Lusi

Kažu da je Džulijan Lenon, kad je bio mali, pokazao svom ocu Džonu Lenonu crtež koji je nacrtao u obdaništu i valjda na pitanje šta je na crtežu, rekao: „Ovo je Lusi na nebu sa dijamantima“ (Lucy in the sky with diamonds). Lenon je tom rečenicom 1967. godine nazvao jednu pesmu. Lusi, s imenom koje ima latinsku osnovu i podseća na svetlost, postala je emotivna šifra jedne generacije. Album s tom pesmom, kaže predanje, nije jedno vreme emitovan na ozbiljnijim stanicama, navodno zbog asocijacije na LSD.

Prava Lusi, Lusi Voden, ovih dana je umrla u 46. godini života ne mogavši da pobedi tešku bolesti lupus i mnogi mediji su zabeležili tu vest o tužnom kraju.

Ovu pesmu su slušali arheolozi koji su 1972. istraživali mesto na kome je nađen fosil jednog Australopitekusa afarenzisa (AL 288-1) starog tri miliona godina, našli da je to naša daleka pretkinja i nazvali je Lusi i tako je jedna generacija foliranata obeležila istoriju ljudske vrste.

A šta je bilo sa ostalima iz tog vremena?

Nedeljnik „Njuzvik“ je ovih dana objavio veoma zanimljiv članak na temu: „Mnogi Amerikanci puše marihuanu, da li su moji roditelji među njima?“ Kao i nekada, bezbedno je grditi omladinu da se iskvarila, ali deca imaju više razloga da budu zabrinuta za roditelje. Oni nikako neće priznati da je to što se dešava nad čim se groze njihovo delo.

Niko od njih neće priznati da potomcima u nasleđe zapravo ostavljaju samo nekoliko zgodnih pesmica, koje su, kako kaže legenda o Lusi, zapravo – ukrali od dece.

Zašto je u pesmi koja je obeležila jednu generaciju Lusi na nebu – s dijamantima? Po rečnicima simbola, dijamant je simbol bistrine, savršenosti, tvrdoće i sjaja, mada njegov sjaj ne mora da bude blagotvoran.

Neće biti da je taj simbol slika te razmažene prevrtljive generacije bebi bumersa, tih razmaženih potomaka i neodgovornih roditelja i mistifikatora.