Ritam nas ubija: Kako da isplaniramo dan?

Šta radite upravo? Šta ste radili juče, šta ćete sutra?

Da li se sa prijateljima viđate na davno utanačenoj kafi? Idete li frizeru tek tako ili imate zakazano? Da li sve pišete u neki kalendar, možda na zidu, možda u telefonu?

Imate li osećaj da vam silno planiranje pomaže ili da vas dodatno guši?

Džuli Morgenstern, američka autorka koja se decenijama bavi organizacijom vremena i produktivnošću i čija je svaka knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa, kaže da se svet promenio.

„Najveća je razlika što su ljudi i cele porodice danas mnogo više u pokretu – toliko aktivnosti je van kuće, treba uskladiti sve zauzetije živote“, navodi ona za naš njuzleter Međuvreme.

„Često oba roditelja rade, često imaju različit ritam, deca imaju mnogo školskih i vanškolskih aktivnosti, šira familija pomaže, uzima i ostavlja decu“, priča ona.

Planiranje oslobađa?

U tom pogledu, kaže Morgenstern, više ni kalendar na frižideru ne pomaže premda je mnogo više user friendly, prijemčiviji i „ljudskiji“. Ali, danas je sve u telefonu, u džepu.

Nije to logično na prvu, kaže Morgenstern, ali planiranje vremena za druženje, sastanke sa kolegama ili čak odlaske u teretanu zapravo je – oslobađajuće.

„Kad se odluke donose unapred umesto da se improvizuju svakog dana, onda više imate od toga dana. Ko ne planira rizikuje da ne može da uskladi raspored sa drugima i da čak i ne ode frizeru ili na trening. Ako onome šta ne dodate kada, onda bude nikad“, dodaje ona.

Morgenstern, autorka knjiga „Nikad ne proveravaj mejl ujutru“ i poslednje „Vreme je za roditeljstvo“, dodaje ipak da nije pametno upregnuti svaki minut života u raspored.

„Svima nam treba i nestrukturirano vreme, inače osećamo da ne možemo ni da uzmemo dah“, navodi ona za naš njuzleter.

„Ključ je, dakle, u balansu. Rasporediti stvari koje su zbilja važne, a ostaviti dovoljnu količinu ‘slobodnog vremena’ u rasporedu kako bi tempo bio izdržljiv i prijatan.“

Što možeš danas…

Pitali smo je na kraju za tri saveta koja bi svako mogao da primeni odmah. Upozorenje – njih svako stvarno može da primeni, ali treba jake volje.

„Završite svaki dan planiranjem i pripremom za sutra. Ne čekajte jutro da pogledate u kalendar i planirate – tada vam se novi dan već sručio na pleća“, navodi Morgenstern.

Drugo, kaže, pobedite zavisnost od ekrana mobilnog telefona. „Barem dva, tri puta dnevno se treba sasvim maći od ekrana i biti stoprocentno prisutan u nečemu što radite – svejedno da li je posao, društvena aktivnost ili uživanje.“

I treće, sve što valja svršiti treba popisati i imati na jednom mestu, a ne razbacano tamo-vamo. „To vam oslobađa misli od stalne brige da nešto ipak niste zaboravili. Olakšava i stvaranje prioriteta. Jer, prioritete možemo da pravimo samo ako imamo punu sliku.“