Gluvo doba

Priznajem, iznenađena sam. Do sada mi niko nije dobrovoljno predložio da javno nešto predložim. Svi moji dosadašnji predlozi nisu doduše bili tajni, naprotiv. Bili su nekako samoinicijativni. Bez „leđa“. Možda ih baš zato niko nikada usvojio nije. Ne zato što su bili nerealni, radikalni, romantični, naivni. Sve mi se više čini da nisu ulazili čak ni u razmatranje što je njihov predlagač, kao što ćete videti iz potpisa ovog teksta, ženskog roda.

Da pojasnim. Onomad sam predložila nekim važnim ovdašnjim novinarima sveznalicama (naravno muškog roda) da se novim kreatorima novog zakona o informisanju po hitnom postupku sugeriše obavezno uvođenje moralne podobnosti kao uslova za zapošljavanje unutrašnjopolitičkih komentatora, skupštinskih i stranačkih izveštača i slično. Oni, je l’ te, uglavnom neguju svoju političku podobnost, na moral su, izgleda, zaboravili pa mi se učinilo da bi bilo pristojno da ih bar zakonskim regulativama na to podsetimo. Čak sam smislila i amandman po kome bi se minutaža u informativnim radio i televizijskim emisijama i prostor u dnevnim novinama namenjeni unutrašnjopolitičkim rubrikama drastično smanjili u korist kulture, ekonomije i sporta. Novinari sveznalice gledali su me blagonaklono preporučivši mi iseljavanje u Holivud. Posle su neki od njih otišli u ambasadore, a moj predlog u propast.

Katastrofalno je prošao i predlog da se kladionice i menjačnice (pa i kiosci), što se namnožiše svuda oko nas, pretvore u male fabrike za proizvodnju kora za pite i gibanice ili radionice za ručnu izradu kukičanih stoljnjaka, šustikli, goblena, nameštaja, drvenih ramova svih vrsta… Sve to posle pravo u izvoz, da se proizvodnja u nas razmahne, da živimo bolje. Računala sam da će ovaj predlog naići na razumevanje i podršku kod nekih mojih prijatelja koji su važni i uticajni i uspešni privrednici zapravo još od osnovne škole. Nije prošao ni dan kad preko puta moje kuće osvanuše glanc novi crveni kiosk sa sve samom uvoznom robom (na mestu gde su nekada stajali lokalni diler i prodavac benzina iz flaša) i nova kladionica, na tridesetak metara od one stare… I sviraju turbo folk, suprotno mom predlogu, svojevremeno plasiranom jednom važnom uredniku muzičkog programa, da se zakonom reguliše povratak rokenrola, na šta mi je on, ne trepnuvši rekao da me je pregazilo vreme.

E, zato neću više ništa da predlažem. Evo, odustaću od predloga učiteljici mog sina da ukine jutarnju smenu jer sam primetila da ne izgledam najbolje kad rano ustajem da bih ga ispratila u školu. I molim da mi više niko ne predlaže da nešto predlažem.