Poslednjih godina, preko deset, regate na Drini su postale takorekuć hit i nezaobilazna destinacija za one koji ‘oće upoznaju lepote Srbije. Većina regata je u srednjem toku Drine, od Bajine Bašte, do Loznice, gde je reka zadržala zelen boju i nešto od te plahovitosti. Tako se ima Bajinobaštanska, Ljubovijska, Zvornička, Loznička regata… I to po nekoliko puta tokom godine. Najduža je ona od Rogačice do Ljubovije, 40 kilometara. Ljudi hrle na Drinu, i sve je ne mož’ biti bolje, i raspoloženje i ta bezbednost. Uostalom, Srbi i ne znaju drugačije, kakvi na suvom, takvi i na mokrom, teko divne energije nema na planeti. A kako bi bilo drugačije kad se sve događa na reci koja spaja, a jok razdvaja.
Dakle, Najduža regata uvek druge subote jula, to ove godine palo na 13. jul. Ali, prvo bio Petrovdan, 12. jul, i taj kulturno-umetnički program. Kultura se na Petrovdan u Ljuboviji dogodila na lokalnom stadionu, koncerte imali Haris Džinović i Đorđe David. Novinar „Vremena“, sa ostale kolege koje organizovano stigle, pojde na kulturu. Primeti na glavni teren, koji ograđen, neku skele skalameriju sa platformu, pođe u taj pravac, obezbeđenje pita, gde propusnica, novinar mane pres karticom, obezbeđenje veli, samo VIP. Novinar nastavi ka pomoćni teren, gde bila bina, virne na glavni teren, vazda ljudi, barski stolovi, konobari, piće na izvolte. Uzme pita, ko ti ljudi, tamo-vamo, dobije odgovor, to drugovi i gospoda koji gosti partija na vlasti u Ljubovija siti. Sve drug do gospojice, ima i drugarica do gospode.
LJUBOVIJA VIP: Dole na pomoćni teren, pred tu binu, drug-drugu puno para, gde se skupljala omladina, novinar ubije vreme sa kolega iz „Pravda“, u tri reči sazna sve o osiromašenom uranijumu, i da Vučić pustio „Pravdu“ niz vodu, zbog zato što neće dozvoli da pričaju kako kontroliše medije. Uto se pojavi Haris u šešir i brkovi, naže vode iz flašice, na binu stupi žensko, pa reče, Dame i gospodo, uvaženi gosti, dragi sugrađani, dobro došli na koncert u povodu Drinske regate… Reče i da prijatelji manifestacije Ministarstvo finansija i privrede… STR „Pepa“, kafebar „Inkognito“… Javi se, nešto izmenjenim govorom, i direktorka Turističke organizacije, Dragi prijatelji, uvaženi gosti, dragi sugrađani, ovo je uvod u najveću manifestaciju na vodi, na Drini, reci koja nas spaja… Javi se muzika, na binu, u šešir i brkovi, izađe Haris, Dobro veče Ljubovijo, bi Zavoleh te ludo… bi Ostariću neću znati… Đeca u publici, na taj pomoćni teren, su sve znala napamet, VIP drugovi i gospojice, na glavnom terenu, su bili na svaki nivo. A otkud Haris i Đorđe David u Ljuboviji, pogledati pod Prvi prijatelj manifestacije – Ministarstvo finansija i privrede.
Ujutro bio 13. jul, start regate u Rogačici. Obala sišla u reku, zastave, suncobrani, razne kape i marame. Najbolje od sve bilo gusari iz Lađevca sa trešnjev top, sa crne marame, i gusarsko sve, svi hrlili se slikavaju. Jedan, za koga rekoše kapetan, reče da se čeka puste branu u Perućcu da nadođe voda, svima zažele sigurnu plovidbu i dobru zabavu na Drini koja spaja… Onda zamoliše gospodina Nenada Borovčanina, ispred Ministarstva omladine i sporta da se obrati. Bokser na mestu državnog sekretara, u ministarski crvenoj majici, sve obavi u jednoj rundi: Nalazimo se na Drini, na Drini koja nas sve zajedno spaja, a ne nešto što nas razdvaja. Naravno, današnji dan, i današnja regata, nešto je čime se svi ponosimo… Onda mnogo dobro opali onaj trešnjev top, bi to znak za start. Krenu, da se bude literalno i na visini zadatka, reka plovila. Sve crni gumeni do crnog gumenog vojnog desantnog čamca, a bilo i čamaca u druge boje, skalamerija od traktorskih guma povezanih drvenom platformom.
