Poslednji samuraj

Apsolutno me ne bi začudilo ako na žutim autobusima beogradskog javnog prevoza, onim što su nam ih poklonili Japanci, ne osvane grafit – „Sato majstore, Srbija je uz tebe!“. Momak ne samo da je ušao u anale kao prvi Japanac koji je startovao iz prvog reda, a valja reći da se tog dana slavilo 40 godina kako Honda učestvuje na trkama Formule 1, već je jednostavno spasao od dosade trku na stazi u Nirbugringu. Kada je desetak krugova pre kraja, opet spektakularno, prolupao hondin motor u njegovom bolidu, gomili ljudi koji su zajedno gledali TV prenos trke oteo se kolektivni uzdah. Jer, ne samo da je odlično startovao, pa onda pogrešio i pao na četvrto mesto, već je sve do odustajanja vozio oštro, atraktivno, čak je neko vreme i vodio, ali ono što je plenilo bila je njegova želja za pravim trkanjem!

„Užasno sam razočaran što se za mene sve završilo otkazivanjem motora“, rekao je Sato novinarima. „Sve vreme sam se žestoko borio, imao sam potrebno samopouzdanje i mogao ravnopravno da se nosim sa Barikelom (Ferari). Ako ništa drugo, bar sam uživao u dobroj trci i s nestrpljenjem čekam okršaje u Kanadi i Americi.“ Utehu slavljeničkoj ekipi ipak je doneo Džonson Baton osvojivši još jednom ove sezone treće mesto.

Razume se, najviše zadovoljstva bilo je o Ferarijevoj ekipi jer je Mihael Šumaher ponovo bio prvi, njegova 76. pobeda u karijeri, a Rubens je zauzeo drugo mesto. Ipak, slavlje je bilo u drugom planu jer je dva dana pre toga umro prvi čovek Fijata.

„Ovu pobedu posvećujem Umbertu Anjeliju, čoveku koji je godinama zdušno podržavao naš tim“, rekao je novinarima Šumi posle trke. „Trku je odlučila naša strategija, startovao sam sa malo goriva i mogao brzo da napravim potrebnu razliku. Fantastičan je osećaj da možete tako snažno da povučete i odmaknete rivalima. Međutim, ovo ipak nije bila laka pobeda. Do nje smo više došli odustajanjem drugih nego sopstvenom superiornošću.“

To „odustajanje drugih“ sada je već počelo da biva komično! Znate već na koga mislim… Pa da, na Kimija i Dejvida, naravno. Stiče se utisak da zbog zabrane testiranja tokom sezone ekipa Meklaren-Mercedesa taj posao obavlja na trkama. E sad, bilo bi sve OK da bolidi Raikonena i Kultarda iz trke u trku pokazuju makar kakav napredak, ali ovo prolupavanje mašina je prava pravcata bruka za tim i proizvođača motora takvog renomea! Za sledeću trku najavljuju nov motor. He, aj’ se kladimo da…

Renoov dvojac je bio standardan, ali bez ambicija da se upušta u žešću borbu za podijum. Kao da su se Truli i Alonso zadovoljili četvrtim i petim mestom, pa su finiširali mlako, turističkom vožnjom. Plasmanom je bio oduševljen Đankarlo Fizikela (Zauber), koji je posle trke prosto cvrkutao izjavljujući da je „cilj bio osvojiti makar bodić, ali šesto mesto je nešto što sam smatrao nemogućim“. Sedmi je bio Veber (Jaguar) koji je zamalo počistio sa staze Šumija kada je po drugi put izlazio iz boksa.

Poslednji bodić na trci osvojio je Huan Pablo Montoja (Vilijams). Za ovaj tim to je ogroman uspeh s obzirom na to da su se već u prvoj krivini posle starta sudarili Monti i mlađi Šumaher (Vilijams) koji je odmah odustao, a Kolumbijac morao da promeni prednje stabilizatore na bolidu pa je pao na poslednje mesto.

„Rubens je rano kočio i morao sam da blokiram točkove da ne bih udario u njegov bolid“, objasnio je posle trke Montoja. „Tada me je Panis (Tojota) zakačio i prosto nabacio na Ralfa. Nisam mogao ništa da učinim da sprečim sudar.“ Mladi Nemac je bio vidno deprimiran posle incidenta, vajkajući se da je „sramota završiti trku u prvoj krivini“, ali i dodajući kako je „sto posto siguran da Huan nije ništa namerno učinio“ i da zato „ne želi da ga krivi za sudar“.

Da, umalo da zaboravim, još nema vesti da je pronađen dijamant izgubljen na trci u Monte Karlu.

Na stazi u Montrealu, 13. juna, vozači će se trkati za Veliku nagradu Kanade.