Fudbal
Mundijal 2030. u šest država
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Zvanično, postoje samo dve laboratorije na svetu gde se čuvaju uzorci virusa variole: u Atlanti u Americi i Novosibirsku u Rusiji
Oko mesec dana od pojave antraksa u Americi, čije posledice i obim nisu poznati budući da se svakim danom pojavljuju novi slučajevi zaraženih i umrlih, svetsku pažnju zaokuplja strah od velikih boginja koje mogu biti upotrebljene kao biološko oružje. Medicinskim rečnikom lekara, koji za sada reklo bi se dižu još veću paniku, antraks je mačji kašalj u poređenju s smrtonosnim velikim boginjama.
Velike boginje su opasna infektivna bolest koju izaziva variola virus i od koje umira oko trećina zaraženih. Godine 1980. Svetska zdravstvena organizacije je velike boginje proglasila eradiciranom bolešću, što znači da nema više ni uzročnika, ni bolesti, objašnjava epidemiolog dr Živa Vuković, šef Odseka za epidemiološke poslove Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak.
To što je dvadeset godina nakon iskorenjivanja velikih boginja Svetska zdravstvena organizacija, krajem prošlog meseca, najavila pripreme za moguće ponovno pojavljivanje ove bolesti, sada kao rezultat bioterorizma, u potpunosti opravdava reputaciju velikih boginja kao bolesti ubice i najopasnijeg biološkog oružja.
Dejvid Hejman iz Svetske zdravstvene organizacije iznosi podatak da je istraživanjem od pre četiri godine utvrđeno da 72 zemlje imaju ukupno 90 miliona vakcina protiv ove bolesti, ali da je veći deo zastareo i njihova efikasnost nije pouzdana. On tvrdi da SZO ima 500.000 vakcina u Holandiji.
„Kod nas ne postoje zalihe vakcine protiv velikih boginja, možda ih ima vojska“, kaže doktorka Vuković.“ One se ne proizvode već više od dvadeset godina, jer je ta bolest iskorenjena.“
Međutim, zvanično, postoje samo dve laboratorije na svetu gde se čuvaju uzorci virusa variole: u Atlanti u Americi i Novosibirsku u Rusiji. Opravdanje za čuvanje virusa u dobro obezbeđenim prostorijama je diskutabilno budući da se vakcina proizvodi od vrste kravljih boginja. Dr Živa Vuković to objašnjava strateškim razlozima jer virus može veoma dugo da se čuva u zamrznutom stanju, pa ove velesile ne mogu da budu sigurne da su sve zemlje uništile i poslednji virus tokom sedamdesetih godina.
Osamdesetih godina Sovjetski Savez je proizvodio velike boginje za svoj program biološkog naoružanja. Ono što plaši stručnjake za bioterorizam jeste to da je virus iz laboratorija mogao da se raširi i dospe u ruke terorističkih organizacija. Tako se pretpostavlja da bi i Irak mogao da ima uzorak virusa variole. „Nemamo informacija da virus postoji još negde, ali imamo nagoveštaja u štampi da nije više ograničen samo na ove dve laboratorije“, kaže Dejvid Hejman
SZO je tražio da uzorci virusa budu uništeni do kraja prošle godine, ali je Amerika odbila obrazlažući to potrebom da sačuva zalihe zbog istraživanja vakcine.
„Da se sada pojavi ijedan slučaj ove bolesti, bila bi proglašena epidemija. U tom slučaju“, smatra dr Živa Vuković, „bilo bi potrebno nekoliko meseci da se proizvede određena količina vakcine i to kod nekoga ko već ima razrađen mehanizam.“ Što se tiče troškova njene proizvodnje, kada je ona rutinska, vakcina nije skupa.
Prema rečima dr Vuković, Institut Torlak bi otpočeo proizvodnju vakcina tek na zahtev saveznih i republičkih organa tj. Ministarstva zdravlja. U slučaju iznenadnog izbijanja bolesti kod nas Svetska zdravstvena organizacija pritekla bi nam u pomoć svojim rezervama.
Infekcija koju izaziva virus variole. Bolest je iskorenjena sedamdesetih godina globalnom planskom vakcinacijom.
SIMPTOMI: Period inkubacije traje oko 12 dana. Prvi simptomi su groznica, umor i bolovi u glavi i leđima. Zatim se pojavljuje karakterističan osip, obično po licu, nogama i rukama, a onda i rane koje formiraju kraste koje otpadaju kroz nekoliko nedelja. Smrt nastupa u čak 30 odsto slučajeva.
KAKO SE ŠIRE: Velike boginje se mogu dobiti udisnjem virusa od zaražene osobe. U slučaju bioterorističkog napada virus može biti oslobođen u obliku aerosola ili napadač samoubica može zaraziti i ostale.
VAKCINA: Svi rođeni pre 1972. su vakcinisani, ali im je imunitet do danas verovatno opao. U slučaju izlaganja velikim boginjama, vakcina može da ublaži ili čak da spreči bolest ukoliko se primi u naredna četiri dana. Ne postoji lek protiv velikih boginja, već se nad zaraženima primenjuje terapija koja samo može da ublaži simptome bolesti.
RASPROSTRANJENOST: Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, postoje dve laboratorije u kojima se čuva virus i to u Americi i Rusiji.
1754-1767 – Britanske snage u Severnoj Americi prvi put upotrebile velike boginje kao oružje.
1796. – Edward Jenner pokazao da se kravljim boginjama može boriti protiv velikih.
1967. – Svetska zdravstvena organizacija otpočela globalnu kampanju vakcinacije protiv velikih boginja.
1971. – Zbog iskorenjivanja velikih boginja Amerika obustavila obaveznu vakcinaciju stanovništva.
1977. – Poslednji put prijavljen slučaj izbijanja bolesti prirodnim putem u Somaliji.
1980. – SZO proglašava bolest iskorenjenom. Sovjetski Savez počinje da razvija virus velikih boginja kao biološko oružje.
1982. – Obustavljena proizvodnja vakcina u Americi.
1990. – Američka vojska prestaje sa obaveznom vakcinacijom.
Danas – Vakcinacija protiv velikih boginja ograničena je na laboratorijske radnike i vojsku.
Izvor: JAMA
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve