Brisani prostor

Nema više intimnih tajni. Sve se zna, a ponajviše to da smo svi od krvi (plave, barem kad je reč o ženama) i mesa. Pošto smo mnogobrojnim eksperimentima pred kamerama nepobitno utvrdili da iz žena i beba curi identičan plavi sadržaj koji se potom u pelenama i ulošcima pretvara u gel, došlo je vreme da širokoj publici otkrijemo još jednu „naučnu“ činjenicu: ko celulozom ne briše loše mu se piše. Sve je počelo spotom u kome naš poznati glumac grubo obori nedužnog maloletnika na asfalt, ukrade mu bicikl (cirka: dva krivična dela), sedne na klozetsku šolju da bi, dok sadržaj izlazi – on sladostrasno oblizivao usne (videti prošli broj ovog nedeljnika) i još sladostrasnije pogledavao u svoje krilo (kak´ je krasni, što bi rekla Štefica Cvek). Na kraju se pojavi slogan: „lakše se briše“, koji, iz meni neobjašnjivog razloga, treba da nas asocira na nekadašnje spotove za bronhi bombone. No, sve ovo je bio samo lepršavi uvod u mnogo ozbiljniji problem koji nam predočavaju narednim spotom – u njemu, po ko zna koji put, gledamo uniformisano lice u belom mantilu kako nam, s autoritetom koji vam samo uniforma obezbeđuje, „naučno“ dokazuje da ono što se lakše briše mora biti obrisano isključivo papirom napravljenim od celuloze, jer u suprotnom ugrožavamo svoje i zdravlje svoje porodice. Nisam upamtila kraj, ali bi možda bilo prigodno i ovaj spot završiti opet nekim recikliranim sloganom, kao što je: „podvučeno žutim“? Em je već bio popularna doskočica za toalet-papir, em se odnosio na fabriku nameštaja koja je, po definiciji svog posla, morala da seče drveće. Doduše, ovi ga sad seku samo da bismo mi obrisali znate već šta, a i reciklirani slogan može biti štetan kao što su nam lepo objasnili da je štetan toalet-papir od recikliranog papira. (Možda misle da je od recikliranog toalet-papira? To bi stvarno moglo da bude štetno, naročito za gadljive.) Samo mi nije jasno zašto siroto drveće mora da plati baš za svako naše sranje – od kiselih kiša do novogodišnje seče jelki? Sa nestrpljenjem čekam naredni spot jer mi se sve čini da je u pitanju naučnopopularna serija. Možda će nam u nastavku pokazati kako se plavi sadržaj ovog puta na toalet-papiru pretvara u gel pa tako i toalet-papir, po ugledu na uloške, možete koristiti da njime obeležite stranu u knjizi koju čitate na WC šolji. Možda to postane i pitanje u kvizu: brisanje se radi a) uz pomoć prijatelja, b) uz pomoć publike, c) pola-pola (ako je papir tanak pa prst probije). Ili: američki eufemizam za WC – „rest room“, nastao je od „rest“ u značenju a) „odmor“ ili u značenju b) „resto“, odnosno „ono što preostane“ posle varenja? (Moj definitivan odgovor je b) jer, kad bolje razmislite, ko se još odmara u klozetu?) A možda se neko doseti da celu kampanju umesto otpozadi (s oproštenjem) počne da sprovodi od napred tj. od osnovnih, bazičnih pojmova kao što su obavezno pranje ruku posle „lakšeg brisanja“? Onda se ne bi desilo da u reklami za „probavitu“ mladić istrči iz klozeta čim povuče vodu. Umesto: „Ah, probavita“, komotno bi mogao da kaže i: „Ah, ešerihija koli“ (za njegovu informaciju: to je ona bakterija od koje se razbolite ako je sa izlaznog otvora prenesete u ulazni). A možda to ja samo preterano se… se bavim ovom temom?