Povratak kralja

Jedan od događaja koji su nesumnjivo obeležili 2018. jeste veliki povratak Novaka Đokovića u svetski vrh. Osvojio je Vimbldon, Otvoreno prvenstvo Amerike, Masterse u Sinsinatiju i Šangaju i završio je godinu kao najbolji teniser sveta. Međutim, početkom jula 2016. Novak gubi u trećem kolu Vimbldona od Sema Kverija. Pojavljuju se mišljenja kako mu se bliži teniski kraj. Ima i drugih, koji smatraju da je kod Novaka došlo do emotivnog zasićenja i da nije više mlad. Usledile su Olimpijske igre, na kojima ne stiže do finala. Odlučuje da raskine uspešnu višegodišnju saradnju sa Borisom Bekerom. Beker je razlaz objasnio izjavom da su postigli sve zacrtane ciljeve i da je Novak taj koji je odlučio da završe saradnju.

Godinu 2017. Novak bi verovatno hteo da zaboravi. Na početku godine osvojio je turnir u Kataru, ali su usledili iznenadni porazi od Istomina na početku Prvenstva Australije, pa dva poraza od Nika Kirjosa u Akapulku i Indijan Velsu. Kada je krenula sezona na šljaci, Novak menja svoj celokupni tim sa Marjanom Vajdom na čelu. U aprilu u Monte Karlu gubi od Davida Gofana u četvrtom kolu, a kasnije od Nadala u polufinalu Madrida, pa od Aleksandra Zvereva u finalu Rima. Poziva u pomoć Andrea Agasija da ga priprema za predstojeći Rolan Garos. Stiže novo razočaranje u vidu poraza od Dominika Tima u četvrtfinalu. To više nije bio onaj stari Novak, čovek koji je urlao kao zver posle svake pobede, razbijao rekete posle izgubljenih poena, raspravljao se sa sudijama prilikom loših odluka… Žar koji ga je krasio svih ovih godina je nestao, kao i glad za pobedama.

Odlučuje da napravi pauzu do kraja te sezone. Planirao je da oporavak provede u miru, sa porodicom. Međutim, javnost nastavlja da spekuliše zašto je Nole doživeo ovakav pad u karijeri. Najviše je bilo onih koji su „osuli paljbu“ po Pepeu Imazu, guruu koji je bio moralna podrška Đokoviću na turnirima. Drugi krive Novakovu ishranu, jer je postao vegan i izgubio na težini. Kroz neku vrstu javnog linča prolazi i njegova žena Jelena, jer mnogi misle da pod njenim uticajem koristi alternativne metode ishrane i lečenja.

LAGANO DIZANJE: Stižemo do 2018, u kojoj su svi željno očekivali Novakov povratak. Iako je javnost mahom skeptična, najverniji fanovi veruju da on ima snage da ponovo bude onaj „stari“ Nole. Novu sezonu počinje kao 12. na ATP listi, u Australiji, gde u egzibicionom meču gubi od Lejtona Hjuita.

Usledio je njegov omiljeni turnir – Otvoreno prvenstvo Australije, koji je osvajao čak šest puta. Ali, usledio je šokantan poraz u četvrtom kolu od Čunga, momka iz Južne Koreje. Opet se spekulisalo da li je u potpunosti sanirao povredu lakta, pa Novak posle dužeg odlaganja u februaru odlazi na operaciju u Švajcarsku. Suprotno očekivanjima, nastupa na Indijan Velsu i u drugom kolu gubi od Japanca Taora Danijela. Nekoliko nedelja kasnije, u Majamiju je poražen u drugom kolu od Francuza Benoa Pera. Niz poraza i pokušaja da opet bude onaj stari mnoge navijače navodi na pomisao da je možda zaista gotovo. Iskrenim ljubiteljima nekadašnjeg Boga tenisa po glavi se vrzmaju misli poput: „Majstore, bolje se povuci. Neka te pamte kao šampiona, a ne kao gubitnika. Ako ne možeš više, prestani da mučiš sebe.“ Uvek je teško gledati čoveka koji je pre toga mleo sve pred sobom, a sada ga pobeđuju neki tamo tipovi, za koje niko nikada nije čuo.

