Obaveze, porodica, „kvalitetno“ slobodno vreme… Kako da sve stignemo? Čuvena autorka bestselera Džuli Morgenstern kaže za „Vreme“ da treba dobro planirati – ali ne baš sve
Šta radite upravo? Šta ste radili juče, šta ćete sutra?
Da li se sa prijateljima viđate na davno utanačenoj kafi? Idete li frizeru tek tako ili imate zakazano? Da li sve pišete u neki kalendar, možda na zidu, možda u telefonu?
Imate li osećaj da vam silno planiranje pomaže ili da vas dodatno guši?
Džuli Morgenstern, američka autorka koja se decenijama bavi organizacijom vremena i produktivnošću i čija je svaka knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa, kaže da se svet promenio.
„Najveća je razlika što su ljudi i cele porodice danas mnogo više u pokretu – toliko aktivnosti je van kuće, treba uskladiti sve zauzetije živote“, navodi ona za naš njuzleter Međuvreme.
„Često oba roditelja rade, često imaju različit ritam, deca imaju mnogo školskih i vanškolskih aktivnosti, šira familija pomaže, uzima i ostavlja decu“, priča ona.
Planiranje oslobađa?
U tom pogledu, kaže Morgenstern, više ni kalendar na frižideru ne pomaže premda je mnogo više user friendly, prijemčiviji i „ljudskiji“. Ali, danas je sve u telefonu, u džepu.
Nije to logično na prvu, kaže Morgenstern, ali planiranje vremena za druženje, sastanke sa kolegama ili čak odlaske u teretanu zapravo je – oslobađajuće.
„Kad se odluke donose unapred umesto da se improvizuju svakog dana, onda više imate od toga dana. Ko ne planira rizikuje da ne može da uskladi raspored sa drugima i da čak i ne ode frizeru ili na trening. Ako onome šta ne dodate kada, onda bude nikad“, dodaje ona.
Morgenstern, autorka knjiga „Nikad ne proveravaj mejl ujutru“ i poslednje „Vreme je za roditeljstvo“, dodaje ipak da nije pametno upregnuti svaki minut života u raspored.
„Svima nam treba i nestrukturirano vreme, inače osećamo da ne možemo ni da uzmemo dah“, navodi ona za naš njuzleter.
„Ključ je, dakle, u balansu. Rasporediti stvari koje su zbilja važne, a ostaviti dovoljnu količinu ‘slobodnog vremena’ u rasporedu kako bi tempo bio izdržljiv i prijatan.“
Što možeš danas…
Pitali smo je na kraju za tri saveta koja bi svako mogao da primeni odmah. Upozorenje – njih svako stvarno može da primeni, ali treba jake volje.
„Završite svaki dan planiranjem i pripremom za sutra. Ne čekajte jutro da pogledate u kalendar i planirate – tada vam se novi dan već sručio na pleća“, navodi Morgenstern.
Drugo, kaže, pobedite zavisnost od ekrana mobilnog telefona. „Barem dva, tri puta dnevno se treba sasvim maći od ekrana i biti stoprocentno prisutan u nečemu što radite – svejedno da li je posao, društvena aktivnost ili uživanje.“
I treće, sve što valja svršiti treba popisati i imati na jednom mestu, a ne razbacano tamo-vamo. „To vam oslobađa misli od stalne brige da nešto ipak niste zaboravili. Olakšava i stvaranje prioriteta. Jer, prioritete možemo da pravimo samo ako imamo punu sliku.“
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
