Palestinsku kampanju za akademski i kulturni bojkot Izraela (PACBI) započela je u Ramali 2004. godine grupa palestinskih profesora i intelektualaca koja se pridružila rastućem međunarodnom pokretu za nenasilan bojkot. Pismo Emiru Kusturici potpisala je i Evropska platforma za akademski i kulturni bojkot Izraela (EPACBI) zajedno sa srodnim organizacijama iz desetak evropskih zemalja.
Protivnici ovakvih akcija pozivaju se na razumljivu zabrinutost jevrejskih zajednica zbog svih oblika antisemitizma, pa se u javnosti razvila polemika o kritikama izraelske države. Džudit Batler, profesorka retorike na Berkliju, detaljno je razmotrila ovaj problem u eseju „Ne, to nije antisemitski“, objavljenom u „London rivju of buks“. Tvrdnja da je svaka kritika Izraela antisemitska, piše Batlerova, zasnovana je na neodrživoj pretpostavci da je demokratičniji Izrael nešto loše za Jevreje. „Zar treba da zaključimo da su Izraelci koji kritikuju Izrael samoprezirući Jevreji, ili da su neosetljivi na problem antisemtizima“, pita Batlerova i navodi brojne organizacije koje se unutar Izraela protive državnoj politici: Jevrejski glasovi za mir, Jevreji protiv okupacije, Žene u crnom…
Nesuglasice o pojedinostima konkretne forme bojkota i efikasnosti ove strategije postoje i među onima koji se slažu da postupci Izraela zaslužuju osudu. Uprkos nesuglasicama, uticajna aktivistkinja Naomi Klajn pozvala je na globalnu akciju bojkota u članku objavljenom januara 2009. u „Gardijanu“: „Vreme je. Krajnje je vreme. Najbolja strategija da se okonča sve krvavija okupacija jeste da Izrael postane meta one vrste globalnog pokreta koji je okončao aparthejd u Južnoj Africi.“
Kontraakcije su takođe uzele maha. Na elitnom pariskom univerzitetu Ekol normal superier (ENS) nedavno je pod pritiskom proizraelskih organizacija otkazano gostovanje Stefana Esela, borca francuskog pokreta otpora, dobitnika UNESCO/Bilbao nagrade, i jednog od koautora teksta Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Otkazivanje Eselovog predavanja izazvalo je skandal.
U pismu objavljenom prošlog meseca u „Liberasionu“, filozofi Alen Badju, Etjen Balibar, Žak Ransijer i drugi bivši studenti ENS-a iskazuju zaprepašćenje i indignaciju: „Čoveku koji je čitav život posvetio borbi za slobodu zabranjeno je da progovori o pravima Palestinaca. (…) To je nedopustivo. Pravo da se kritikuju činovi izraelske vlade, kao i svake druge vlade, mora se poštovati.“
Na poprištu kulture, apelu za otkazivanje nastupa u Izraelu odazvali su se mnogi umetnici, među kojima su pisci Arundati Roj i Džon Berger, režiseri Ken Louč i Žan-Lik Godar, grupe Piksis, Masiv Atak i muzičari Elvis Kostelo i Gil-Skot Heron (The Revolution Will Not Be Televised).
Redakciji „Vremena“ je stiglo otvoreno pismo francuske organizacije BDS (Boycott, Désinvestissement, Sanctions, http://www.bdsfrance.org) kojim se Emir Kusturica poziva da se pridruži ovoj akciju i otkaže zakazane koncerte svog benda No Smoking Orchestra u Izraelu.
R.V.
Poštovani gospodine Kusturica,
Doznali smo da nameravate da u Izraelu održite koncert No Smoking Orchestra, i pišemo Vam u nadi da ćete otkazati taj nastup.
Znamo da snimate film u Izraelu/Palestini, i verujemo da Vaš smisao za politiku garantuje da će u njemu biti predstavljene sve strahote svakodnevnog života Palestinaca pod okupacijom: od oduzimanja njihovih domova do brojnih diskriminatornih zakona kojima su izloženi u nedemokratskom sistemu koji se može opisati kao aparthejd.
Nastupajući u Izraelu kao umetnik, pozajmljujete svoj imidž toj državi. Izrael će to iskoristiti da ulepša predstave o sebi, da se prikaže kao predstavnik „civilizovane“ kulture i na taj način trivijalizuje svoje zločine. Apsolutno je sigurno da će država Izrael posmatrati Vaš koncert kao oblik političke podrške, a ne samo kao kulturni događaj. Muzika No Smoking Orchestra uliva snagu, ali molimo Vas da ne zaboravite da ogromna većina Palestinaca neće moći da je sluša i podeli to iskustvo, jer im neće biti dozvoljeno da putuju na mesto Vašeg nastupa.
Kao odgovor na decenije opresije i neuspeh svih pokušaja da se uspostavi mir, ugledajući se na borbu Južnoafrikanaca protiv aparthejda, palestinski narod je uputio poziv savesnim umetnicima da se pridruže pokretu za bojkot (Boycott, Désinvestissement,Sanctions: BDS) odbijanjem gostovanja i javnih nastupa u Izraelu, kako bi bio okončan najduži konflikt u novijoj istoriji. BDS kampanja ne traži ništa više nego da se primene međunarodni zakoni: kraj kolonizacije, okupacije i blokade Gaze, i razgradnja Zida („bezbednosne ograde“); kraj aparthejda za Palestince iz 1948. (takozvane „arapske Izraelce“); pravo na povratak svih izbeglica.
Ovaj apel kampanje BDS dao je rezultate. Režiseri i glumci među kojima su Ken Louč, Žan-Lik Godar i Meg Rajan, muzičari kao Elvis Kostelo, Piksis i Masiv Atak, javno su odbili da učestvuju u igri i otkazali su gostovanja. Nastupiti u Izraelu, danas, to je politički čin.
Nadamo se da ćemo moći da Vas ubrojimo među umetnike koji su se pridružili nenasilnoj kampanji za bojkot države Izrael, i da ćete tako doprineti postizanju pravde i jednakosti prava u Palestini-Izraelu.
Molimo Vas da se odazovete ovom apelu na međunarodnu solidarnost i odbijete da nastupate za izraelski aparthejd.
Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Potpisnici:
Kampanja BDS France, http://www.bdsfrance.org/
European Platform for the Academic and Cultural Boycott of Israel (EPACBI), uključujući i:
Association des Universitaires pour le Respect du Droit International en Palestine (AURDIP, Francuska)
Akademisk og Kulturell Boikott av staten Israel (AKULBI, Norveška)
Berlin Academic Boycott (BAB, Nemačka)
Belgian Academic and Cultural Boycott of Israel (BACBI, Belgija)
British Committee for the Universities for Palestine (BRICUP, Velika Britanija)
Comissió Universitària Catalana per Palestina (CUNCAP, Španija)
Dutch EPACBI group (Holandija)
Irish Campaign for the Academic Boycott of Israel (ICABI, Irska)
Italian Campaign for the Academic & Cultural Boycott of Israel (ICACBI, Italija)
Action Group at KTH for Boycott of Israel (PSABI, Švedska)
