Notr Dam
Zvona meke moći ponovo su nad Parizom
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U jednom od prošlih brojeva pozabavili smo se "srbizacijom" Katalonije, odnosno velikim brojem naših trenera i igrača koji rade u Barseloni. Prvi opipljiv rezultat opredeljenja rukovodstva Barselone za naše stručnjake i igrače stigao je u nedelju 23. februara, kada su košarkaši Barselone osvojili Kup kralja pošto su u finalu, posle produžetka, savladali Tau Keramiku iz Vitorije sa 84:78. Dejan Bodiroga izabran je za najboljeg igrača turnira a Svetislav Pešić je već u prvoj sezoni u Španiji upisao prvi trofej na već ionako podužoj listi uspeha. Barsa je htela njega, on je hteo Bodirogu, s kojim je na poslednja tri velika takmičenja osvojio tri prva mesta: Evropsko prvenstvo u Istanbulu 2001, Svetski šampionat u Indijanapolisu 2002. i sada španski Kup kralja 2003. Tandem koji pobeđuje govori za "Vreme" o svojim utiscima posle pet meseci u Barseloni
Dejan Bodiroga: Tri velike utakmice
„Notorna je činjenica da su naši treneri vodeći u svetu van NBA i oni to dokazuju iz godine u godinu“
„VREME„: Prošla godina bila je jedna od najuspešnijih, ako ne i najuspešnija u vašoj karijeri. Ni ova, izgleda, neće biti loša?
DEJAN BODIROGA: Malo je reći da sam zadovoljan. Prezadovoljan sam. U Valensiji smo napravili sjajnu stvar, uzeli smo prvi trofej u sezoni i sada će biti nekako lakše iako nas čeka veoma težak posao, kako u Evroligi tako u ACB ligi.
Šta je presudilo u Valensiji?
Odlučivali su detalji, nijanse, kao i uvek kada se igra meč sa produžetkom. Tau je bio veliki rival u finalu. Odigrali smo tri velike utakmice u tri dana, baš kao i Tau, ali mi smo u finalu imali Duenjasa…
MVP je, ipak, Dejan Bodiroga?
Novinari su tako glasali… Igrao sam dobro prve dve utakmice, u finalu sam bio malo umoran a i nije bilo logično očekivati da treći dan zaredom šutiram iz igre 70 odsto. Zato sam pokušavao i čini mi se uspeo da kompenzujem skokovima, asistencijama, vođenjem igre.
Novinari su krstili Barselonu „Dream Team„…
Tek po povratku u Barselonu video sam prave dimenzije našeg trijumfa, shvatio šta to znači za ovdašnje navijače. Jest, i mi smo se veoma radovali, ali za nas je to bio samo veliki sportski uspeh, za navijače je to više od sporta. Ovde je identifikacija sa Barselonom i „barsenolizmom“ kolektivna. Ritual proslave titule bio je neverovatan a finale na balkonu Gradske kuće, pred masom navijača na Trgu, fantastično finale…
Zvuči poznato, vi bar imate iskustva u tome…
Imam, imam, šalio sam se s Pešićem da nam izlazak na balkone prelazi u naviku…
Kolika je zasluga Pešića?
Velika. Uspeo je da ubedi ne samo nas igrače već i sve u klubu u ispravnost svog koncepta, svojih ideja… Nije bilo lako, i za njega i za većinu igrača bila je to velika promena. Novi klub, nova zemlja, novi igrači, novi običaji… Stare su bile samo ambicije: biti najbolji ili što je moguće bolji. Posle pet meseci rada sada već ličimo na tim. Pešićeva zasluga je i ambijent. Ekipa diše kao jedan a to je važan preduslov za uspeh.
U Valensiji su u polufinalu bile tri ekipe koje vode naši treneri, finale je bilo „naše„. U čemu je tajna?
Nema tajne, notorna je činjenica da su naši treneri vodeći u svetu van NBA i oni to dokazuju iz godine u godinu. Imao sam zadovoljstvo da radim sa većinom od njih i znam koliko vrede.
Obično ne propuštate priliku da spomenete i pokojnog Krešu Ćosića, čoveka koji vas je iz Zrenjanina odveo u Zadar?
Naravno, Krešo me je uveo u veliki košarkaški svet, verovao je u mene, ubedio moje roditelje da me puste u Zadar sa 17 godina. To se ne zaboravlja.
Da budemo indiskretni, nedavno ste u Barseloni ugostili njegovu suprugu?
