Loš program i drugi problemi

U kakve škole će ići buduće generacije đaka i kakvo obrazovanje će sticati? Da li su programi koje deca savladaju u osnovnoj školi primereni uzrastu i potrebama? Šta treba uraditi da škola bude zadovoljstvo a ne neprijatna obaveza? Na ova i slična pitanja pokušali su da odgovore Gašo Knežević, ministar prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije, Nenad Havelka, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Bogradu, Nenad Milošević, učitelj u O.Š. „Vladislav Ribnikar“, Ilija Jukić, pedagog i član Foruma roditelja, i Marina Drndarski, nastavnik i član Sindikata obrazovanja Srbije, učesnici tribine „Reforma sistema osnovnog obrazovanja“, 9. juna u Studentskom kulturnom centru. Tribinu je pratilo više od sto nastavnika, učitelja, profesora, pedagoga, psihologa i direktora beogradskih osnovnih škola koji su sa pažnjom saslušali učesnike, a potom postavljali pitanja o najvećim problemima sa kojima se suočavaju u svom poslu. Iznenađujuće veliko interesovanje i odziv zaposlenih u prosveti očigledno su proistekli iz velike potrebe da se o promenama u sistemu obrazovanja razgovara i da se one sprovedu.

Reforma sistema osnovnog obrazovanja je neophodna, složili su se svi učesnici u diskusiji. Kako će se sistem menjati zavisi od mnogo faktora ali ne postoji jedinstveno mišljenje o tome koji je najveći problem koji najhitnije treba rešiti. Promene u obrazovanju koje je najavio ministar Knežević trajaće više godina, a nejveća prepreka je ekonomska situacija od koje zavisi brzina reformi. Rezultati do kojih je došao profesor Havelka u istraživanju Instituta za psihologiju o „Razvoju i nivou obrazovanja osnovaca“, ukazuju da će biti potreban ozbiljan i dugotrajan rad da bi reforma bila uspešna. Učitelj Nenad Milošević je naveo primere gradiva sa kojim se suočavaju đaci nižih razreda koji nije menjan u proteklih nekoliko decnija, a koji treba da bude osnova njihovog daljeg obrazovanja i vaspitanja. Neprimerenost programa određenih predmeta uzrastu učenika svakodnevni je problem, ali bolje obrazovanje dece zavisi i od kvaliteta prosvetnih radnika. Marina Drnadarski, član Sindikata obrazovanja Srbije, istakla je da u školama moraju raditi dobri učitelji i nastavnici koji imaju motiv i mogućnost da se tokom svog radnog veka usavršavaju i prilagođavaju potrebama novih generacija. Učesnici su izneli i predlog da bi i učenike trebalo povremeno anketirati o tome kako ocenjuju rad svojih učitelja i nastavnika, ali se mogla čuti i primedba da bi se mnogi zaposleni u školama protivili takvom načinu preispitivanja svog rada. Programi i gradivo nisu problem samo đaka i prosvetara već i roditelja, objašnjavao je Ilija Jukić, član Foruma roditelja.

Par sati diskusije nije dovoljno ni da se pomenu svi nedostaci i problemi aktuelnog sistema osnovnog školstva, ali je zaključeno nakon diskusije da i Ministarstvo, i roditelji, i prosvetni radnici žele da se pronađu kvalitetna rešenja i za društvo i za decu. Tribina je nadležnima u Ministarstvu prosvete pokazala i da postoji mnogo direktora škola koji ne žele da postavljaju pitanja o reformi sistema obrazovanja, već da nekome iznesu problem njihovog kolektiva koji ne mogu sami da reše.

„Vreme“ će u narednom broju, 21. juna, objaviti podlistak o tribini „Reforma sistema osnovnog obrazovanja“ sa najinteresantnijim delovima izlaganja i diskusije.