Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Može da znači sve ili ništa, odnosno malo šta.
U prvom slučaju to je proizvodnja ekonomskih dobara, materijalnih kao i usluga, a deli se na četiri ekonomska sektora: primarni (sirovine i poljoprivredni proizvodi), sekundarni (prerada, gradnja i proizvodnja), tercijarni (usluge i distribucija dobara), kvaterni (pazi sad: industrija znanja fokusirana na tehnološka istraživanja i razvoj, programiranje, biohemiju…).
Ima i peti, kvinarni sektor, koji – u rečniku novogovora – treba da obuhvata neprofitne aktivnosti. Pa, kao što je rečeno, industrija je sve, što nije daleko od ništa, jer se taj pojam, industrija, danas može primeniti na bilo koji posao, zanimanje i hobi. U ovom broju „Vremena“ istraživali smo na šta bi se mogao odnositi pojam „srpska industrija“ danas, imajući u vidu da se on prvenstveno tiče proizvodnje materijalnih dobara.
Industrija u smislu proizvodnje postaje ključna za razvoj zapadne Evrope i severne Amerike tokom industrijske revolucije koja na prelomu XVIII i XIX veka na scenu izvodi parnu mašinu, preradu i eksploataciju uglja i čelika. To jest, železnica i parni brodovi omogućavaju veze s do tada nedostupnim tržištima na kojima privatne kompanije (industrijski javni sektor još se nije bio rodio) doživljavaju do tada nezamisliv rast i prave neopevana bogatstva. I, kolateralno, ne treba zaboraviti, ono što se danas eufemistički zove Treći svet.
Tokom i posle industrijske revolucije sve više i više energije ulaže se u proizvodnju dobara i usluga za prodaju; poslednje i relativno novo značenje reči industrija – „sistematski rad ili zaposlenje“ dobija na važnosti u celom svetu. Pa, sad se može govoriti i o Šekspirovoj, ali i o šekspirskoj industriji.
To jest, kako vam drago.
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
