Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Malo-malo, pa se obnovi priča o promeni ovog izbornog sistema za koji izgibosmo na Vidovdanskom saboru 1992, dok je Beograd lizao sladoled. Poslednji predlog koji se čuje odnosi se na neki korigovani proporcionalni sistem, zovu ga većinsko-proporcionalni, po kome bi građanin glasao za poslanika poimenično, a samim tim i za stranku, pa bi time obavezivao stranačko vođstvo da mandat da kandidatima sa najviše glasova – da bi ovi posle bili nezavisni od stranačkih centrala i mogli sami da trguju mandatima koje im je narod dao. Kako će to sprovesti? Zamislite babu u Batočini kako pokušava da pronađe svog favorita na 20 lista sa po 250 imena, to jest među 5000 kandidata! Iz CeSID-a zato dolazi predlog da Srbija pri brojanju glasova ostane jedna izborna jedinica, a da se za potrebe glasanja tehnički podeli na onoliko izbornih jedinica koliko ima poslanika, a da partije na svakoj istaknu po jednog kandidata, da bi birači znali za koga glasaju.
Ko će crtati te izborne jedinice nije nevažno, jer iza ćoška vreba naša današnja reč, džerimandering.
Ta reč, koja kod nas dolazi s višestranačjem, označava staru izbornu manipulaciju kojom se granice izbornih okruga uspostavljaju tako da što više „naših“ birača uđe u istu izbornu jedinicu, a da se „njihovi“ glasovi rasprše i obezvrede.
Izraz džerimandering je, inače, nastao spajanjem prezimena guvernera Masačusetsa Elbridža Džerija (Elbridge Gerry) i reči „salamander“ (daždevnjak). Upotrebljen je uz jednu političku karikaturu u „Bostonskoj gazeti“ 26. marta 1812, koja je ilustrovala nepravilan, zmajoliki, oblik izbornog okruga Eseks u Masačusetsu, formiranog 1812. na osnovu zakona koji je potpisao taj Džeri da bi dao prednost svojima. Manipulacija koju žigoše ta karikatura održala se do današnjih dana. Nedavno je primenjena baš i u Nemačkoj, čiji se kombinovani proporcionalni izborni sistem ovde uzima za uzorni model. Tamo je posle redizajniranja izbornih okruga 2000, tadašnja vladajuća Socijaldemokratska partija bila optuživana da je primenila džerimandering da bi marginalizovala Partiju demokratskog socijalizma, tako što je kombinovala tradicionalna uporišta PDS-a u istočnom Berlinu s kvartovima zapadnog Berlina u kojima PDS ima limitirani uticaj.
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
