Imuni na vlagu

Ponudu da nešto ovako predložim dobio sam u neprilici, baš kada mi se zalomio period odbijanja tuđih predloga ‘nako, kao uzaludnih, besmislenih, nepotrebnih, neodgovarajućih, preuranjenih…, a najčešće kao zakasnelih. Ipak, ovo je nešto sasvim drugo, što zahteva malo vremena za uživanje i mnogo pažnje za čitanje.

Onog 8. marta, pošto smo se dokopali kućnog ambijenta, na TV-u smo gledali snimke onoga što se desilo. Dok smo se takmičili u izrazima zgražavanja nad onim u čemu smo kao objekti učestvovali, moj tada trogodišnji sin Voja je „smrtno“ ozbiljan izgovorio: „Zašto čike peru čike, zašto ne peru ulice!?“ Predlogom da specijalna policijska vozila peru ulice dete nas je vratilio iz ekstatičnog stanja u stanje života, kako bi se reklo. U tom životu smo imali prilike da se nagledamo i većih užasa, no što smo doživeli martovskim tuširanjem. Ipak, znali smo da to mora prestati, baš kao što smo pomislili da smo to dočekali onoga 5. oktobra. Malo po malo, pa sve češće, počelo je polivanje, prskanje, pljuvanje i tuširanje iz svih medijskih oružja. Za one koji su imuni na vlagu, nađeno je sredstvo za privremeno oduzimanje moći govora. Jednostavno, ostaneš bez reči, ali potpuno isušen!

Opet je na dnevnom redu proizvodnja straha, nemoći i raspamećivanja. Jedinice za dejstva po dubini narodne pobede smeštene su po svim delovima vlasti. Naredbe se izdaju iz jednog Biroa, usmeno ali precizno. Primaju se ćutke, neposredno ili preko urednika. Cilj je da se protivnik reformiše i udostoji!

Gde je ovde predlog? Gde su konkretna poređenja? Gde su trenutni zaključci? Zar se nismo dogovorili da neprijatelju treba uzvratiti istim sredstvima? Kako ćeš sad da izađeš iz ove situacije? Ko te ter’o da pišeš o politici?

Opet će deca da mi pomognu. Jednostavo, tražio sam da mi kažu šta bi oni da menjaju i predlože. Cici bi da se predloži da se čika iz prodavnice zamoli da prestane da krade na kusuru i da nastavi da radi svoj posao. Voja bi da se izmisli čokolada koja ne mora da se deli, a Lanu sam morao da čekam do duboko u noć da bi mi sa visine svog studentskog položaja predložila da prestanem da se bavim politikom!

U cajtnotu da ovo ne ostane bez konkretnog predloga konsultujem se sa ženom. Ona bi da predložimo da ove godine „odloženog života“ ne računaju. Složili smo se da bi to bio dobar predlog, ali se nismo saglasili oko pitanja do kada da se ne računaju godine. Ja sam ostao na stanovištu da nam je život odložen i nadalje.

Ostalo mi je da predložim nešto samostalno, a opšte i ozbiljno, kako sam naknadno upozoren. Dobro, nadomak smo! Dakle, ja lično, u korist opšteg dobra, sasvim ozbiljno predlažem da se donese novi Ustav, posle kog će čika prestati da krade; zemlju i narod prestati da dele, a tate prestati da se bave politikom. Tek ako se usvoji ovaj moj predlog, nastavio bih da računam godine starosti posle prekida zbog godina odloženog života. Sve držim da bi tada čike prestale da polivaju čike.