Za prvu stranu

Još je pesnik Rade Drainac, tako citirano u pozivnici za manifestaciju Dani šljiva, zapis’o o Blacu – To je mesto kome predstoji divna budućnost. I još – Nagli uspeh toga mesta je poglavito radi toga što su građani te varošice aktivni ljudi, koji pored ličnih poslova stvaraju mogućnost i za narod.

Dalje, u tu pozivnicu, piše da Blace ima 5500 stanovnika, više od 5000 studenata upisanih u Visoku poslovnu školu strukovnih studija, da po privatnom preduzetništvu zauzimaju lidersku poziciju u ovom delu Srbije, imaju najbolju mrežu lokalnih puteva, i demokratsku političku vlast. Jeste Ono pesnik zapiso pre sto godina, ali ko ume čita samo mu se kaže zašto citiran. Samo će se kaže i onome ko dođe u Blace, jer iako su, kako reče predsednik opštine, demokrata Nebojša Milosavljević, u vreme proslave svi razulareni, i svi piju ko na takmičenju, u to Blace sve funkcioniše.

EVROPSKE VREDNOSTI: Blace, podno Jastrepca, put od Kruševca ulazi pravo u varošicu. Put postaje tzv. dupla traka, bandere-svetiljke okićene ukras-šljivama što svetle, u tu duplu traku, u centru, zaustavljen saobraćaj, bina, sposobna, štandovi, sposobni. Do bine sposoban opštinski VIP prostor, frižider sa piće, stolovi, stolice, čiviluk sa cveće sa koga visi grana šljive sa te šljive. Prijavimo se, stiže predsednik opštine Nebojša Milosavljević, dobro došli, vazda, može rakija, valja se. Nazdravismo sa čokanjčići, na poslednjim izborima većinu uzele demokrate sa G17. Ovde, naglašava predsednik, demokratska vlast od 2000, u kontinuitetu. Nazdravimo još jedared, novinar dobi ličnog i muškog domaćina u pojavi lokalnog sekretara DS partije, i svak svojim poslom.

Odmorimo od taj put, veče uzelo da pada, narod se već okupio pred tu binu sa svu tehniku, taj laserski top. Folklor, pa folklor, trubači Staniše Saćipovića što ga zovu Džuli iz Surdulice, pojaviše se i voditelji iz Niš, voditeljka crna pa sa bretele, voditelj ko voditelj. Pročitaše se voditelji, pokrovitelji opština Blace i Ministarstvo poljoprivrede, rekoše i sponzore, da manifestacija, pored prezentacije iz oblasti poljoprivrede, ima i zabavni karakter. Pa će se, tokom dva dana, potruditi da svima zagreju dlanove, ozare lica i zagreju dušu. I to, Željko Samardžić, Tanja Savić, Novica Negovanović, Daire, i još toga. Jopet bi folklor, jopet oni Saćipović trubači, najaviše i predsednika opštine. Izađe predsednik, reče se predsednik, ima tremu, sticajem okolnosti popio manje rakije nego uobičajeno, a zna se da rakija relaksira i popravlja raspoloženje, publika ga mnogo pohvali, a on se kucnu sa čokanjčić i predstavi državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede DS Milana Petrovića. Državni sekretar sve pozdravi, reče da je divno biti u Toplici, biti u Blacu, reče i o šljivi i rodnoj godini, državnim subvencijama za poljoprivrednike. Još reče da ovo divna manifestacija, da su ovakve manifestacije evropske vrednosti, kucnu se sa predsednikom i proglasi manifestaciju otvorenom. Javiše se trubači, javi se gospođa Gordana koja objavi da je sad i upravo u opštini Blace otvorena Kancelarija za ruralni razvoj. I gospođa Gordana javno dodeli ruralno zelene majice Kancelarije Državnom sekretaru et predsedniku.

ZA SVE IZ BARBATOVCA: Nastavi se program, bi folklor, izvorna grupa, gajde, druge zurle, voditelji voditeljski podviknuše, Osmeh na lica, aplauz u šake, bi toga jošte, pojavi se i zdravičar, Oj rakijice, rako/ ja te volim jako… Živi i zdravi/ sve da bude dobro u državi… Nastupi Željko Samardžić, live, sa žensku prateću grupu, sve što treba, hitovi, Sipajte mi još jedan viski…

U onaj VIP prostor predsednik prima goste, zvanice, nazdravlja sa čokanjčić, ukršta ruke sa gostima, pozira, pita reportera, Može za naslovnu stranu. Onda pređe na druge predsedničke aktivnosti, uze izdaje naređenje onom što Domaćin reporteru, ima ode na binu i kaže Samardžiću da preko mikrofon kaže, Za sve iz Barbatovca i one koji vole to selo. Ovaj ko da ne shvata zadatak, predsednik cepa papir iz blokčeta, lično i čitko piše, Za sve iz Barbatovca i oni koji vole to selo. Domaćin reportera odlazi, nema ga, vraća se, teško bilo, obezbeđenje pevača, menadžer, peripetije. Koncert napreduje, Ona plače, on je nežno ljubi, Samardžić ne pozdravlja Barbatovac, predsednik ponovo šalje kurira, kad se to pročita, veli, ima svi da vrisnu. Predsednik nastavi sve za prvu stranu da nazdravlja sa gostima, u taj VIP prostor upade jedan sa sviralu, sa bine se ču umetnik Samardžić, Veliki pozdrav za sve iz Barbatovca, ko da sve vrisnu, umetnik ko da ispuni i muzičku želju predsedniku, Šta si to u meni našla, predsednik eksira čokanjčić, umetnik Samardžić završi koncert, Hvala što ste mi ostavili divnu uspomenu…

Sutradan uzmemo razgovaramo sa predsednik, pre podne. Ne bi kafe, bi rakija, jedna, pa druga, predsednik reče da je Blace lider u proizvodnji šljive, te da je obaveza lokalne uprave da skrene pažnju na taj potencijal. Šljiva se uglavnom prodaje u svežem stanju, ali imaju sušare, imaju i hladnjaču, hvale se da imaju dva miliona stabala šljive, realno milion, ali i svake godine porast do pet posto u šljivicima. I najvažnije, imaju najbolju prirodnu rakiju, ovde se dobro cuga, uz dobar dan obavezno ide, živeli. Te rakije imaju toliko, svaka kuća po 500 do 1000 litara, da bi, kad bi za nekoliko meseci prodali te rezerve, Blace imalo najveći privredni skok. Nemaju ništa drugo, i to moraju da afirmišu, jesu oni demokratska vlast, ali Republika je zaboravila jug Srbije, kao nerazvijenu opštinu nekad su ih pomagali Hrvatska i Slovenija, sad ih Srbija ne pomaže.

Ipak, po mnogim pokazateljima dobro stoje. Statistički su nerazvijeni, ali ni sva ta rakija ne ulazi u statistiku. Uveli su disciplinu, Blace je najčistiji grad, uverili se, svako selo ima put, vodovod, uradili su teniske terene, dotle došlo, sredili zelenu pijacu… Imaju 5000 studenata, fakultet doš’o sa Kosova, pisalo da su srpski Kembridž… I sve to predsednik radi sa tzv. opozicionim prvoborcima, nema kod njega ovi što izašli iz kukuruza, ali potrebni su novi ljudi, mlađi, ali to što više pričaš, manje zna, ilustrova, prozva sekretara partije, Kad je rođen Tadić, ovaj okleva, stiže drugo pitanje, Kad bili lokalni izbori, ovaj odgovori, 11. maja, predsednik dopuni odgovor sekretara, to zna zato što je tog dana njegov rođendan. Uozbilji priču, dobro rek’o Državni sekretar na otvaranju, ovo je evropska priča, i oni se za to vreme malo opuste, ceo grad se razulari tri dana, ko da se požali, A u kol’ko sam popio sinoć. Potvrdi da Dane šljiva zatvara Šutanovac, ministrovi tu, iz Tulare, uze pita, ako se slika sa Šutanovac sa čokanjčići, može prva strana…

PRIHVATI ČOKANJČIĆ: Stade pada veče drugog, završnog dana manifestacije, bina na mestu, one ukras-šljive na bandere svetle. Pred srednjom školom vo na ražnju, golem, vele 508 kila, tu koje spremaju i ta narodna jela, kamperske posade sa ti kotlići sa pasulj, gulaši, sve zaselo, pa okupilo, Niška banja, topla voda… Ispred bine kazan za pečenje rakije na točkovima, založen, ima i ti štandovi, štand Srednje škole sa sve moguće voće plus bosiljak, izložilo se i poljoprivredno gazdinstvo Veroljuba Tomića, ispred štanda kaca u koju zasađeno mlađe stablo šljive, ima dve gajbe šljive i raznu rakiju, svaka se zove Skandalka, zato, veli Veroljub, što kad se više popije čo’ek ‘oće pravi skandal. Pod šljivom tri hektara, sve u rakiju. Još nekoliko štandova sa kruške, jabuke, rakiju, braća iz Stubila imaju razne rakije, diplome, za sajam izložili i prirodno, na suncu, sušenu šljivu, gde će šljivu nego u rakiju, cena bila pet dinara, sad 18, kad skoro prošla.

