U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
U utorak uveče u Atini počinje nova sezona Lige šampiona, najbogatijeg klupskog takmičenja u fudbalu. U sezoni u kojoj 36 klubova ponovo očekuje ligaška faza s osam utakmica, borba za trofej donosi i borbu za ogroman novac jer je ukupan nagradni fond UEFA oko 2,467 milijardi evra.
PSŽ u novu sezonu ulazi kao branilac titule, ali put do Minhena, gde će se igrati finale, neće biti lak. Među glavnim kandidatima za trofej izdvajaju se Arsenal, Barselona, Bajern i Real Madrid, dok će se među evropskom elitom prvi put naći četiri debitanta. Srbija, s druge strane, neće imati predstavnika među 36 klubova, ali će njeni fudbaleri i trener Marko Nikolić ipak biti deo najveće evropske klupske scene.
Format takmičenja je isti kao i prethodne dve sezone. Najpre se igra ligaški deo takmičenja s 36 ekipa. Svaki učesnik igra osam utakmica, četiri gostujuće i četiri domaće. Najboljih osam direktno prolazi u osminu finala, dok timovi koji se plasiraju između 9. i 24. mesta razigravaju za plasman u osminu finala.
Ukupan nagradni fond UEFA za Ligu šampiona iznosi oko 2,467 milijardi evra. Svaki klub koji je izborio plasman u ligašku fazu automatski je dobio fiksno 18,62 miliona evra. Svaka pobeda u ligaškoj fazi donosi 2,1 milion evra, dok remi vredi 700.000 evra. Nagrade se dele i po plasmanu na tabeli, gde poslednje 36. mesto donosi oko 275.000 evra, dok će prvoplasirani tim ligaške faze inkasirati čak 9,9 miliona evra (plus dodatni bonus od dva miliona evra za timove od 1. do 8. mesta).
Nokaut faze nose različite iznose: jedan milion evra (plej-of runda); 11 miliona evra (osmina finala); 12,5 miliona evra (četvrtfinale); 15 miliona evra (polufinale); 18,5 miliona evra (finale). Šampion će zaraditi dodatnih 6,5 miliona evra.
Za osvajanje trofeja evropskog prvaka profilišu se dva klastera favorita. Prvi čine prvaci Francuske, Engleske i Španije, odnosno PSŽ, Arsenal i Barselona. Drugi, čine minhenski Bajern i madridski Real.
PSŽ u novu sezonu ulazi s minimalno izmenjenim sastavom. Trener Luis Enrike veruje u tim i jako malo je menjao. Od onih koji su imali značajnu ulogu, klub su napustili Bredli Barkola (Liverpul) i Gonsalo Ramoš (Milan), koji su imali važnu ulogu u rotaciji. Parižani će tako na napadačkim pozicijama imati nešto kraću rotaciju, s obzirom na to da se PSŽ na tim mestima pojačao samo sa strelcem u finalu Mundijala Feranom Toresom, koji može pokriti sve tri ofanzivne pozicije. Iako je Pariz nešto kraći u rotaciji, to ne bi trebalo da bude problem s obzirom na to da u francuskom prvenstvu neće imati izazova i moći će da odmaraju startere. Pored Toresa, u PSŽ je stigao i levi bek Lukas Dinj iz Aston Vile, on će pojačati rotaciju na levom beku i tako rasteretiti Portugalca Nuna Mendeša.
Arsenal, prvak Engleske, je tokom leta dodatno pojačao sastav. U London su stigli štoper Enzi Konsa, veznjak Bruno Gimaraeš i levo krilo Hristos Colis, dok su od značajnih igrača klub napustili samo Leandro Trosard i Gabrijel Martineli. Ovim pojačanjima Arsenal je ostao ubedljivo najdublja ekipa, s dve postave podjednakog kvaliteta. Gimaraeš će im doneti dodatnu snagu na sredini terena, dok se Colis do sada pokazao kao dobro rešenje na levom krilu. Konsa je u London došao kako bi zatvorio goreći problem, koji je nastao povredom Vilijama Salibe. Mikel Arteta s ovim pojačanjima ima materijala za poslednji korak u Evropi.
Barselona je nakon Mundijala na kome su njeni igrači izneli glavnicu tereta španskog tima odlučila da se pojača dodatno i dovela zlatnu loptu Rodrija. Time su pored dobrog pojačanja pokazali snagu u borbi za potpis protiv najvećeg rivala Real Madrida. Pored Rodrija u Kataloniju stigli su Entoni Gordon i Karim Adejemi, koji su polivalentni napadači koji mogu igrati maltene sve ofanzivne pozicije. Nisu uspeli da završe transfer Hulijana Alvareza iz Atletiko Madrida pa su pribegli iznuđenom rešenju da na mesto napadača dovedu Gabrijela Žezusa. Pozicija napadača upravo je najveći problem španskog sastava.
