Demagog

E=mc². Albert Ajnštajn, tvorac najpoznatije formule na svetu, morao je da – pred velikom masom, velikom brzinom – zbriše iz Nemačke uoči Drugog svetskog rata. Jevrejina Ajnštajna pritisla je masa onih koji su verovali da predstavljaju novu, nadljudsku rasu. I da su, kao takvi, pozvani da niže rase unište.

Dve hiljade godina ranije, rimski pisac Juvenal prezrivo je rekao da masa žitelja prestonice Imperije traži samo Panem et circenses, hleba i igara. Rimski imperatori su, međutim, o besplatnom hlebu i cirkuskim igrama često brinuli više no o granicama carstva, jer od rimske mase i njene gladi često im je zavisila glava na ramenima.

Magična privlačnost mase poodavno je predmet izučavanja najraznovrsnijih specijalista, od antropologa, sociologa, filozofa, do biologa i prirodnjaka svake fele – jer, najzad, zašto se ljudi tako rado gube u masi ako njihovi životinjski preci nisu živeli u krdima, jatima ili rojevima.

Političari se masom bave na sasvim drukčiji način. Koliko god na nju gledale s visoka – kao na neobrazovanu, povodljivu, pohlepnu, prostačku, sirovu, glupu, itd. – i koliko god od nje ponekad strepele, političke elite su kroz celu istoriju nastojale da masom upravljaju. Stari Grci su ljude koji vode masu (svetinu ili „narod“ u našem smislu te reči) nazivali demagozima, onima koji – bez obzira na svoje sopstveno poreklo – u javnom životu zastupaju interese mnoštva. U tom smislu je i Perikle, građanin Atine s „pedigreom“ plemenitog porekla i porodičnim vezama s najslavnijim grčkim familijama, bio demagog.