Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Viđa se po konkursima, i na vizitkartama: Human Resources Manager, menadžer ljudskih resursa. Ovi baš umeju da ga nakite! Nekada je to bio direktor kadrovskog, kadrovik. Ako te pozovu u kadrovsko, bolje da ne ideš.
I to je bilo gadno, ali ovo…
Tradicionalno, HRM je produžena ruka direkcije. Neki komentatori tu funkciju nazivaju i poslednjim bastionom birokratije. To su oni koji s vrata kažu: „Ovde ima 20 odsto viška zaposlenih…“
Neki ideolozi sadašnjice, međutim, opisuju HRM i kao igrača na žici između direkcije i zaposlenih, čak i kao advokata radnika i nameštenika, kao nekoga ko zna kako se kreira radna sredina da bi ljudi bili motivisani, srećni, seksualno neuznemiravani i, što je najvažnije, korisni firmi. Najvažnije za HRM je da zaposleni ne budu mnogo nezadovoljni i da se ne opiru promenama, koje su uvek na njihovu štetu.
Različiti postupci se tu pominju: regrutacija, unajmljivanje, trening, razvoj organizacije, komunikacija, plate i beneficije, izgradnja timskog duha, programi za asistenciju zaposlenima, strategije za podelu dobiti i profita, liderstvo i – coaching…
E, tu nas nađe. Kažu da je to veoma plaćena veština. Coaching je svakodnevna interakcija između supervizora i podređenog, koja ima za cilj da obezbedi pozitivne povratne informacije o doprinosu zaposlenog, a i samom zaposlenom da pomaže da unapredi svoje sposobnosti, kako ne bi pao „ispod crte“.
Coach bi trebalo da je trener sportista ili konja. Rečnici kažu da izraz potiče od francuske reči coche, a ova valjda od nemačke Kotsche, a ova, kažu, od mađarske kocsi, po gradu Kocs, poznatom po izradi, šta mislite čega…
Kočija, naravno.
Vuci, i slušaj dizgine! Milan Rakić, Dolap: „Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?/ Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče./ Ali bič fijukne… Napred! Nemoj stati…“
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
