ imao samo jednu krivičnu prijavu, od Ace Tomića, a i ta je bila odbačena. Tokom glavnog pretresa gen. Tomić je objašnjavao da je mislio na krivične prijave koje su podnosili on i Borislav Mikelić „i na ostale krivične prijave za koje je saznao u dnevnoj štampi“. Uvidom u evidenciju Okružnog tužilaštva, sud je ustanovio da nikakvih krivičnih prijava protiv Popovića u trenutku izvršenja krivičnog dela klevete u „Kuriru“ od 26. januara 2005. nije bilo.

Bila bi ovo jedna sasvim banalna sudska priča, da reč nije o dva čoveka veoma poznata javnosti i da reč nije bila o sistematskom razvlačenju postupka. Prvo je došlo do uobičajenog prebacivanja nadležnosti sa jednog na drugi opštinski sud (uobičajena praksa u „delikatnim“ slučajevima, pa vas tako šetaju od Novog Beograda do Subotice i natrag); onda je Treći opštinski sud tražio original „Kurira“ od 26. januara 2005, jer im fotokopija nije bila dovoljna; onda su tražili „adresu privatnog tužioca“ i „overenu punomoć“, kao da ih nisu imali; onda je predmet na dan zakazanog glavnog pretresa dodeljen drugom sudiji i tako dalje. Konačno je Treći opštinski sud doneo prvostepenu presudu, ne bez izvesne nervoze. Naime, gen. Aco Tomić izašao je na glas kao poverljivo lice Vojislava Koštunice i – samim tim – ličnost bliska ministru pravde… To ga je ohrabrilo da ide okolo i tuži razne ljude; to je lako, jer je gen. Tomić od Vlade Republike Srbije dobio podebelu odštetu za sedenje u pritvoru tokom akcije „Sablja“, pa sada njegovim advokatima radi taksimetar bez problema. Drugo je pitanje kako on u tim procesima prolazi, jer – kako vidimo iz presude Trećeg opštinskog suda – pravda je možda spora, ali je zato dostižna. Tako je ispalo i u Opštinskom sudu u Zrenjaninu ove nedelje, kada je novinar Željko Bodrožić u prvom stepenu, posle izuzeća suda u Kikindi i prebacivanja predmeta u Zrenjanin, oslobođen od privatne tužbe za klevetu koju je podnelo izvesno lice iz Kikinde koje inače prolazi kroz krivičnu evidenciju kao član organizovane kriminalne grupe.

„Jedinica“ u Zagrebu

Na trećem zagrebačkom festivalu dokumentarnog filma ZagrebDox prikazan je poznati trodelni serijal Jedinica televizijske produkcije Vreme film. Najavljen kao kontroverzan, film je prikazan prvog dana festivala u velikoj kino dvorani Studentskog centra koja prima 1100 gledalaca. „Dobili smo veliku medijsku pažnju“, rekao je Filip Švarm, autor ovog filma i odgovorni urednik „Vremena“, koji je sa članovima ekipe predstavio film zagrebačkoj publici.

Festival ZagrebDox traje od 27. februara do 4. marta, a projekcije su kao i prethodne dve godine okupile veliki broj poklonika dokumentaraca. Festival je otvoren filmom Ante Babaje Dobro jutro, koji se bavi problemima starosti i usamljenosti. Na svečanom otvaranju u utorak uveče govorio je direktor festivala Nenad Puhovski, koji je podsetio na desetogodišnjicu najveće hrvatske nezavisne dokumentarne kuće Factum, koja je snimila više od 50 filmova. Pored Jedinice, posebnu pažnju publike privukao je i film Enemies of Happiness, koji je po mišljenju žirija najbolji dokumentarni film prikazan na poznatom svetskom festivalu Sundance.

Inače, u programu festivala Jedinica je najavljena kao serijal koji „pokušava odgovoriti kako to da su najteže političke zločine u Srbiji – ubojstva, atentate, otmice – izvršili baš pripadnici Jedinice, postrojbe poznate i pod poznatim imenom Crvene beretke“. Kao što su organizatori i očekivali, na projekciji nije bilo ravnodušnih.

Vreme zabluda: Da li buva skače više od čoveka?

Jedna obična buva je u stanju da skoči do visine od 40 centimetara. Buva, minijaturni parazit bez krila, spada u insekte koji pripadaju redu Siphonaptera. Pošto može da skoči na 100 puta veću visinu od svoje, često se javlja poređenje kako buva svojim skokovima postiže isto kao kad bi čovek mogao da skoči uvis 180 metara, što je sto puta više od prosečne ljudske visine. Čovek teško može da skoči iz mesta na vrh Beograđanke ili Avalskog tornja, pa ispada da je buva drastično bolji skakač. Mada je vrlo simpatično što neko tako mali uspeva u nečemu mnogo bolje od čoveka, nešto je ipak čudno u tom nadmetanju budući da, bez obzira na dimenzije, oboje skaču u istom gravitacionom polju. Da li je ovo poređenje uopšte opravdano?

Da bi se uporedili skokovi buve i čoveka, potrebno je prvo pronaći odnos energija koje se moraju potrošiti pri ovim skokovima. Čovek je od buve viši oko 300 puta, pa je logična procena da je njegova masa, pa tako i težina 300³ puta veća (27 miliona). To znači i da je njegova sposobnost da proizvede rad 3003 puta veća nego buvina.

Sledi sasvim jednostavan račun. Ako buva mase m skače na visinu h, ona će u taj zadatak uložiti energiju, to jest izvršiti rad koji odgovara proizvodu mh. S druge strane, ako čovek mase M skače na visinu H, on će izvršiti rad koji odgovara proizvodu MH, to jest 300³MH. Pošto čovek vrši 3003 puta veći rad od buve, za odnos uloženih energija dobija se jednakost 300³H/h=300³, a odatle sledi H=h.

Dakle, pri poređenju čoveka i buve može se samo zaključiti da oni mogu da skoče na istu visinu. A čovek vrlo lako skače do visine od 40 cm, koliki je buvin rekord. Uz to, nije lepo potcenjivati tako požrtvovanog protivnika, ali se može zapaziti kako je potrebna armija od 27 miliona buva da bi sve zajedno nekako podigle teret koji ima masu čoveka.

S. B.