Sa jednog od čamaca, na kome bili trubači u zelenim prslucima za spasavanje, dunu Marš na Drinu, od starta bi, Op, op, op, i bi Juuriš! Trešnjev top, već ukrcan na čamac, još jednom i ‘nako, opali, novinari TVRS (Republika Srpska), koji bili u čamac sa „Vreme“ reporter, odma se dadoše u pos’o, šta vele učesnici regate, vele, Ovo nema nigde, samo Srbija ima ‘vaku lepotu i potencijal… A čamci, čamci puni sa ljudi, puni sa provijant, u čamcu ‘voliki zvučnici okačeni i šipke suncobrana, založeni ‘voliki roštilji, i to na ‘voliki ćumur,’volike krmenadle, ‘voliki ćevap, pozadi, u još jedan čamac, svega, stolovi, stolice, taburei, svega do belih rolni toalet papira, svega ko kod kuće, samo što nema onije beli gipsani lavova.
ENO GA MILOJKO: To se oteglo i raširilo, reka zelena pa široka, samo treba pratiti maticu. U čamcima sve uniformisano, ko u crvenu, ko u žutu, ko u svoju boju, pivo u reci, zavezano za čamce, već o’lađeno. Sa onih ‘voliki zvučnika samo čuješ Tražio si sve, sve sam ti dala… pa čuješ Ništa mi nije važno… u čamcima usitnilo, rade ruke, rade i noge, žene se mažu sa kreme, ljudi mažu samo nosove, i veslaju, veslaju, pa se sa vesla po nosovi počešu… U sav taj poredak veselja, neko viknu, Srbin u vodi, pored jednog od čamaca videla se šajkača u vodi, spasioci se uznemiriše, samo što ne krenuše u akciju spasavanja, kad se diže šajkača, sve ‘voliko otvorio usta i sve brekće i ukće. Jedva reče, ne treba pomoć, nastavi bije rukama po vodi, ceo se, do šajkače, umače u ‘ladnu Drinu, pustite ga ljudi, samo oće dođe sebi.
Sve se nastavi, u jednom od čamaca, u stojećem stavu, prođe i Milojko Pantić, svi rekoše, Eno ga Milojko Pantić. Bi pristajanje za malu i svaku nuždu. U to pristajanje, čamac sa muziku, udari u stenu, jedan ispade, nekako ga navataše, nastaviše u punom broju. I helikopter nadlete regatu, neko reče, mora da je Dačić, ali helikopter uze da se vrće, pravi zaokrete, leti visoko, leti nisko. U čamcima bilo puno raspoloženje, skakalo se po plovila, skakalo se u vodu. A najbolje se skakalo kad čamci opkole trubače, načičkaju se, zaustave svako kretanje, bude, Ajmo Cigani… pa sve uzme da se lomi i vrće, maše sa šta ima, rve po čamci i vodi, i naginje iz balona i drugi ‘voliki sudova.
Uze prolazi podne, ima i oni koje načisto savladalo, nestalo krmenadli, pojeli se ćevapi, sve im glava pada napred, a pada i nazad, glava je to. Gusari jopet opališe iz top, sve iznova živnu, novinari su bili u poslu, sve pitaju, a regataši sve odgovaraju, prvo pozdravljaju sve kod kuće, a onda kažu i vele, Ovo nema nigde, ovo treba pokazati svetu, dolaze, i dolaziće, na reku koja spaja, dok je veka i sveta… Uto bi ušće Trešnjice u Drinu, odmor, pola puta, prešlo se 20 kilometara za četiri sata.
Obala ne mogla primi sve čamce, ko izaš’o, izaš’o. Uspe i novinar da se dokobelja na suvo, pod veliku šatru nema više pasulja, jedan od kuvara veli, sve pojedeno, 18 kazana. Organizatori baš uzeli novinarima prenesu ocenu i rezultate. Jedan u uniformu, komandir policije u Ljuboviju, veli da nadletali helikopterom, i sletali, omogućili deci da se slikaju. Smatra da manifestacija ima budućnost, tradicija je to od 12 godina. Uključi se i direktorka na turizam, trude se da manifestaciju podignu na viši nivo, ovo jedna od najvećih i najposećenijih manifestacija na vodi, na našoj divnoj reci Drini, po rečima mnogih jednoj od najlepših reka u Evropi, lepo je videti ovu sliku na reci koja spaja, karneval na vodi, preko hiljadu plovila, petn’est hiljada učesnika, sinoć bio divan koncert, divna energija.
Nastavi se policajac koji u Organizacioni odbor, prve godine imali tri plovila, došli do hiljadu, broj će biti i veći, trudiće se da sve podignu na maksimalan nivo. Orijentaciono ne zna ko je odakle od učesnika, registrovali ljude iz preko 30 zemalja, sa pet kontinenata… A što nema gospodin predsednik i ministar Dačić? Policajac raportira, Predsednik vlade tradicionalno dolazi, bio poslednje tri godine, obaveze ga sprečile, na Tari sa Dodikom, do poslednjeg trenutka je trebalo da učestvuje jer sa zadovoljstvom dolazi, rado je viđen gost, jako nam je žao što nije sa nama, već sledeće godine sigurno će biti…
Posle pasulj pauze sve nastavi dalje, u drugu polovinu regate, još tije 20 kilometara u kilometarskoj koloni, rekom koja spaja i sastavlja. U Ljuboviju se stiglo u punom broju, nisu javili da je bilo ko valio.
