Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
„Hoću kastomizovani Harley Davidson…“
„Ducati D66, sportski kastom kruzer…“
Neki pominju i kastom tablice.
Kompjuteraši govore o kastomizaciji aplikacija:
„Kad tad ćes da me ubediš da instaliram neki kastom rom? :)“
„T. A. kreira i proizvodi kompletnu liniju kastom audio zvučnika vrhunskog kvaliteta…“
Oglašivači na internetu govore o kastomizaciji i personalizaciji, prilagođavanju korisniku sadržaja prezentacije na vebu.
Makretinški pioniri govore o tome da je masovna kastomizacija proizvoda najpopularnija savremena industrijska strategija, u kojoj je kupac kodizajner i partner u stvaranju novih vrednosti.
Izgleda da kastom izaziva uzdah „vau“ (eng. wow) i ekstra brate, jer označava nešto napravljeno prema specifikaciji samog kupca, kako bi se srodio (to accustom) s predmetom koji je calnuo.
Šezdesetih su kritički sociolozi automobil nazivali mehaničkom nevestom.
Nekad se govorilo da je auto kome su unapređene performanse (radne karakteristike) „abartovan“, po italijanskom proizvođaču trkačkih automobila, firmi Abarth. Sad je to kastom model. Kastom je i onaj auto „personalizovanog stajlinga“ čiji kupac biva ubeđen da njegova kola ne liče na druga – proizvedena u istoj fabrici na beskrajnoj traci (fordizam), koja odražava masovno potrošačko društvo i otuđenje izmanipulisanog psihološki kastriranog homo consumersa.
Prema Erihu Fromu, često menjanje upotrebnih stvari, kao što su auto, ili tehnička pomagala, pokazuje da ih čovek poseduje ne zato što ih voli, već zato što one predstavljaju statusni simbol za svog vlasnika, koji tako pojačava svoj ego: „Moje vlasništvo konstituiše mene i moj identitet: ‘Ja sam ja, jer imam X…’“
U tom kontekstu valjda je i internacionalizovano englesko custom promenilo značenje. Označavalo je i kupca, ali pre svega uobičajenu praksu, naviku, običaj (tur. adet) u vezi s redovnim poručivanjem i pazarenjem. (Dobro, i carinu, ali i to je valja uobičajeno?!) Sad se više vezuje za ono što NJ. V. Mušterija veruje da je sam osmislio i poručio samo za sebe, srećan kao da će tako pobediti na kastingu (eng. casting, izbor glumaca za određenu ulogu) i ući u višu kastu (port. casta, zatvorena, privilegovana grupacija). Valjda je to odraz psihološko-terapeutske masovne potrošačke kulture u vremenu postfordizma.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
