Lepo u stomak

Prvo i prvo, lažu svi koji kažu da ne može da se pravi odlična pop muzika kad se navrši trideseta. Istina je da se ulazi u krizu srednjeg doba i da je možda primerenije da pravim filosofske osvrte na desetogodišnjicu mature ili kemp pokuse na naš koncert na onom brodiću koji je plovio Savom. U svakom slučaju, pravo vreme za iskreno (znači ne histerično ili egzaltirano) pisanje pravih pop pesama koje slave život jeste posle tridesete. Čovek je tada naslušan muzike, zna da je rokenrol počeo sa Robertom Džonsonom i umro sa poslednjim albumom Kristala Dolina ljubavi. Između, svaki pravi ‘trti samting’ lik treba da zna i za The Beatles i da li ih Oasis kradu, te za Grama Parsonsa, Whiskeytown, Lighteing Seeds i šta već, ali i svakako za New Order. Jeste, čuo sam novi album New Order, zove se Get Ready, izašao je nedavno… i iskreno, čuo sam i da na turnejama sviraju pesme svoje bivše grupe Joy Division. Da se razumemo, meni ta grupa ne znači uopšte toliko koliko se beogradski snobovski serklovi kunu u samoubistvo Iana Kertisa. Čovek nije mogao da se opredeli, švalerka ili supruga, i uže oko vrata. I zaista je pravio užasavajuće mračnu muziku. E, bratija iz Joy Division, plus jedna cica napravili su New Order koji, za razliku od Joy Divisona u stvari ima pozitivan stav prema životu kao takvom. Jeste, bilo je i tu droga za doručak kao i kod Bitlsa, ali je ideja bila pozitivna. Meni su Bitsli verovatno najveća grupa svih vremena, a New Order sa novim albumom su mi na nekoj liniji oko A Hard Days Night. Deset pesama koje udaraju pravo u stomak, i plus što slave preko dvadeset godina rada i obaška što imaju takve goste kao Bili Korgan iz Smashing Pumpkinsa i Bobi Gilespi iz Primal Screama. Ovaj prvospomenuti mi je blizak generacijski, i mogu da razumem šta matorci od četrdeset i nešto traže sa balavcima od trideset i nešto. Traže vitalnost! I dobili su je dovoljno da je ovo jedini album od New Ordera koji mogu ceo da odslušam u cugu i jedini album New Ordera koji praši, tj. ima dominantne gitare na uštrb klavijatura. Ne znam zašto ali mene ovaj album podseća na koncept Buena Vista. Najviše zbog vitalnosti, beskompromisnosti i uživanja u radu. Znam da su se ovi nesrećnici iz New Ordera na krv i nož posvađali još 1993, i da je rečeno New Order – malo sutra, ali mi je drago što su sve lepo, ljudski prevazišli i evo sada kažu da se provode kao nikad pre. Isto ko i ti Kubanci. Njih niko nije dirao, lepo su živeli u nemaštini i siromaštvu, došao Raj Kuder i dao svetu muzički Eldorado.

Opet, moram da kažem da mi se ceo ovaj pseudointelektualni koncept Radiohead ili Gorillaz, Ironija od ironije, strah od života i ljubavi, crtani likovi i šta-ti-ja-već-znam uopšte ne dopada jer je u suprotnosti sa idejom New Ordera. Oni su ljudi došli opet da sviraju da se lepo provedu, da njima bude lepo i da publici bude lepo. A to je i suština kako rokenrola i života….