Minhenski Bajern ima izuzetno kvalitetan sastav s očiglednim problemima. Najveći se nalazi na golu, Manuel Nojer je u 41. godini i dalje prva opcija, a značajno je opao u kvalitetu poslednjih godina. Na drugim pozicijama su se pojačali dovođenjem levog beka Natanijela Brauna, koji će rasteretiti Alfonsa Dejvisa, koji je sklon povredama. Pored njega, došao je i Marokanac Saibari koji je ofanzivno polivalentan i može pomoći u rotaciji na svim pozicijama. Pored golmana Bajern ima problem dubine jer Bajern na nekim pozicijama nema adekvatna rešenja u slučaju povreda.
Žoze Murinjo se vratio u Real Madrid, a s njim se vratila i vera da će Galaktikosi funkcionisati. Na postojeći sastav Madriđana ovog leta je dodatno pet novih imena Bernardo Silva, Jan Diomande, Denzel Damfris, Mark Kukurelja i Ibrahima Konate. Silva je univerzalac koji bi pomogao bilo kojoj ekipi na svetu. Diomande je jedan od najvećih potencijala na krilnoj poziciji, dok su Damfris i Kukurelja jedan od najboljih parova bekova na svetu, a Konate će ojačati srce odbrane u kojem je Real imao problema prošle godine. Problem Reala ni do sada nije bio kvalitet već način da se obuzdaju zvezde koje treba da rade za klupski uspeh.
Ovo sezonsko izdanje Lige šampiona donosi čak četiri debitanta. Debitanti su Komo (Italija), LASK iz Linca (Austrija), Sabah iz Azerbejdžana i Viking iz Stavangera (Norveška).
Komo će prvi put nastupiti na evropskoj sceni i to odmah na najvišem nivou. Tokom prethodne godine tim koji s klupe predvodi Sesk Fabregas zauzeo je četvrto mesto u italijanskoj ligi i tako obezbedio plasman u Ligu šampiona.
LASK kao prvak Austrije uspeo je da se domogne ligaške faze nakon što su u prethodnom periodu iz Austrije to uspevali Šturm iz Graca i Red Bul Salzburg.
Sabah je postigao istorijski uspeh za Azerbejdžan, jer je postao tek drugi azerbejdžanski klub koji će igrati u Ligi šampiona, nakon Karabaga.
Viking se u Ligu šampiona plasirao kao treći norveški klub, nakon Bodo Glimta i Rozenburga.
Srbija neće imati nijedan klub u Ligi šampiona. Ali, imaće nekoliko predstavnika u obliku trenera i igrača. Svega 11 igrača igraće Ligu šampiona ove sezone: Filip Kostić (PSV), Aleksandar Stanković (Inter), Mile Svilar (Roma), Luka Jović i Mijat Gaćinović (AEK Atina), Andrija Maksimović (Red Bul Lajpcig), Svetozar Marković i Aleksandar Popović (Slovan Bratislava), Vanja Milinković-Savić (Napoli), Veljko Simić (Sabah) i Ognjen Mimović (Fenerbahče).
U italijanskim klubovima, jedini standardan je Mile Svilar koji je prvi golman Rome. Aleksandar Stanković povremeno dobija šansu u Interu, dok je Vanja Milinković-Savić rezervni golman u Napoliju.
Andrija Maksimović dobija jako malo prilika u redovima Red Bul Lajpciga.
Kod Marka Nikolića u AEK-u i Luka Jović i Mijat Gaćinović imaju važnu ulogu, a isto važi i za Svetozara Markovića i Aleksandra Popovića u Slovanu iz Bratislave.
Veljko Simić je jedan od najboljih igrača Sabaha i najzaslužnijih za plasman tog kluba u Ligu šampiona, dok Filip Kostić kao novajlija u PSV-u tek se nameće. Ognjen Mimović trenutno deluje da nije u planu u Fenerbahčeu.
Jedini srpski trener koji će voditi klub u Ligi šampiona biće Marko Nikolić, koji je atinski AEK predvodio do titule prvaka Grčke, a onda i plasmana u Ligu šampiona. Nikolić je jedan od dva srpska trenera koji su u poslednjih deset godina vodili klubove u Ligi šampiona, drugi je Vladan Milojević, koji je vodio Crvenu zvezdu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