Predsednik svuda, zatičemo ga kod bine, majica sa znakom manifestacije, čokanjčić u ruci, iako bio podašišan udario još jedno za Šutanovca šišanje. Obaveštava nas da će Šutanovac od Kruševca, da je došla majka pokojnog premijera Đinđića, donela mu slike, piše knjigu o poreklu Đinđića, oni su tu, iz sela Prekopuce. Prođe jedan devojčurak, da se svi sklone ispred štandovi, dolazi ministar. Predsednik ko da je nervozan, skakuće, samo što ne radi sklekove, doneše mu da proba onu što potekla iz kazana, dooobra.

Šutanovac stiže, sa to obezbeđenje, sa tu policiju, od Kruševac, krenu, sa predsednik, u taj obilazak. Idu oni tako barabar pored ti’ štandovi i sve razgovaraju, ministar, sa tu visinu, takoreći pilotski obučen, plave farmerke, plava majica sa poprečne, plavi sako sa dužne linijice, mnogo bolje i po svako pravilo službe razgovara. Stigoše do onaj školski štand sa sve voće i bosiljak, bi slikavanja, i još slikavanja, jedna ministru nešto reče, i jedan ministru nešto reče, ministar ministarski stavi ruke pozadi, bi slikavanja, i još slikavanja, rakiju neće, uze krušku, uze šljivu, jedan uze sve nešto da ga pita, on uze sve da odgovara, uhvatismo, Nije loše. Stigoše do onaj kazan na točkovi u kome upravo prepečena rakija, ministar prihvati čokanjčić, predsednik je sa svojim već bio spreman, kucnuše se, bi slikavanje, predsednik sa zadovoljstvom gucnu, ministar vojni bezbednosno okrete leđa i otpi ministarsku meru.

Uđoše u onaj VIP prostor, ministar sa zadovoljstvom, pod jednim velikim pletenim i zelenlišćem ukrašenim srcetom, baš naspram onog cveće čiviluka sa šljivovom granom, uze se izjavljuje jednoj mnogo naočitoj i tako to udešenoj lokalnoj TV poslenici, o zavičaj, šljivu, i da će sve bude bolje.

Sa bine se javi voditeljski par, voditeljka crna pa u te bretele, voditelj ko voditelj, najaviše program, rekoše da će biti nagrade. Šutanovac stade pored bine, jedan je baš pjevo, Ne bih dao svoje selo/ ni šajkaču, ni jeleče/ Pa ni kazan sa rakijom/ u kome se šljiva peče… a ministar vojni uze se slikava, sa službenice jedne, sa službenice druge, sa jedno malo žensko dete, sa jedno malo muško dete, bi folkor, Novica Negovanović sa harmoniku, Prođe leto trideseto, sa ministrom se već slikava i rezervni sastav.

Oni voditelji rekoše o rekordnoj proizvodnji, uzeše čitaju ko dobio nagrade, za slatko od šljiva nagradu dobi Jovanka, najlepši štand Srednje škole, nagradu dobi najbolji šljivik, nagradu za najbolju rakiju, Tomislavu Tepiću iz Pretrešnje, lično uruči predsednik opštine, apsolutni pobednik Miodrag Tanović, čast da nagradu uruči dobi Ministar vojni. Pozvaše Ministra da zvanično zatvori manifestaciju, stade, nazva dobro veče, Možda je nekome čudno što ja kao Ministar vojni delim nagrade i zatvaram Dane šljive, ali ja sam u neku ruku domaćin, znate da su moji stari iz Blaca i Prokuplja, imate jednu jako lepu manifestaciju, nadam se da će sledeće godine biti još bolje, želim da šljiva bude još bolja, da otkupna cena bude bolja, i proglašavam ove Dane šljive zatvorenim. Svi postajaše na bini, jedan otpjeva, Znaš li draga onu šljivu ranku… Svi uzeše silaze sa bine, reče se zdravičar, Nek popije ko koliko može/ pomozi nam naš gospode bože…

Ministar nastavi to ministarsko pozdravljanje i slikavanje, priđe mu i mesni prota sa svoj blagoslov. Upitamo protu Sretena kako prošlo primanje, on rek’o ministru, Dobro doš’o, i da bude još bolji, a on njemu odgovorio, Trudiću se. Vidimo, ministar nastavio da se trudi, još jedared svrati u onaj VIP, još jedared reče sve što treba, i uze odlazi sa to obezbeđenje, svu tu policiju. Na bini se nastavi program osmeh na lica aplauz u šake, bi i Daj da zora nikada ne svane, bi i vatromet, svi stadoše gledaju vatromet.