Iza crtice u naslovu možete dodati bilo šta, ali ideja o novcu ostaje u svakoj takvoj novokovanici.
One guske čije je gakanje spaslo Rim u stvari su probudile stražare zadužene da čuvaju državnu riznicu. Posle toga Rimljani su podigli hram boginji uzbune, Moneti.
Aleksandrovo osvajanje Persije koštalo je u vojničkim platama oko pola tone srebra dnevno. Sredstva su obezbeđivana strogo kontrolisanom i planiranom pljačkom osvojenih gradova, hramova i riznica. Persija je trgovački živnula čim su Aleksandrovi vojnici počeli da „troše“ novac.
Prva ozbiljna inflacija rimskog novca dogodila se tokom drugog punskog rata zbog ogromnih izdataka za plaćanje vojske. Emitovanje bez protivteže u količini roba od tada do danas postaje najlakši način za finansiranje rata.
Oko 30. godine nove ere Isus Hrist uzalud iz hrama u Jerusalimu izbacuje tablice s kursnim listama i menjače novca. Rimski bankarski sistem propao je tek pošto su banke odbile da primaju carski novac od bakra. Onda je Konstantin Veliki, premestivši rimsku prestonicu u Vizant, uveo novčanicu nazvanu solid, koja je posle 700 godina očuvane vrednosti ušla u govor: za onog ko nešto vredi kaže da je – solidan. Potreba da se barata s velikim količinama novca za finansiranje krstaških ratova (1095–1270) dovodi do ponovnog otkrića banaka u zapadnoj Evropi.
Mada na prvi pogled ne izgleda „prirodno“, čak je i izum pisma pre oko pet hiljada godina u direktnoj vezi s merenjem vrednosti za razmenu, to jest – s novcem. Svuda u svetu, najstariji zapisi bili su prvenstveno knjigovodstvene beleške, brojanje, prebrojavanje i beleženje viškova roba koje se mogu razmenjivati za nešto drugo.
Evropa danas pokušava da spase evro, na isti onaj način na koji je Alkmeon, začetnik najbogatije starogrčke familije, postao moćan. Odnosno, kada ga je ljubazni domaćin, lidijski kralj Krez, pozvao da iz njegove riznice uzme šta god hoće, ovaj Alkmeon „kad se našao pred gomilom zlatnog peska, prvo je trpao zlato pored listova u čizme koliko je u njih moglo da stane, pa je zatim napunio džepove, onda je nasuo zlatnog praha u kosu, a uzeo je nešto i u usta, pa je izašao napolje iz riznice. Tako, jedva vukući čizme, ličio je na sve pre samo ne na čoveka…“
Pa, tako, i Evropa slabo liči na nešto drugo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
