Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Kad su majmuni odlučivali da postanu ljudi, buduće žene sasvim sigurno nisu pitane za mišljenje. Prvo zvanično odobrenje da glasaju – samo za muškarce, naravno – žene su dobile tek posle oko milion i po godina i to na Novom Zelandu, 1893.
Do početka Prvog svetskog rata žene su imale pravo glasa u samo četiri zemlje na svetu: Novom Zelandu, Australiji, Finskoj i Norveškoj. Prvi svetski rat je doneo preokret: pokazalo se da žene mogu da zamene muškarce na poljima, u fabrikama, kancelarijama, pa čak i na frontu. I, onda žene „dobijaju“ pravo glasa u desetinama zemalja od Kanade do Kirgistana, od Švedske do Mongolije, Čilea i Sri Lanke.
Nešto slično dogodilo se posle Drugog svetskog rata. Samo u pet godina između 1945. i 1950. pravo glasa „dato“ je ženama u 43 države. Ali nisu prednjačile najrazvijenije ili „najdemokratskije“ zemlje: Italijanke su pravo glasa stekle tek 1945, Belgijanke 1948, jedva godinu pre Kineskinja i Sirijki, Kanađanke – samo da glasaju, a ne da budu i birane – 1950… Ukratko, žene su postale ravnopravne u pravu glasa tek u drugoj polovini prošlog veka.
Žene se danas bave svim poslovima „jačeg pola“, uključujući tu i profesionalno ratovanje i boks. Ali nisu ravnopravne, jer ih za isti posao muškarci – manje plaćaju. U Paragvaju za isti posao žena dobija dve petine „muške“ plate, u Singapuru, Brazilu i razvijenim demokratskim državama – Češkoj i Austriji dve trećine, Nemačkoj i Velikoj Britaniji tri četvrtine… Čak i u Švedskoj, prosečna ženska plata manja je za deset odsto od plate muškarca na istom poslu. Očito, mnogo je lakše ženama „dati“, glas nego pošteno platiti njihov rad.
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
