U Srbiji, kao i svuda na svetu, muškarci daleko češće stradaju na plivanju nego žene. Raspitali smo se zašto je tako
Vest je tragična, očekivana i bizarna.
Tragična, jer se tokom proteklog vikenda najmanje 26 ljudi utopilo na nemačkim kupalištima. Očekivana, jer bio je to najvreliji junski vikend u istoriji, sa temperaturama i preko 40 stepeni.
U Nemačkoj je prošle godine oko 82 odsto utopljenika bilo muškog pola.
Srpski Republički zavod za statistiku zbirno beleži žrtve nasilnih smrti i muškaraca je dvostruko više u kategoriji nesreća i „ostalog“, skoro triput više među ubijenima i skoro četiri puta više među žrtvama sucida.
Svetska zdravstvena organizacija je u pamfletu o utapanjima u Srbiji za 2019. godinu pisala da u 75 odsto slučajeva stradaju muškarci. Slično je širom sveta.
Prvo treba kvašenje
„Retko ćete videti da žena uzme da prepliva Adu Ciganliju pa na pola shvati da je precenila sposobnosti i da neće uspeti“, kaže Nemanja Milić, generalni sekretar Spasilačkog saveza Srbije.
Ali, sve počinje kod ulaska u vodu. Savetuje se da se ljudi pokvase ili istuširaju. Jer u vodu ulaze sa temperatura koje su daleko više od recimo zvaničnih 38 ili 40 stepeni – pošto se ta temperatura meri u senci u šumi.
„Izgleda krajnje bezazleno. Ali, voda još nije toliko topla jer je početak letnje sezone. Pogotovo na jezerima i rekama može da bude svega 20 ili 21 stepen, a tek kasnije će se ugrejati“, priča Milić za „Vreme“.
Ali, ljudi kao ljudi, hoće da uskoče u vodu i da se rashlade. To jest, ne „ljudi“, nego muškarci. I onda zna da strada srce. „Srčani udari, nepravilan rad srca i kardiovaskularnog sistema jer nagli ulazak u vodu telo doživljava kao šok“, nabraja naš sagovornik.
Fatalno junačenje
„Muškarci se više junače, a žene su obazrivije i temeljne“, priča Milić dalje. „Pogotovo među mlađima, da ne ispadnu kukavice u društvu, onda rade i ono što ne bi inače.“
Feliks Rebiček, naučnik koji se bavi procenama rizika pri Medicinskom fakultetu Brandenburg, kaže da muškarci i žene u različitim situacijama razmišljaju manje ili više. „Da, muškarci u određenim domenima imaju veću spremnost na rizik, pre svega u telesnim domenima. To je tako.“
Stručnjaci govore i o preteranom unošenju alkohola kao jednom od uzroka. A to opet rade više muškarci. Ali često i konzumiraju tešku hranu.
„Kad nije u pitanju bazen, nego otvorena voda, ljudi često ne znaju kolika je dubina pa i tu potcene stvar“, nastavlja Milić i zaključuje:
„Retko se utopi neplivač. Češće se utope poluplivači i plivači koji se upuste u neki rizik ili ne shvataju kolika je potrošnja energije u vodi. Pogotovo kad ljudi nisu utrenirani.“
Doduše, stručnjaci u Nemačkoj ukazuju da ne postoje podaci koliko se često na otvorenom kupaju žene, a koliko muškarci. Moguće da je više muških žrtava i jer češće ulaze u vodu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ko na ovim vrućinama poseduje klima uređaj, verovatno se uprkos struji koju troši ne ustračava da ga uključi. Da li, međutim, u ovakvim ekstremnim uslovima i tropksim noćima treba danima da radi non-stop, ili je preporučivljije da se povremeno "odmori"
Ovo je prvo leto kako će stranci željni dobre muzike i provoda EXIT nazivati - crnogorskim festivalom. Od 1. do 6. jula, umesto u Novom Sadu, dolaze u Ulcinj i Budvu
Evropska unija uvodi jednu od najstrožih zabrana na svetu kada je reč o bisfenolu A. Ova široko rasprostranjena industrijska hemikalija nalazi se u brojnim proizvodima, a naučne studije ukazuju na njene moguće štetne posledice po zdravlje
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
