Protiv greha i slobode

Načinio sam ga u svakom detalju/
Dovoljnim da uspravno stoji, ali slobodnim da padne.

Džon Milton, Izgubljeni raj

Zamislite jedno sredstvo protiv praroditeljskog greha. Ili, nešto lakše – kako u sasvim običnoj, lokalnoj apoteci postoje lekovi koji menjaju zločinačke umove. I koji, preventivno uzeti, mogu da spreče teroristu, razbojnika ili pedofila da izvede svoje zločine. Da li biste bili za takve medikamente ili ne? Kako biste ubedili psihopate da se njima posluže? Da li biste bili za opštu vakcinaciju protiv terorizma, pedofilije, silovateljstva protiv neprirodnih težnji, avanturizma, izveštačene umetnosti ili čak homoseksualnosti, judaizma ili ljubavi prema leptirima?

„Načinio sam ga u svakom detalju / Dovoljnim da uspravno stoji, ali slobodnim da padne“, izgovara Bog u stihu 98 treće knjige Izgubljenog raja Džona Miltona. Kultno delo engleskog pesnika iz 1667. opisuje genezu praroditeljskog greha, a pomenuti stih, gotovo jednako poznat kao cela poema, predstavlja jezgro Miltonovog doživljaja slobodne volje. Međutim, zamislite da Miltonov Adam, pre nego što upotrebi ovu od Boga datu slobodu i donese svesnu odluku da li će pasti ili ostati u raju, u apoteci nabavi medikamente koji će mu takav težak izbor učiniti lakšim ili mu potpuno onemogućiti da zagrize jabuku.

Nekoliko medikamenata ove vrste već postoji na tržištu – lekovi sa ženskim hormonima koji smanjuju agresivnost su samo jedan primer, a izuzetan napredak biotehnologije nagoveštava da će ovakvih sredstava za „pristojno“ ponašanje uskoro biti na pretek. Čini se da smo na pragu epohe kad će ljudi farmakološkim sredstvima menjati svoju inteligenciju, moral, i na kraju krajeva, lekovima ograničiti sopstvenu slobodu. Kako da se postavimo prema ovom pitanju?

PAKLENA POMORANDŽA: Dva najveća svetska autoriteta u oblasti bioetike, nove discipline koja se bavi ovakvim dilemama, imaju sasvim različite odgovore. Može se reći da njih dvojica predstavljaju i dva međusobno najviše suprotstavljena savremena mislioca. Jedan od njih, bioetičar Džulijan Savulesku sa Univerziteta Oksford smatra da je ljude neophodno popraviti upravo na ovaj, farmakološki način. Savulesku, poreklom iz Rumunije, odrastao u Australiji, okuplja oko sebe školu zagovornika moralnog poboljšanja koji veruju da je ono neophodno kako bi ljudi mogli da prate izazove tehnološkog napretka i da je samo pitanje vremena kad će otpočeti (videti okvir).

Sa druge strane, njegov glavni oponent, profesor Džon Heris sa Univerziteta u Mančesteru, smatra da bi takav program moralnog poboljšanja ljudi neminovno ugrozio čovekovu slobodnu volju. Heris, britanski filozof i autor većeg broja vrlo uticajnih knjiga, smatra da je mnogo bolje ulagati u poboljšanje intelekta, a ne morala. Heris se poziva na Miltonovu sliku slobode čoveka da ako želi – padne. Monstruoznost ideje o jednoj opštoj „moralnoj vakcinaciji“ on poredi sa scenama iz Kjubrikove Paklene pomorandže i sa „pravom na izbor sve dok birate crno“.

Poslednji sukob između ova dva viđenja skorije budućnosti, Herisovog i Savuleskuovog, dogodio se, verovali ili ne – u Beogradu. Njih dvojica su 15. maja učestvovali na otvorenoj tribini koju je u okviru manifestacije „Maj mesec matematike“ organizovao Centar za promociju nauke. Događaj je okupio veliki broj zaljubljenika u bioetičke i filozofske glavolomke ove vrste i bez sumnje je jedan od najkvalitetnijih naučnopopularnih događaja kakve Beograd dugo neće videti.

TREĆA POZICIJA: U dinamičnoj debati o mogućnostima poboljšanja ljudi, Džulijan Savulesku i Džon Heris suočili su se na pitanjima koja se protežu od opstanka civilizacije, preko pravnih normi do saosećajnosti. Bitka se, naravno, okončala na najstarijem od svih frontova – pitanju slobode. „Pitanje dobijanja debate je način na koji se ljudi podstiču da više razmišljaju o samoj debati“, kaže za „Vreme“ Džulijan Savulesku. „Meni je svejedno da li dobijam ili gubim. To nije bitno. Ono što je važno jeste da pitanje moralnog poboljšanja podvrgnemo jednoj racionalnoj analizi, objašnjava, dodajući kako je bitno i da se debata vodi otvorenog uma i sa uzajamnim razumevanjem.

