Katolici, protestanti, anglikanci i druge zapadne hrišćanske crkve proslavljaju najveći hrišćanski praznik, uskrsnuće Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću
Današnji praznik katolički vernici započinju odlaskom na svečanu službu, koja podseća da je Isus Hrist, Mesija, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i deve Marije i postao čovek, došao u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha. Potom je uskrsao iz mrtvih.
„Naš glavni zadatak je nagoveštanje radosne vesti o uskrsnuću. Zato što je Uskrs promenio budućnost svekolikog stvorenog sveta, a u njemu i čoveka. Nije ljudska slabost ta koji ima poslednju reč, nisu to ni greh ni prevara, nego Božji večni život. I ne bismo mogli da uništimo ovaj život čak i ako bismo sve iskorenili sa ove planete“, poručio je Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i mitropolit u uskršnjoj poslanici.
Bog ne odustaje od čoveka i sveta. Zato je u sadašnjem istorijskom trenutku mnogima uteha upoznavanje tajanstvene osnove Božijeg proviđenja.
„Nije lako sve to prihvatiti, a ovde može da pomogne samo dubina vere. Jer vera nam daje snagu da istrajemo na svom životnom putu, da ostanemo dobri u ovom zaraćenom svetu, a ne da sledimo primer onih koji više ne žele ili ne mogu da budu dobri“, istakao je Nemet.
Jaja se boje prvenstveno u crvenu boju
Za Uskrs, svuda je uobičajeno bojenje jaja, prvenstveno u crvenu boju, koja predstavlja simbol novog života.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Uz bogatu trpezu okuplja se porodica, kreće u zabavnu potragu za skrivenim jajima, negde se nadmeću za najjače.
Ovaj veliki praznik doneo je i veliki broj običaja koji se razlikuju od zemlje do zemlje.
Posle Tomsonovog polumilionskog nastupa u Zagrebu, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Rambo Amadeus nije ostao dužan
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
