HRM, menadžer ljudskih resursa

Viđa se po konkursima, i na vizitkartama: Human Resources Manager, menadžer ljudskih resursa. Ovi baš umeju da ga nakite! Nekada je to bio direktor kadrovskog, kadrovik. Ako te pozovu u kadrovsko, bolje da ne ideš.

I to je bilo gadno, ali ovo…

Tradicionalno, HRM je produžena ruka direkcije. Neki komentatori tu funkciju nazivaju i poslednjim bastionom birokratije. To su oni koji s vrata kažu: „Ovde ima 20 odsto viška zaposlenih…“

Neki ideolozi sadašnjice, međutim, opisuju HRM i kao igrača na žici između direkcije i zaposlenih, čak i kao advokata radnika i nameštenika, kao nekoga ko zna kako se kreira radna sredina da bi ljudi bili motivisani, srećni, seksualno neuznemiravani i, što je najvažnije, korisni firmi. Najvažnije za HRM je da zaposleni ne budu mnogo nezadovoljni i da se ne opiru promenama, koje su uvek na njihovu štetu.

Različiti postupci se tu pominju: regrutacija, unajmljivanje, trening, razvoj organizacije, komunikacija, plate i beneficije, izgradnja timskog duha, programi za asistenciju zaposlenima, strategije za podelu dobiti i profita, liderstvo i – coaching…

E, tu nas nađe. Kažu da je to veoma plaćena veština. Coaching je svakodnevna interakcija između supervizora i podređenog, koja ima za cilj da obezbedi pozitivne povratne informacije o doprinosu zaposlenog, a i samom zaposlenom da pomaže da unapredi svoje sposobnosti, kako ne bi pao „ispod crte“.

Coach bi trebalo da je trener sportista ili konja. Rečnici kažu da izraz potiče od francuske reči coche, a ova valjda od nemačke Kotsche, a ova, kažu, od mađarske kocsi, po gradu Kocs, poznatom po izradi, šta mislite čega…

Kočija, naravno.

Vuci, i slušaj dizgine! Milan Rakić, Dolap: „Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?/ Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče./ Ali bič fijukne… Napred! Nemoj stati…“