Sa druge strane, Džon Heris nimalo ne sumnja da je debatu dobio on. „Apsolutno. Naravno, naravno da sam ja dobio debatu“, kaže uz osmeh, u razgovoru za „Vreme“. Međutim, kako je Džulijan rekao, i bio u pravu, debate su zabavne i, istovremeno, one su instruktivne. „Mi ne debatujemo samo da bismo dobili diskusiju, već to činimo iz istog onog razloga iz koga želimo svoju slobodu, da oprobamo naše stavove, naša mišljenja, pred najboljim umovima koji se sa nama ne slažu. I tek onda i sami postižemo samouverenje u sopstvena gledišta. Debata je esencijalni deo putovanja ka istini“.

„Profesor Heris vrednuje slobodu kao nešto što je iznad svih drugih vrednosti. Ja na slobodu gledam kao na samo jednu podvrednosti“, kaže Savulesku reagujući na komentar da je jedna od glavnih tema beogradske debate bila sloboda. Sa druge strane, Heris se na ovaj komentar osmehuje: „Sloboda je dobra stvar. Niko pojedinačno nije protivnik slobode“, da bi zatim objasnio: „Slažem se da to nije jedina vrednost, ali smatram da je ključna.“

Savulesku i Heris su u Beogradu boravili kao gosti naučne konferencije Enhacemenet: Cognitive, Moral and Mood (Poboljšanje: Kognitivno, moralno i poboljšanje raspoloženja), koju je od 14. do 16. maja u Hotelu Park organizovao Centar za bioetičke studije i Oksfordski centar za neuronauke. Konferencija je, pored ova dva autoriteta, okupila dvadesetak vodećih bioetičara, a na njoj je učestvovao i jedan od najvećih mislilaca današnjice Piter Singer.

Centar za promociju nauke je iskoristio priliku i Herisa i Savuleskua pozvao na „javni okršaj“, koji je moderirala Dubravka Vejnović iz CPN-a, zajedno sa Vojinom Rakićem, našim najuglednijim bioetičarem, koji je konferenciju i organizovao, a inače zagovara „treću poziciju“.

BOŽJA MAŠINA: Jedan od glavnih povoda za diskusiju kako na konferenciji tako i na debati Centra za promociju nauke, bilo ja Savuleskuova ideja o Božjoj mašini – imaginarnoj spravi koja bi se ljudima u budućnosti ugrađivala u mozak i koja bi izlučivala sredstvo protiv agresivnosti svaki put kad čovek dobije neku zločinačku zamisao.

„Već danas je ponekad neophodno da napravimo kompromis sa svojom slobodom kako bismo zaštitili javnu bezbednost“, smatra Savulesku i dodaje „možda ćemo morati da napravimo neke slične kompromise u vezi sa slobodom i kada dođemo do pitanja daljeg opstanka celog čovečanstva. Potrebno nam je mnogo više od kognitivnog poboljšanja. Ljude moramo učiniti više čovekoljubivim i saosećajnijim. Moramo uticati i na brojne moralne aspekte, ne samo na inteligenciju.“

Heris sa svoje strane pod slobodom ne podrazumeva samo mogućnost izbora nego i moralnu i političku slobodu. „Verujem u slobodu koja nam omogućuje da mislimo o svojoj sudbini i da pokušamo racionalno, bez zapreka, da biramo svoju budućnost koja će nam omogućiti da opstanemo. Zbog toga nam je sloboda neophodna. Plašim se, mada dopuštam da grešim, da će metode moralnog poboljšanja, ovako sirove kakve su danas, ograničiti ljudsku slobodu. I to na način koji će biti nefukcionalan za naš opstanak“, smatra Heris.

Oba učesnika u diskusiji se slažu oko nekoliko stvari – da je čovečanstvo ugroženo, da se mora menjati i da su farmakološke intervencije neizbežne, ali se ne slažu oko načina na koje bi se ljudi mogli poboljšati. „Profesor Heris veruje da je sasvim dovoljno samo poboljšanje kognitivnih sposobnosti kod čoveka, sposobnosti ljudi da bolje misle, kako bi se u budućnosti rešili ovakvi problemi. Moje viđenje je sasvim drugačije – što je terorista pametniji, to će on biti efikasniji“, objašnjava Savulesku.

„Džulijan i ja se slažemo oko vrlo važnih stvari. Slažemo se da je opstanak tema, ali se ne slažemo koji je najracionalniji način da se opstanak čovečanstva postigne. Zato mislim da je naša diskusija vrlo plodna. Očigledno, vrlo je malo verovatno da sam ja sasvim u krivu, kao što je vrlo malo verovatno da je Džulijan sasvim u krivu (on je pametan momak)“, zaključuje Heris, dodajući da je „oni diskutuju o različitim prioritetima koji se moraju dati različitim strahovima koje imamo“. Strah od uništenja, ili pak strah od slobode.