Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Samo 7000 koraka dnevno dovoljno je za smanjenje smrtnih slučajeva od raka za čak 37 posto. Možda nećete morati hodati toliko daleko koliko se ranije mislilo da biste ostvarili ovaj cilj.
Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje šetnju od 10 minuta svaki dan. Mnogim ljudima je cilj 10 000 koraka, ali se muče da to postignu. Sada su istraživači izračunali da bi čak i 7000 koraka moglo biti dovoljno za zaštitu zdravlja.
Naučnici su ispitali podatke više od 160 000 odraslih i otkrili da je 7000 koraka dnevno povezano sa smanjenim rizikom od niza ozbiljnih zdravstvenih stanja i smrti.
Istraživači su otkrili da je ostvarivanje 7000 koraka dnevno povezano sa smanjenjem rizika od smrti od raka za 37 posto, dok je rizik bio niži za dijabetes tipa 2 za 14, za demenciju za 38, za depresiju za 22 posto.
I 4000 koraka dnevno je korisno
Iako broj koraka ne meri kvalitet ili intenzitet vežbanja, nalazi naglašavaju važnost aktivnosti. Postoji „povrat ulaganja“ sa svakih dodatnih 1000 koraka, a čak i 4000 koraka dnevno smanjuje rizik od bolesti u poređenju sa vrlo niskim nivoima aktivnosti, tvrde istraživači.
Melodi Ding, profesorka javnog zdravstva na Univerzitetu u Sidneju i glavna autorka istraživanja, rekla je da oni koji su već prešli 10 000 koraka ne bi trebalo da se vraćaju na 7000, ali da je 7000 praktičniji cilj za one koji su trenutno neaktivni.
„Znamo da je redovno hodanje jedan od najlakših načina za održavanje zdravog načina života i smanjenje rizika od srčanih bolesti“, ističe Džun Dejvison, viša medicinska sestra u Britanskoj fondaciji za srce.
Izvor: The Guardian
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
