Nova pobeda i novo pumpanje Novaka Đokovića na Vimbldonu, na putu do četvrtfinala pao je Aleks De Minor. Noletovi ovogodišnji vimbldonski mečevi poprimili su političku dimenziju
Novak Đoković se plasirao u novo četvrfinale Vimbldona posle teške pobede nad Australijancem Aleksom De Minorom sa 3:1, po setovima 1:6, 6:4, 6:4, 6:4. Studenti u blokadi, koje podržava, mogu da slave, predstavnici vlasti, koji su ga proglasili izdajnikom i antisrbinom koji podržava blokadere-teroriste i nasilje, mogu da nastave da se grizu od muke.
Džabe su komentarori RTS-a i Arene prećutkivali njegovo pumpanje, što je smešno kada svi vide šta se dešava.
Počeo je Đoković stegnuto i posle svega pola sata igre izgubio prvi set rezultatom 6:1. Prvi deo igre obeležila je pre svega loša igra najboljeg tenisera svih vremena, koji je u ovom delu meča imao četiri duple i ogroman broj neiznuđenih grešaka. Očigedno je bilo da mu vetar smeta mnogo više nego protivniku.
Uspeo je Nole da se posle lošeg prvog seta podigne i u naredna dva počeo da igra mnogo bolje. I dalje to nije bila prepoznatnjiva igra nekada prvog tenisera sveta, međutim dovoljna za osvajanje naredna dva seta i preokret.
Izgledalo je kao da će se De Minor potpuno vratiti u meč kada je u četvrtom setu meča imao prednost od 4:1, međutim to se nije desilo. Uspeo je Đoković da dobije narednih pet gemova i tako na neverovatan tačin završi posao u osminifinala.
Sledeći protivnik srpskog tenisera biće Italijan Flavio Koboli.
Pumpanje se nastavlja
Svaku pobedu na ovogodišnjem turniru na travi najbolji teniser svih vremena slavi gestom pumpanja, što je deo javnosti prepoznao kao jasnu podrška studentskim protestima u Srbiji.
Ispunjava Nole ono što je i obećao posle prvog meča na londonskoj travi – a to je da pumpa posle svake pobede.
Ono što mečeve Novaka Đokovića ove godine na Vimbldonu čini još zanimljivijim jeste da njegove pobede sada imaju političku dimenziju. Pa javnost u Srbiji sada njegove mečeve prati sa dodatnim uzbuđenjem.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