Ljerka je divna žena, baš kao i njihovo troje dece, Ana, Ivo i Krešo. Ljerku sam upoznao onog dana kada sam došao u Zadar, iako smo se sreli na zagrebačkom aerodromu. Ja sam doleteo iz Beograda, išli smo na pripreme na Roglu, a Krešo i Ljerka čekali su me na aerodromu. Održavamo normalnu vezu, kao svi prijatelji.
Vraćamo se košarci. Sledeći cilj je Fajnal for i to u Barseloni?
Imamo dobru šansu. Grupa je prihvatljiva, mi smo u usponu forme, ali za siguran ulazak moramo da podignemo nivo igre bar za 20 odsto. Verujem da to možemo.
Može li se Fiajnal for pretvoriti u novi trijumf trenerske jugo–škole?
Ne bih se uopšte iznenadio da se u Barseloni nađu CSKA (Ivković), Panatinaikos (Obradović), Tau (Ivanović) i Barselona (Pešić)… Ne kažem baš da će tako biti, samo da ne bih bio iznenađen ako se to desi.
Svetislav Pešić: Titule nisu cilj
„Ako se pobedi ne padam u euforiju, ako se izgubi ne padam u očaj i tražim od mojih igrača da prihvate tu filozofiju“
„VREME„: Da li je posle prve titule deo tereta skinut sa leđa? SVETISLAV PEŠIĆ: Ne znam, ja sam čovek koji nekako ne ume da se previše raduje… Koliko god se nerviram za vreme utakmice, posle nje sam miran. Ako se pobedi ne padam u euforiju, ako se izgubi ne padam u očaj i tražim od mojih igrača da prihvate tu filozofiju. Ja već mislim na naredni meč sa Asvelom u Evroligi…
Ipak, titula je titula , Pešić je zato i doveden?
Tu svi greše: ja nisam doveden da Barselona bude prvak Evrope i nemam nikakvu „obavezu“ osvajanja titula. To mi je rečeno vrlo jasno još prošlog leta kad smo razgovarali. Od mene se očekuje da postavim osnove za rad, da izgradim novi koncept, da selektiram i pripremim tim za duži period… To, naravno, ne znači da smo se i klub i ja „odrekli“ titula. One su uvek dobrodošle, ali ih treba znati i iskoristiti.
Čime ste najzadovoljniji u ovih pet meseci rada u Barseloni?
Mislim da sam uspeo da nametnem kolektivni duh i to u relativno kratkom periodu. Svaki igrač zna da ima svoje mesto, svoju ulogu i svoj značaj. Imamo dobru kombinaciju iskustva i mladosti.
Imate i Bodirogu…
Zato je i doveden… Ne mora on da šutira svaku odlučujuću loptu, i ne treba, ali važno je da je tu, da igrači osećaju njegovo prisustvo, da znaju da će on preuzeti odgovornost ako je neophodno. U takvoj atmosferi i oni sami lakše preuzimaju odgovornost.
Kako se objašnjava činjenica da je Barselona ove sezone dobila sve produžetke koje je igrala i da je dobila sve utakmice, izuzev jedne još u septembru, koje su se odlučivale u poslednjim minutima?
Valjda je to posledica rada, kolektivnog duha o kome sam govorio. Kad su igrači spremni ne samo fizički nego i mentalno, mnogo je lakše pobeđivati. Kakva je Barselona iznutra?
Velik, organizovan klub sa jasnom hijerarhijom. Brzo smo se našli, ja sam doneo svoje trenersko iskustvo, a sve što čovek zamisli uvek je lakše realizovati u dobro organizovanom klubu.
Ugovor je na dve godine. Da li ima razmišljanja o produžetku saradnje?
Ugovor je potpisan na dve sezone, sa obostranom opcijom za treću. Kad isteknu pre dve, sešćemo i razgovarati.
Naše informacije govore da su u klubu prezadovoljni vašim radom?
Nije moje da o tome govorim. Ja sam zadovoljan što vidim da su svi u klubu prihvatili moj stil rada. Doduše, u jednim našim novinama koje se štampaju u Nemačkoj pročitao sam da ću možda opet biti selektor za Olimpijadu u Atini jer su u klubu nezadovoljni mojim radom i da ću u junu ove godine biti „slobodan“…
To sa Atinom, s obzirom na komplikacije oko Maljkovića, i nije loša ideja…
Atina je dogodine, a mi u četvrtak igramo sa Asvelom…
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve