Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Može da znači sve ili ništa, odnosno malo šta.
U prvom slučaju to je proizvodnja ekonomskih dobara, materijalnih kao i usluga, a deli se na četiri ekonomska sektora: primarni (sirovine i poljoprivredni proizvodi), sekundarni (prerada, gradnja i proizvodnja), tercijarni (usluge i distribucija dobara), kvaterni (pazi sad: industrija znanja fokusirana na tehnološka istraživanja i razvoj, programiranje, biohemiju…).
Ima i peti, kvinarni sektor, koji – u rečniku novogovora – treba da obuhvata neprofitne aktivnosti. Pa, kao što je rečeno, industrija je sve, što nije daleko od ništa, jer se taj pojam, industrija, danas može primeniti na bilo koji posao, zanimanje i hobi. U ovom broju „Vremena“ istraživali smo na šta bi se mogao odnositi pojam „srpska industrija“ danas, imajući u vidu da se on prvenstveno tiče proizvodnje materijalnih dobara.
Industrija u smislu proizvodnje postaje ključna za razvoj zapadne Evrope i severne Amerike tokom industrijske revolucije koja na prelomu XVIII i XIX veka na scenu izvodi parnu mašinu, preradu i eksploataciju uglja i čelika. To jest, železnica i parni brodovi omogućavaju veze s do tada nedostupnim tržištima na kojima privatne kompanije (industrijski javni sektor još se nije bio rodio) doživljavaju do tada nezamisliv rast i prave neopevana bogatstva. I, kolateralno, ne treba zaboraviti, ono što se danas eufemistički zove Treći svet.
Tokom i posle industrijske revolucije sve više i više energije ulaže se u proizvodnju dobara i usluga za prodaju; poslednje i relativno novo značenje reči industrija – „sistematski rad ili zaposlenje“ dobija na važnosti u celom svetu. Pa, sad se može govoriti i o Šekspirovoj, ali i o šekspirskoj industriji.
To jest, kako vam drago.
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
