Rasplet u najavi

Paradoksalno, ali na pravoj „trkačkoj stazi“ u Istanbulu, gde je prošle nedelje treću godinu zaredom vožena trka za Veliku nagradu Turske, pobednik se „znao“ dan ranije, posle borbe za poredak na startu. Iako, gledano po vremenima najbržih krugova, Ferarijevi vozači Felipe Masa i Kimi Raikonen nisu imali neuobičajeno veliku prednost, ostavili su nedvosmislen utisak – jedan od njih pobeđuje. Dve sitne greške koje je Kimi napravio u poslednjoj seriji krivina dok je vozio brzi krug koštale su ga taman toliko da bude treći na startu. Režiser TV prenosa kvalifikacija pružio nam je dodatno zadovoljstvo reprizirajući ceo Masin najbrži krug snimljen kamerom na bolidu, pa je svako ko je to video mogao sam da se uveri s kakvom lakoćom i sigurnošću je Brazilac izveo uvertiru pred nedeljnu trku.

„Bolje je što sam treći nego drugi jer ću startovati sa čistije strane“, rekao je Kimi novinarima posle kvalifikacija, a ceh starta sa drugog mesta, sa prljave strane staze, platio je lider šampionata Luis Hamilton (Meklaren). Bezuspešno je pokušao da „ukliza“ ispred Raikonena pre prve krivine, ali hladnokrvni Finac je uradio ono što je već postalo neka vrsta njegovog zaštitnog znaka – vozio je brzo i pravo. Luis je nekoliko prvih krugova pokušavao da ostane uz vodeće ali je već tada bilo jasno da gubi i šansu da Kimija „prestigne“ i u boksu, za vreme prve zamene guma i dolivanja goriva. Baš taj prvi „servis“ pokazao je da nema ništa ni od borbe između Mase i Kimija jer je bilo očigledno da obojica imaju istu strategiju.

Aktuelni šampion Fernando Alonso (Meklaren) startovao je katastrofalno loše, isto kao i Luis zbog prljave strane staze, pa su ga lako obišli vozači Zaubera – Robert Kubica i Nik Haidfeld. „Tajna“ dobrog startnog mesta i samog starta Poljaka bila je u tome što je imao manje goriva u bolidu, bio je lakši jer je, protivno svakoj logici, optirao strategiju od tri zaustavljanja u boksu tokom trke. To mu se, naravno, nije isplatilo na kraju jer je sa svakim zaustavljanjem padao sve niže, ali je ipak završio na osmom mestu i dokopao se jednog boda. Hajdfeld je, s druge strane, odabrao strategiju od dva zaustavljanja u boksu i dobar deo trke vozio je na trećem mestu. Posle prvih krugova, pošto se kolona razvukla, držao je dobru distancu u odnosu na Kubicu i Alonsa. Nakon prvih svraćanja u boks pokazalo se da je ipak napravio nedovoljnu razliku u odnosu na Katalonca koji ga je upravo tada pretekao pa je potom Nik vozio još jednu od dosadnih trka u kojoj niti je on mogao da stigne Alonsa niti je ko mogao njega da stigne. Kroz cilj je prošao četvrti, na mestu na kojem je najčešće završavao trke u ovoj sezoni.

Sve bi bilo dozlaboga dosadno i, rekoh, predvidivo, da Hamiltonu dvadesetak krugova pred kraj trke nije pukla prednja desna guma. U tom pehu koji ga je snašao imao je i sreće jer se sve dogodilo relativno blizu boksova pa nije izgubio previše vremena dok je „došepao“ do mehaničara koji su promenili gume, ali pri tom i videli da je pocepana guma koja je u teškim fronclama mlatarala vazduhom ipak delimično oštetila prednje vešanje. Bilo je jasno da Karibijac neće uspeti da povrati poziciju, ali na njegovu sreću izgubio je samo dva mesta u poretku na kraju trke.

„Imao sam sreće da nisam izleteo na zemlju već na deo staze sa asfaltom“, rekao je Hamilton posle trke i zaključio da se „sve i nije završilo tako loše jer i dalje vodim u šampionatu sa pet bodova prednosti“. Ipak čitava priča o probušenoj gumi dobila je novu dimenziju izjavom zvaničnika Bridžstona da „guma uopšte nije bila probušena“! Šef tima Ron Denis potom je izjavio za nemački Bild kako je „material (kvalitet gume) napravio problem“, pa su u Bridžstonu odlučili da razbucanu gumu pošalju u Tokio na analizu. Hamiltonov peh španska štampa, „Pais“ na primer, prokomentarisala je kao „Lady luck“ što u kontekstu teksta hoće reći da je Pravda izvršena i da je „Gospođa sreća“ vratila Alonsu za „nepravdu koju mu je Luis učinio u Mađarskoj“, dok je „Marsa“ napisala da je „Hamiltonova probušena guma učinila da Alonso duboko odahne“. Situaciju je u jednoj TV emisiji prokomentarisao i bivši šampion Keke Rozberg rekavši da će „borba Hamiltona i Alonsa sada biti rat nerava“.

Kad sam već kod štampe… U Italiji je dvostruka pobeda za tim Ferari izazvala opšte oduševljenje. Tako je u listu „Gazeta delo sport“ napisano da je „Masina pobeda ponovo otvorila vrata za četvorostranu bitku za titulu šampiona“, „Tutosport“ da je „ispunjen san Luke di Montecemola (direktor Ferarija, op. D.R.) da Ferari dobije još jednu šansu za osvajanje šampionata“, a „Korijere delo sport“ konstatuje da „sada Ferari ne sme da napravi ni najmanju grešku“. Rasplamsale su se priče i o tome hoće li do kraja sezone biti timskih naređenja, odnosno da li će tim favorizovati samo jednog vozača za koga proceni da ima veće šanse da ugrozi vodećeg Hamiltona. Iskustvo sa Šumaherom koji je bio neprikosnoveni „broj jedan“ u timu samo je dodatno podiglo tenziju pa je šef Ferarijevog tima Žan Tod morao brzo da reaguje rekavši da „u ovom trenutku (pred finiš sezone) nema nikakvih planova da se menja strategija ekipe u odnosu na vozače koje deli samo jedan bod u dosadašnjem plasmanu“.

Trka u Istanbulu bila je veoma ohrabrujuća za ekipu Renoa. Heiki Kovalainen je osim dobrog startnog mesta držao priključak sa vodećima upravo na onoj distanci kolika je u kvalitetu prva dva tima i ostalih. Kroz cilj je prošao kao šesti iako se petnaesetak krugova pre kraja trke na trenutak učinilo da može da stigne i prestigne Luisa Hamiltona. Đankarlo Fisikela je opet sam sebi upropastio trku udarivši otpozadi zemljaka Trulija u prvoj krivini. Posle se trudio, ali nedovoljno, stigao je deveti na cilj. Niko Rozberg (Vilijams) vozio je solidnu trku, imao dobru taktiku i dokopao se dva boda koliko donosi sedmo mesto na cilju.

I šta nas sad čeka? Pa 9. septembar, kada se vozi legendarna trka u Monci. I ne samo to, decenijama unazad upravo na tom mestu finiširaju se transferi vozača iz tima u tim ili se objavljuju produženja ugovora sa istim ekipama. Neki su to već obavili, neki nisu, rečju, eto najave tema za sledeći tekst o Formuli 1.