Na proleće, Novak ponovo menja tim, te završava saradnju sa Agasijem i Štepanekom. Agasi je tada rekao da nisu saglasni oko „nekih stvari“, ali da mu sve najbolje želi u karijeri, jer su veoma dobri prijatelji, dok Štepanek kaže da su on i Novak bili saglasni oko donošenja odluke o razlazu. Novak je rekao da su privatni odnosi bili dobri i da će tako ostati. Sada je već jasno da je reč o obrascu: Novak je čovek koji se sa svim svojim saradnicima rastaje civilizovano, što je danas gotovo nezamislivo u bilo kojoj sferi života. Možda baš tu leži njegova veličina, pre nego u talentu za tenis i posvećenosti ovom sportu.

Ubrzo se, međutim, događa malo čudo kome su se mnogi nadali: Novak za trenera angažuje Marjana Vajdu, čoveka koji mu je „teniski otac“. Novak je sa Slovakom osvojio 67 titula, od toga 12 Grend slemova. Vajda je više od decenije pratio Novaka na turnirima.

Prvi na redu je bio Matsers u Monte Karlu. U prva dva kola Đoković je savladao Dušana Lajovića i Bornu Ćorića, da bi u trećem kolu bio poražen od Austrijanca Dominika Tima. Sledeći turnir je bio u Barseloni. Odlučio je da učestvuje zbog bolje pripreme za Masterse u Madridu i Rimu. Međutim, prerano ga je eliminisao slovački teniser Martin Kližan. Prerane eliminacije kao da su postale Novakov novi šablon. Mnogi se pitaju gde je nestao onaj pobednički mentalitet koji mu je bio najjači adut. Ipak, mnogi se nadaju da je to samo prolazna kriza koju su doživeli brojni sportisti: slične situacije su imale i njegove kolege Nadal i Del Potro, ali su uspeli da se vrate u svetski vrh.

OSCILACIJE: Na Mastersu u Madridu u prvom kolu je pobedio Nišikorija, da bi nakon toga opet usledio iznenadan poraz od Britanca Kajla Edmunda. Agonija se nastavlja. Novak pada na 18. mesto na rang-listi. Poslednji put je bio u tom rangu davne 2006. godine, kada je krčio svoj put do vrha. I na samom Đokoviću promena je očigledna: gotovo je neprepoznatljiv, izgleda bezvoljno, a želja za pobedama kao da je nestala. Igra mu je često bezidejna, kao da jedva čeka samo da završi meč, pa šta bude neka bude. Na trenutke je izgledao bespomoćno u odnosu na protivnike. Samopouzdanje mu je poljuljano, a protivnici su znali kako da iskoriste njegovu ranjivost. Bilo je bolno gledati šampiona kako se muči i doživljava krah.

U Rimu se situacija menja: sredinom maja je lako stigao do polufinala u kom ga je porazio Nadal. Na Rolan Garosu, koji je počeo krajem maja, Novak je lepo startovao. Pobedio je prvo Brazilca Silvu, zatim je slavio protiv trojice Španaca zaredom: Munara, Auguta i Verdaska. Nada u Novaka polako se vraća. Međutim, u četvrtfinalu neočekivano je slavio Italijan Marko Čekinato. Nakon više od tri sata igre uspeo je da savlada Đokovića sa 3:1 u setovima.

SA DNA: Sledeći turnir na kom je učestvovao je Kvins, kao priprema za Vimbldon. U London je došao kao 22. teniser sveta, najniže rangiran u karijeri. Biće da je tada Novak konačno tresnuo o dno sa kog nije imao kuda dalje osim natrag na vrh. Pobedio je Milmana, Dimitrova, Manarina, Šardija, a poslednja prepreka u finalu ostao mu je Marin Čilić. Novak ovaj meč gubi, ali zbog dobre igre tokom celog Kvinsa, nada još živi.

Početkom jula Novak se vraća na Vimbldon, tamo odakle je sve počelo pre sedam godina, 2011, kada je ostvario dečački san i prvi put osvojio ovaj turnir. Slavio je posle toga još dva puta – 2014. i 2015.

