Kul

Tenis je kul.

Tesla je kul.

Federer bi da bude kul kao Nole.

Taj auto je impresivan i kul.

Publika je bila skroz kul.

Prepisivanje u školi je kul.

Štreberi postaju kul.

Privatno sam kul.

Pet razloga zašto je kul biti sa strancem…

Kul načini da pokažete partneru da mislite na njega…

Ma sve je kul, bejbe, s ekipom blejim, drinkam enerdžiz, kaže neka reperska pesma.

Bio sam na Saboru u Guči i bilo mi je kul.

Mi smo (bre) kul i kvalitetni.

Naše starlete bi volele da su kul, ali su zapravo samo nekako jadne i željne pažnje!

I kulovi (prostaci) bi da budu kul…

JUL je kul!

U engleskom jeziku cool je izraz za umereno hladno, ni toplo ni hladno, sveže, a u psihologiji, cool opisuje oblik pasivnog pokazivanja nedopadanja, kao u izrazu „odnosi su bili hladni i ljubazni“ (cool and polite). Označava i pomodnu atraktivnost („njena haljina je zaista cool“); i nekoga ko poseduje veštinu socijalnog prilagođavanja („cool dude“; super ortak) i uputstvo za ponašanje „nije cool da se stigne na party prerano“.

Izraz Cool jazz označava muzički stilu iz 1940-ih, koji je bio protivteža bip-bapu, opušteniji i prigušeniji. Čet Beker.

Kusturica: Ne pripadam tzv. kul kulturi, „lakoj umjetnosti“. U Bruklinu postoji NGO Cool culture koja umetnost čini dostupnom siromašnima.

Biti kul u citiranim rečenicama iz našeg narodnog govora znači biti uspešan, privlačan, poželjan, seksi, zgodan, čak prekrasan, in, samopouzdani individualista, sa smislom za humor i hladnu samokontrolu, ali i biti hladne glave u krizi, sklopiti perorez, olabaviti, smanjiti doživljaj…

Rambo Amadeus: Ko je kul, a ko pacijent?

Kuliraj! Smiri živce, o’ladi, budi ‘ladan ko špricer, budi mrtav ‘ladan… Opušteno!

Da li toliko raširena upotreba jedne pozajmljene reči govori o tome da kuler (hladnjak) „globalizacije odozdo“ hladi mentalitet u vreme erupcija nezadovoljstva i besa, i ukidanja bensedina? Kul označava spokojstvo, hladnokrvnost, nekoga ko nije zahvaćen strašću, a to je tako suprotno violentnim tipovima, ognjevitim ljudima vrlo jakih temperamenata, koje karakteriše smena jako aktivnih perioda sa dobima potpune pasivnosti (Cvijić: „Dinarci i njihov karakter“)?

Ima li taj kul u svakom kontekstu veze s novim obožavanjem one genijalne lenjosti koju Vladimir Dvorniković pominje u „Karaktelogiji Jugoslovena“?