Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Lopticu za lopticom. Iz ugla u ugao. Novak Đoković je neprestano gurao Feliksa Ože-Aljasima napred-nazad, levo-desno duž osnovne linije Centralnog terena na Vimbldonu i osvajao jedan udarac za drugim.
Konačno, u 22. udarcu iscrpljujuće razmene pri kraju super tajbrejka petog seta, Feliks je imao forhend na sredini terena. U normalnim okolnostima, to bi bio upravo udarac koji je tražio.
Ne ovog puta. Ne nakon pet sati borbe sa 39-godišnjim Đokovićem.
Četrnaest godina mlađi Kanađanin sa jednim od najbolje rangiranih forhenda na turu, ostao je bez goriva. Udario je forhend široko i doveo Đokovića u vođstvo od 9:4.
Foto: AP Photo/Maja SmiejkowskaPrio kraju snage: Feliks Ože-Aljasim
Zatim su se oba igrača savila od iscrpljenosti i naslonila na svoje rekete. Đoković je u tom položaju ipak pronašao energiju da podstakne publiku da glasnije navija, mašući desnom rukom za više buke.
Jedan poen kasnije, završeno je najduže četvrtfinale u istoriji Vimbldona — 5 sati i 15 minuta.
Ovako je portal Sportsnet opisao završnicu meča.
„Ovo su trenuci zbog kojih i dalje igram tenis”, rekao je Đoković nakon meča.
Fizička superiornost
Da, bilo je to najduže četvrtfinale u istoriji Vimbldona. Novak Đoković i Feliks Ože-Aljasim ušli su u šesti sat bespoštednog okršaja, završili peti set rezultatom 6:6 i došli do super tajbrejka koji se igra na 10 osvojenih poena.
I onda je Novak Đoković svima pokazao da jednostavno odbija da stari. Trčao je za svakom lopticom, bio svugde na terenu, vraćao sve, napadao, dobijao dugačke razmene, kao da je on 14 godina mlađi od Kanađinana, a ne obrnuto, kao da je meč upravo počeo, a ne da je ušao u šesti sat. Rezultat odlučujućeg, trećeg u meču, tajbrejka – 10:4.
Američki magazin Sports Illustrated Đokovića je nakon toga proglasio Bendžaminom Batonom svetskog tenisa, likom iz priče Skota Ficdžeralda koji se rodio star i vremenom se podmlađivao.
Jer, jeste Nole odigrao izvanredan meč protiv Feliksa koji igra u životnoj formi, jeste pokazao svo svoje znanje, iskustvo i raskošan arsenal udaraca, ali je najfascinantnije za gledanje bilo da ni u jednom trenutku kod njega nije bila primetna fizička slabost, svakako ne veća nego kod toliko mlađeg, atletski građenog Kanađanina.
Đokovića je nosila atmosfera na Centralnom terenu, leteo je po „svetoj“ travi kao da je 2011. kada je protiv Nadala osvojio prvi trofej na Vimbldonu, ili 2014. kada je u pet setova savladao Rodžera Federera.
Tek kada je sve bilo gotovo, tokom kratkog, pobedničkog intervjua na terenu, se videlo koliko je iscrpljen.
Foto: AP Photo/Maja SmiejkowskaPobednik
Dva dana pauze pa Siner
Sva sreća da sada ima dva dana pauzu pre polufinalnog okršaja sa Sinerom, trenutnim brojem jedan na ATP listi.
Biće to Đokoviću najveća prepreka na putu do osme titule na Vimbldonu i 25. grend slem trofeja.
O istorijskim rezultatima, oborenim rekordima, drugom prilikom. U ovoj poznoj fazi njegove karijere Đoković svaki put kada izađe na teren pomera granice statistike tenisa.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
