Krst do Đurđevdana

Do sada smo znali da je Kragujevcu od dolaska Fijata krenulo, da ima više posla, da su došli mnogi strani investitori, da mnogi planiraju da ulažu. Ali, da je Kragujevcu baš toliko dobro krenulo da gradske vlasti sebi mogu da dopuste, praktično, bacanje 110.000 evra – nismo znali, dok kragujevački čelnici nisu obnarodovali kako planiraju izgradnju džinovskog krsta na ulazu u grad.

Najkasnije do Đurđevdana (koji je Dan grada) na kružnom toku na ulazu u Kragujevac trebalo bi da nikne krst visine 18 i raspona 11 metara. S jedne strane krsta biće izvajano raspeće, a s druge sveti Đorđe, zaštitnik grada. Na izgradnju ovog objekta trebalo bi da bude utrošeno oko 110.000 evra. U krst će biti ugrađeno osam tona armature i naliveno 100 kubika betona. Odakle im ideja, objasnio je gradonačelnik Veroljub Stevanović, iz teološkog ugla: „Ovaj grad koji je bio dolina gladi, počeo je da živi. Krst predstavlja život, a ovaj grad je simbolično na krstu. Vaskrsenje bi simbolično trebalo da znači vaskrsenje svega, odnosno morala, života, svega pozitivnog što je nedostajalo ovom narodu.“

Gradonačelnikovu sigurnost u to koliko Kragujevčani izgaraju od želje da dobiju betonski krst mogli bi da poljuljaju rezultati ankete portala „Šumadijapres“, u kojoj se 80 odsto građana Kragujevca izjasnilo protiv ovog poduhvata.

Isti portal u utorak, 9. marta, objavio je dokument koji ukazuje na različite nepravilnosti prilikom pribavljanja potrebnih dozvola za izgradnju krsta. Gradska uprava za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine izdala je 23. februara na zahtev Preduzeća za izgradnju grada rešenje o lokacijskoj dozvoli za izgradnju krsta na kružnom toku raskrsnice Petrovac. Prema pisanju „Šumadijapresa“, izdato rešenje nije u skladu sa Pravilnikom o sadržini lokacijske dozvole, jer ne poseduje sve potrebne elemente, ali ni sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o javnim putevima. Naime, izdati dokument se poziva na pravo korišćenja katastarske parcele 10857, dok sam put sa Petrovačkom petljom, gde bi trebalo da nikne krst – nije uknjižen. Iz izdate lokacijske dozvole vidi se da grad Kragujevac nema saglasnost JP-a „Putevi Srbije“, koji upravlja putem.

Glavna i osnovna nepravilnost leži u činjenici da je lokacijsku dozvolu izdala Gradska uprava za prostorno planiranje, iako je, budući da je reč o putu koji je u nadležnosti Republike, za izdavanje dozvole zaduženo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje u kom nemaju odgovor na pitanje da li im se neko iz Kragujevca do sada obratio.

Iako zakonska procedura nalaže da se u ovakvim poslovima raspiše tender za izradu glavnog projekta, u ovom slučaju se to nije dogodilo. Lokacijska dozvola, neophodna pre raspisivanja tendera, izdata je 23. februara, a u prilogu koji je 5. marta emitovan na TV B92, gradski čelnici kažu da glavni projekat već postoji.