Zbog prikazanih rezultata u poslednje vreme, mnogi su verovali u povratak „otpisanog“. Novak je u formi. U četvrtfinalu u četiri seta savladava Nišikorija. U polufinalu dočekuje ga Nadal. Odmah se znalo da neće biti lako, pogotovo znajući kroz šta je sve Novak prolazio. Ono što je usledilo u tom polufinalu komotno se može nazvati rovovskom borbom dva titana u finalu pre finala. Novak igra tako da mnogi misle: Bogu hvala, vratio se. Bez obzira na ishod meča, videlo se da je to – to. Jedan sportski komentator izjavio je da mu je to bio jedan od najtežih mečeva za prenos. „Igra nerava“ je ušla u drugi dan zbog mraka. Meč koji je više ličio na epsku bitku nego na tenis, Novak dobija. Konačnu presudu donosi komentator RTS-a u rečenici koja sublimira sve: „Gotovo je, dame i gospodo, Novak Đoković se vratio.“

U finalu rutinski pobeđuje Kevina Andersona iz Južne Afrike i osvaja četvrti Vimbldon i 13. Grend slem titulu. Usledila je američka turneja i pripreme pred Otvoreno prvenstvo Amerike. Početkom avgusta je odigrao Masters u Torontu, gde je završio takmičenje u trećem kolu izgubivši od Grka Cicipasa. Sledeći Masters je bio u Sinsinatiju, jedini koji mu je falio u trofejnoj kolekciji. Redom su padali Manarino, Dimitrov, Raonić, u polufinalu Čilić i na kraju najtrofejniji Rodžer Federer. Konačno osvaja dugoočekivani Sinsinati i ujedno 31. Masters u karijeri.

BORAC SA LJUDSKIM LIKOM: Došao je na red poslednji Grend slem u sezoni – Otvoreno prvenstvo Amerike. Novak je došao preporođen i svima je bilo jasno da je glavni favorit za titulu. Na koju čeka još od 2015. godine. Poslednje finale je odigrao pre dve godine, kada je poražen od Stena Vavrinke. U prva dva kola je na trenutke bilo neizvesno protiv Mađara Fučkoviča i Amerikanca Sandgrena, ali kasnije je bez oscilacija savladao u tri seta Gaskea, Souzu, Milmana, u polufinalu Nišikorija i na kraju zakazao finale sa svojim dobrim prijateljem Huanom Martinom del Potrom. Ovaj meč bio je pun preokreta, ali sreća je bila na Novakovoj strani. Uspeo je da slomi otpor protivnika. Novak je osvojio 14. Grend slem titulu i time se izjednačio sa Džonom Mekinroom. Ponovo se vratio među deset najboljih, ovoga puta je bio šesti. Revanširao se Del Potru za bolan poraz na Olimpijadi pre dve godine. I opet, nakon meča, vidimo Novaka Čoveka, a ne Novaka Tenisera: na kraju meča prišao je uplakanom Del Potru i probao da ga uteši zagrljajem. Kada se malo pribrao, Del Potro je rekao: „Tužan sam jer sam izgubio, ali Novak je zaslužio da uzme pehar. Igrao je sjajno i izuzetno pametno. Što se mene tiče, imao sam šanse tokom drugog i trećeg seta. Međutim, morao sam da igram do krajnjih limita sve vreme. On je veliki šampion. Tako mi je drago zbog njega.“ To finale US Opena ostaće istorijski prizor: zagrljaj Novaka i uplakanog Del Potra scena je koja služi da nas podseti šta je sport – borba za pobedu, ali poštena borba, uz ogromno poštovanje prema protivniku.

