Đorđo Vukoje (1949–2013)

Đorđo Vukoje, fotoreporter i novinar, posle kraće i teške bolesti umro je 29. marta 2013. u Beogradu u 64. godini.

Rođen je u Pađanima kod Bileće, gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Gimnaziji u Zemunu, a kliničku psihologiju je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i dve godine je učestvovao u antipsihijatrijskom eksperimentu Franka Bazalje u Trstu.

Paralelno se bavio slikarstvom. Đorđe je jedan od retkih naših savremenika čiji je lik ovekovečen na freskama crkve. Naime, Vukoje je pomagao Miliću Stankoviću u vreme kada je životopisao zidove crkve Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu pa je Miliću od Mačve Đorđov produhovljeni lik sa dugom bradom poslužio kao model za više likova koje je iscrtao na zidovima crkve.

Đorđo nije postao ni psiholog ni slikar, već je život poklonio fotografiji koja mu je odredila životni put, odvela ga je u red najpoznatijih fotoreportera Srbije. Sarađivao je kao samostalni fotoreporter sa brojnim redakcijama; njegovo ime potpisano je uz hiljade fotografija ili tekstova.

Zbog slobodoumnosti, pripadnosti SPO-u i želji da snimi i ono što po mišljenju režima ne bi trebalo da se vidi, bio je praćen, hapšen, proganjan, tučen, uništavali su i plenili njegove filmove i lomili fotoaparate. Nijedan opozicioni skup nije prošao bez njega, bio je svedok i na ratištu.

Od početka osamdesetih godina prošlog veka pripadao je grupi slobodoumnih intelektualaca, zbog čega je 1984. godine bio uhapšen među dvadeset osmoricom tokom predavanja na Slobodnom univerzitetu.

Proteklih 15 godina bio je urednik fotografije u listu „Savski venac“.

Bio je član UNS-a trideset godina, a NUNS-a od osnivanja.

Prvu samostalnu izložbu imao je 2006. u opštini Savski venac „Bilo, ne ponovilo se“, povodom poplava u Beogradu te godine.

Drugu svoju izložbu umetničkih fotografija – „Teatarski virus 07-13“, otvorenu 27. marta ove godine u Galeriji Teatra 78, nije mogao da vidi; već je bio u Gradskoj bolnici u komi na samrtničkoj postelji.

Uporan da svaki važan događaj zabeleži svojom kamerom, Vukoje je stizao gotovo svuda, i na vreme. Prijatelje je pozdravljao pitanjem: „Zna li se išta?“ Iznenada odlučio je da napusti naše vreme i otišao u večnost, a nama ostavio svoje fotografije.

Sahranjen je 3. aprila u Beogradu na groblju Orlovača.

Pokoj mu duši i slava mu.