Izbori, opet

Nije reč iz novogovora, ali nekako se sve više i više slaže s rečima staro-novogovorskog tipa: demagogija, populizam, „spinovanje“, benefit, cost, lider i liderstvo, te tako dalje i tome slično…

Sva sila nacionalnih očeva, vođa naroda, diktatora i tirana izabrana je uz opštu podršku građana. Demokratski, dakle, kao što nam i sad sledi.

Procenjuje se da je svaki građanin antičke Atine bar jednu godinu života proveo kao član nekog od izbornih organa državne skupštine. Odluke su donošene propisanim glasanjem, ali su članovi skupštine birani – kockom. Pametni stari Grci zaključili su da svi drugi načini izbora omogućavaju manipulaciju, te da u izboru ključnog demokratskog tela treba računati samo na sreću.

Ali, nismo mi te sreće da su nam lideri i kandidati za lidere pismeni toliko da pojam demokratije objasne u manje od tri minuta i za kraće od tri mandata. Zato su dobri u šibicarenju.

Ono važno je sasvim druga priča: ljudi su na neki način oduvek bili svesni činjenice da je od biračkog prava važnije pravo izbora. Pri svakoj ponudi može se odabrati manje zlo; kod loših alternativa važno je izbor napraviti odgovorno.

Ali odgovornost – i plan, i budućnost, i rešenje, i… – u novogovoru ne znače ništa.