Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Na prvi pogled pre spada u starogovor nego u novogovor.
Možda se, čak, kandiduje za leksikon nepoznatih reči.
Jer ono što je počelo pre nekoliko hiljada godina kao arhiva hrama ili vladara, u međuvremenu se pretvorilo u nešto sasvim drugo.
Najčuvenija stara biblioteka je ona koju je sakupio asirski kralj Asurbanipal u sedmom veku stare ere, naredivši da se za njegovu zbirku prepišu, tj. na glinene pločice urežu sve druge tada postojeće biblioteke – u kojima su se nalazili zapisi još od vremena kad je pismo izmišljeno. Sticajem okolnosti, pločice su preživele hiljade godina; da nisu, danas ne bismo znali za kralja Gilgameša iz Uruka, najstariju verziju starozavetne priče o Potopu i Nojevom kovčegu koji je u sumerskom epu o Gilgamešu napravio Utnapištim, o traganju za travom besmrtnosti i zmiji koja je ukrala…
Tek potkraj XVIII veka otvaraju se biblioteke namenjene običnim čitaocima, onima koji knjigu mogu da pozajme, pročitaju i vrate – da bi je i drugi čitali.
Bibliotekari su tu da pomognu svakom članu ili korisniku biblioteke da pronađe baš ono što traži ili ga uputi na korišćenje posebnih zbirki mapa, otisaka, dokumenata, mikrofilmova, zvučnih zapisa, kaseta, kompakt-diskova, video-zapisa, igara, digitalnih knjiga i drugih elektronskih izvora podataka.
Još se lome koplja oko toga da li je internet doakao štampanim publikacijama.
U ovom ili nekom drugom obliku biblioteke će preživeti, a s njima valjda i praznovanje Svetog Lorensa, zaštitnika bibliotekara.
Bio je jedan od sedam rimskih đakona, zadužen za čuvanje ranih crkvenih spisa. Ubijen je 10. avgusta 258. godine, u vreme imperatora Valerijana. Prema legendi, Lorens je na zahtev da blago hrišćanskih crkava preda carskom dvoru odgovorio tako što je sve vrednosti rasprodao i podelio siromašnima, bolesnima i starima, koje je potom doveo pred sudiju i rekao da su oni jedino hrišćansko blago. Navodno, kažnjen je tako što su ga ispekli na roštilju.
Na dan Svetog Lorensa, 10. avgusta, bibliotekari i arhivari jedu samo hladne odreske – ili meso sa roštilja.
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
