Italijanske kosti

Medija centar je preneo otvoreno pismo Maximilijana Velimirovića iz Valjeva, kojim ovaj poziva na konferenciju za novinare, u dvorištu svoje porodične kuće, „zbog činjenice da je Maximilijan otet, i pritom zatočen u državi Srbiji, od strane države i otmičara, zbog činjenice da je rođen 27. 08. 1985, kao i da je on, na osnovu Maximilijanovih fotografija, izgleda i DNA, biološki sin Madone Luize Čikone, pop kraljice koja dolazi u Srbiju dana 24. 08. 2009. godine“.

IZREZANE UŠI: Dakle, Ulica vladike Nikolaja Velimirovića u Valjevu, na traženoj adresi kapija, poštansko sanduče, na dva pisma ispisana imena Maximilijana Velimirovića i Branke Mitrović. Prostrano dvorište, kuća, Branka poziva Maximilijana, reporter „Vremena“ se dade na raspolaganje. Maximilijan poče od taj, neka bude početak, još od 2000, obaveštava medije, obaveštava sve, traži da dođu, zbog životne situacije, i još dok je bila živa pokojna baba Živodarka Mitrović, koju su ubili, i koja je umrla od moždanog udara 2007. godine…

Ajmo na temu, šta hoće Maximilijan. Evo, država krije činjenicu da je Madonin sin, ima slike, postavio na internet, kad se Branka, za koju mislio da mu majka, porađala, to trajalo 17 sati, babica živa, doktorka živa, beba bila polumrtva, bila reanimacija, rekli da beba preživela, u stvari beba je zamenjena, za to optužuje Ratka Mladića koga je fotografisao 14. jula kod prodavnice, kako stoji i priča sa Božidarom Jovanovićem, snimio to, ima 27 sekundi, prijavio policiji, Hagu, sve profesionalno, ima pečat da je prijavio…

Njega su poturili kao Brankino dete, a Madona ima tajno dete koje je nestalo ‘85, sve profesionalno proverio, učlanio se i u Kabalu, dobio podršku od blogera da pronađe roditelje, sugerisali mu da Madona ima nestalo dete, ali da ona neće da govori o tome, čudi ga, kao da je obaveštena o njegovom identitetu koji nije tačan. U Kabali mu rekli i naglasili da Madona nešto zna u vezi sa njim… Pis’o da ga Madona usvoji, 70 pisama posl’o, nije odgovorila, ali nešto je znala, zašto ga onda prisluškuju, i zašto se medijima ne dozvoljava da plasiraju njegovu priču…

O svemu znali i Đinđić i Koštunica, i njih obavestio, sve profesionalno i u vezi problema koji su čudni. Njegova porodica vodi poreklo od vladike Nikolaja, i čudno je to što su pod izolacijom, i što je u pratnji vojske i policije, i što je država sve znala, i ko ga je oteo, i ko ga je poturio. I da kaže, nikome nije jasno zašto Madona ne potvrđuje, ili potvrđuje, otmicu svog deteta…

On se zvao Bogdan Beljić, prezime po Brankinom suprugu, koji je bio vojni rezervista i simpatizer Ratka Mladića, upoznao ga, plav i drugačiji, dokazao da mu to nije biološki otac, otišao u sud i odrekao ga se, tužio da ga izbrišu kao oca. Promenio prezime u Velimirović, zbog babe Živodarke koja u srodstvu sa vladikom Nikolajem, onda promenio ime u Maximilijan, odrekao se hrišćanstva i prihvatio judaizam, bio i u sinagogi… Ranije, u razgovoru sa sveštenicima, saznao da nema svoju slobodu, ima izrezane uši, ko mu je izrezao uši na rođenju, rekli mu da to rade Cigani, kao znak da nekoga poseduju, i da je njega neko otkupio. Sve to dokazuje da je oteto lice, i sve to dokazuje ko su mu roditelji, neka mu Madona ne bude majka, neka ona nema tajno dete, ali hoće da mu neko pomogne da aktivira priču, da ljudi vide ko je on po licu i izrazu. Ima italijanske kosti, nema srpske ili balkanske kosti. Ima slike iz osnovne škole, ne liči ni na jedno dete, a ima dosta slika, menjao odeljenja…

NIJE SRBIN: Madonin fan od devedesetih, kad je posadio ružu sanjao kako ga voze ciganske kočije, a da iznad leti žena sa krilima i drži cvet, i da ga zabrinuto i čežnjivo gleda. Kad je sadio ružu posekao se, izmešala se krv sa korenom, i pojavio se čudo cvet, tamnocrven, sa čudnim mirisom. U karakteristici nije Srbin, ne voli trube, kad je ruža porasla, primetio da je Madona plava, i primetio sličnost sa tom ženom, počeo da joj piše, kako sumnja da mu je Branka majka, pita da li je to ona.

