Katolički vernici proslavljaju Uskrs 

Današnji praznik katolički vernici započinju odlaskom na svečanu službu, koja podseća da je Isus Hrist, Mesija, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i deve Marije i postao čovek, došao u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha. Potom je uskrsao iz mrtvih.

„Naš glavni zadatak je nagoveštanje radosne vesti o uskrsnuću. Zato što je Uskrs promenio budućnost svekolikog stvorenog sveta, a u njemu i čoveka. Nije ljudska slabost ta koji ima poslednju reč, nisu to ni greh ni prevara, nego Božji večni život. I ne bismo mogli da uništimo ovaj život čak i ako bismo sve iskorenili sa ove planete“, poručio je Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i mitropolit u uskršnjoj poslanici.

Bog ne odustaje od čoveka i sveta. Zato je u sadašnjem istorijskom trenutku mnogima uteha upoznavanje tajanstvene osnove Božijeg proviđenja.

„Nije lako sve to prihvatiti, a ovde može da pomogne samo dubina vere. Jer vera nam daje snagu da istrajemo na svom životnom putu, da ostanemo dobri u ovom zaraćenom svetu, a ne da sledimo primer onih koji više ne žele ili ne mogu da budu dobri“, istakao je Nemet.

Jaja se boje prvenstveno u crvenu boju

Za Uskrs, svuda je uobičajeno bojenje jaja, prvenstveno u crvenu boju, koja predstavlja simbol novog života.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Uz bogatu trpezu okuplja se porodica, kreće u zabavnu potragu za skrivenim jajima, negde se nadmeću za najjače.

Ovaj veliki praznik doneo je i veliki broj običaja koji se razlikuju od zemlje do zemlje.