Nakon pauze od mesec dana, usledila je završnica sezone. Novak je odigrao poslednja tri Mastersa – u Šangaju, Parizu i Londonu. Više niko ne dovodi u pitanje Đokovićevu formu i očekivanja su ponovo velika. Prvi na redu je bio Masters u Šangaju koji je osvojio tri puta, ujedno i dobra prilika za skok na ATP listi. Više nego ubedljivo je došao do samog kraja i finala sa Bornom Ćorićem. Usput je savladao Šardija, Čekinata, Andersona i Aleksandra Zvereva u polufinalu. Novak je Zvereva razvalio sa 6:2, 6:1 u setovima, a Nemac, nemoćan i besan, slomio je reket. Ovom pobedom Novak se popeo na drugo mesto ATP liste prestigavši Federera. Finalni meč uopšte nije bio neizvestan, Novak je rutinski savladao protivnika za 32. masters titulu u karijeri. Samo Nadal ima jednu više.

Posle dve nedelje na red je došao Pariz. Sve oči su bile uprte u dvoranu Bersi. U prvom kolu je bio slobodan. Usledila je uzbudljiva završnica i četvrtfinalni meč sa Marinom Čilićem. Novak je izgubio prvi set, ali je uspeo da izjednači u drugom. U trećem, odlučujućem setu Čilić je napravio brejk 2:1. Novak u besu lomi reket, izjednačava na 2:2, u sedmom gemu spasava brejk loptu i vodi sa 4:3. Glavni trenutak je bio u osmom gemu, kada je iskoristio drugu brejk loptu, da bi kasnije servirao za pobedu. Ovo je bila Đokovićeva 16. pobeda u njihovom 18. susretu. Ovim trijumfom zakazao je novi dvoboj Rodžeru Federeru. Publika je jedva čekala da ova dva kolosa „ukrste rekete“. Novak slavi sa 7:3 u trećem setu za 25. pobedu nad švajcarskim teniserom.

U finalu je Novaka čekalo iznenađenje turnira, ruski teniser Karen Kačanov. Novak ga je već jednom pobedio na Vimbldonu ove godine. Đoković je bio vidno premoren, nakon napornog meča protiv Federea, ali se očekivala pobeda. Međutim, Rus je odigrao partiju života. Poraz je na kraju ipak bio u drugom planu, jer se Novak nakon Pariza vratio na prvo mesto ATP liste. Četvrti put u karijeri je postao najbolji, nakon duže pauze.

London je poslednja stanica, ali samo za odabrano društvo. Osmorica najboljih tenisera bore se za prestižan trofej u britanskoj prestonici. Raspoređeni su u dve grupe. U prvoj grupi koja je nosila ime „Guga Kuerten“ su Đoković, Zverev, Čilić i Džon Izner, a u grupi „Lejton Hjuit“ Federer, Anderson, Tim i Nišikori. Silovito je Novak pobeđivao Iznera, Čilića i Zvereva u svojoj grupi. U polufinalu se susreće sa Andersonom koji želi da se revanšira Đokoviću za bolan poraz u finalu Vimbldona. Ipak, konačan rezultat bio je 7:6, 6:3 za Novaka koji ulazi u finale sa Zverevom, koji je tu stigao pobedivši Federera. Nemac je pokazao sjajnu igru i zasluženo slavio protiv Novaka rezultatom 4:6, 3:6. Đoković je morao da čestita protivniku. Ipak se ponovilo nepisano pravilo da se ne može dva puta pobediti isti protivnik na istom turniru.

Na kraju prošle godine Novak Đoković je dobio još jedno priznanje. Šesti put u karijeri Međunarodna teniska federacija dodeljuje mu titulu najboljeg tenisera godine. I Novakov trener Vajda proglašen je za najboljeg trenera u sezoni, najpre zato što je zaslužan za veliki povratak našeg tenisera.

Ove godine će početi nova era u tenisu sa jednim neprikosnovenim vladarom na čelu. Iako je odavno zauzeo svoje mesto u istoriji, sigurno će pokušati da obori još koji rekord i da se zadrži što duže na tronu. Mnogo toga će zavisti i od njegovih protivnika, ali ipak najviše od njega samog. Gledamo ponovo Novaka koji stiska pesnicu, uzvikuje „idemo“ i reži na protivnike. Čoveka koji je ponovo gladan pobeda i željan tenisa. Dok god bude bilo tako, dominiraće svetskim tenisom.