Ima prsten, simbol kabale, kupio od Cigana, ima i sat koji pokazuje jevrejsko vreme, uči hebrejski, smatra da će mu Izrael pomoći da pronađe roditelje. Još 2001. im’o proveru DNA, ne slaže se sa Brankom, nije njen biološki sin, ima i overenu izjavu gde ona kaže da mu ona nije biološka majka, kad uporedi DNA sa Madonom, izbrisaće Branku iz knjige rođenih. Ima pet hiljada dokumenata, kako je porodica živela, kako se država iživljavala, kako je prikrivala ko mu je majka, kako nije mogao do medija, sve to ima na nekoliko svojih sajtova, ima tu i tri javna pisma Madoni, nije želela da odgovori, ali ide na Madonin koncert, i o tome obavestio policiju, biće blizu bine, i videće da li će ga poznati, i da li želi da razgovara sa njim. Pa ima 40 blogera koji tvrde da mu je Madona možda majka, ako mu nije majka, što to ne opovrgne, a ne da krije da li ima tajno dete…

Šta još ima, zna da je Madona ušla u Kabalu ‘90, da tu ima veliku, podršku, da tamo ljudi ispovedaju svoje tajne, i da se i ona ispovedila. Kabala zna njenu tajnu, zato je ušao u Kabalu, da mu pomognu, i vide da li je njen sin. Ali država ne da, neće da to bude javno na državnoj televiziji, a nije lud, iš’o da se pregleda, ima sve potvrde, ima Madonine ruke, Madonin sklop tela, italijanske kosti, svira klavir i gitaru, ne peva, ali pravi pesme, govori malo italijanski, ima njenu glavu koju je imala u mladosti…

On samo postavlja pitanje, i tvrdi, da je otet, i traži da mu država pomogne, a ona neće, sa te strane je zatočen, internet mu jedina komunikacija, pozvao 5000 medija, niko nije doš’o, ne smeju, pit’o da plati, 100-200 evra, rekli ne smeju, neko iz DS-a i od političara zabranjuje da se to zna. A nije prednost biti Madonin sin, niti on to radi što Madona dolazi u Beograd, javno joj rekao, neće njen novac, njene kompanije, njeno sve, hoće da zna ko mu je majka, da bi dobio državljanstvo i svoje zadnje prezime Čikone. Uostalom, neka kaže kad je izgubila bebu i zašto je traži u tajnosti…

Maximilijan odlazi u kuću, iznosi punu torbu dokumenata, 30 kila, daje reporteru da proceni, reporter se slaže, ako nije i više od 30 kila. Nastavlja, iako je uzeo prezime Velimirović, sumnja da je tu i vladika Nikolaj umešan, jer on je im’o Bogomoljački pokret i bio je simpatizer nacista, a ima i jedna čudna freska, ona pokazuje kako se ljudi odvode u pakao, to bi moglo da znači i da neko tako odvodi decu. Nikolaja sumnjiči jer on sarađuje sa Jevrejima, i nameran je da osnuje organizaciju koja će da kontroliše nacizam i arijevstvo…

Otvara onu torbu od 30 kila, ima dokumente, pisma, slike, sve original i profesionalno, pis’o Koštunici, Tadiću, policiji, ministarstvima, Specijalnom sudu, Mićunoviću, Batiću, Đeliću, Vrhovnom sudu… sve o tome da počeo da otkriva svoje poreklo, da država krije saznanje da nije Srbin, da nema roditelje. Pokazuje i pisma Sonji Biserko, Nataši Kandić, iz 2006, u potpisu, Mitrović Živodarka, unuka sv. vladike Nikolaja, Mitrović Branka, praunuka sv. vladike Nikolaja, Beljić Bogdan, čukununuk sv. vladike Nikolaja. Pismo dok nije bio Maximilijan, dok nije bio Velimirović, ali ima i pisma novijeg datuma, i na razne adrese, gde se potpisuje kao Maximilijan Velimirović, i gde traži pokretanje istrage protiv raznih lica, „a zbog otmice Maximilijana Velimirovića, koja već traje 24 godine, i koji je donet u Srbiju 1984, ili 1985. godine, i koji je zahvaljujući svojim zvaničnim i nebiološkim roditeljima živeo bez ljudskih prava i mogućnosti da izrazi svoj život i ideje“… Ima, i piše, da traži proveru DNA sa Madonom, i da „zbog ozbiljnosti i kršenja ljudskih prava podnosilac nema svog advokata, zbog činjenice da je Madona veoma bogata i uticajna žena, pa se ne može suprotstaviti sa njom sa jadnim i bednim srpskim advokatom, već sa stranom advokatskom kancelarijom, pa ga ovim zahtevom interesuje istina o tome da li je Maximilijan Madonin sin, te se postavlja osnovana sumnja da ga je možda prava biološka majka Madona Čikone, zbog svoje karijere ili uspeha, materijalno ubijala i uništavala pravo na život“…

Posle pregleda toliko i takvih dokumenata, odlazimo do ruže koja izrasla kad se krv pomešala sa korenjem. Maximilijan staje, dohvata stablo ruže, ponavlja reči o snu i brižnom pogledu žene sa neba. Slikamo ga i sa Brankom, podvlači, tvrdi, da je Madonin sin, traži DNA analizu, i da mu država pomogne u tome da se reši kako je donesen, da se to raščisti, u protivnom, ukoliko se to ne reši, znači da se država dogovorila sa Madonom, za 160 miliona dolara u kešu, da joj kao njeno izgubljeno dete poture njegovu polusestru Anđelinu, koja je dosta mlađa, i koja je ista Branka, a on različit, vadi veliku fotografiju iz osnovne škole, pokazuje, isti Madonina ćerka, ima isti pogled i oči.