Ljudska koža iz laboratorije

Stručnjaci Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu su na korak do toga da prvi u Srbiji naprave ljudsku kožu u laboratorijskim uslovima. Posle skoro trogodišnjeg istraživanja, uspeli su da u in vitro uslovima formiraju dermis (potkožno tkivo) i epidermis (potkožicu), a sledeći korak, prema rečima profesora Zorana Milosavljevića, vođe istraživačkog tima i šefa katedre za histologiju i embrionologiju na Institutu, jeste da se ta dva dela spoje. „Tada ćemo imati sopstvenu modifikovanu metodologiju, koje drugi instituti u svetu štite kao svoj patent“, objasnio je profesor Milosavljević, a to praktično znači da će u laboratoriji moći da se naprave velike površine kože. Koža napravljena u laboratorijskim uslovima koristi se u lečenju opekotina, velikih defekata kože, zaceljivanju rana od proširenih vena. U Institutu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kažu da se u idealnim uslovima od parčeta kože veličine nokta za desetak dana u laboratoriji može dobiti površina pisaćeg stola, a profesor Milosavljević kaže da je konačan cilj stručnjaka koji se bave inženjeringom ljudskih tkiva iz Kragujevca upravo to da se u in vitro uslovima od male količine kože naprave velike površine ovog najvećeg ljudskog organa. „To bi stvorilo uslove da se formira i banka kože, što bi u lečenju pacijenata bilo višestruko korisno“, kaže profesor Milosavljević i objašnjava da u tom slučaju pacijenti kojima je koža potrebna ne bi morali da čekaju da im se presađuje koža sa sopstvenog ili sa tela njihovih rođaka. Profesor Milosavljević kaže da stručnjaci iz Kragujevca na ovom projektu rade u minimalnim uslovima, ali da bi im za otvaranje banke kože bila potrebna finansijska pomoć u opremi, čija vrednost ne prelazi 100.000 evra. Inače, koža stvorena u in vitro uslovima u svetu je jako skupa. U Kanadi, na primer, kvadratni centimetar kože košta oko 400 dolara, tako da površina koja ne prelazi površinu paklice cigareta dostiže cenu od skoro 20.000 dolara. Po završetku istraživanja u Kragujevcu, međutim, koža bi, kaže profesor Milosavljević, bila daleko dostupnija pacijentima.