Ovogodišnji 37. superbol odigran je na krcatom Kvalkom stadionu u San Dijegu, pred oko 70.000 gledalaca na tribinama, a posredstvom TV-a i pred stotinama miliona fanova na svih pet kontinenata. Iako su sva predviđanja govorila da će meč biti uzbudljiv a ishod neizvestan, ispostavilo se da jedan od rivala ima snage i koncentracije samo za uvodnu četvrtinu.
Rič Genon, kvoterbek i ključni čovek Rejdersa, zvanično najbolji igrač čitave sezone (MVP), odigrao je jednu od najslabijih utakmica u životu, delimično i zato što je njegova ofanzivna linija, sastavljena od kršnih momaka zaduženih da ga štite od nasrtaja protivničke odbrane, delovala kao plot od vrbovog pruća naspram stampeda iz Tampa Beja. Tokom čitave sezone Genon se uspešno vadio iz sličnih situacija, često fintirajući, trčeći i poentirajući sam, ali mu je odbrana Gusara vrlo rano stavila do znanja da ovoga puta niti ima ko da ga zaštiti niti on ima kuda da utekne: „You can run but you cannot hide!“ Samo tokom prvog poluvremena Gusari su ga uhvatili tri puta zajedno s loptom i dvaput mu presekli pasove kojima je očajnički tražio nekog od svojih indisponiranih napadača. Iako su uz Genona bile takve veličine kao što je Džeri Rajs, legendarni ali vremešni hvatač NFL-a Tim Braun, jedva malo mlađi od njega, i Čarli Garner, odličan trkač u punoj formi, malobrojne Genonove precizne lopte sačekivale su drvene ruke i olovne noge. U prve dve četvrtine Rejdersi su zabeležili samo tri bedna poena, i to na samom početku utakmice. Bilo je to simbolično „davanje fore“ naduvanoj veličini protivnika, gest koji su Gusari nenamerno izveli i u prethodnom finalu konferencije kada su Orlovima iz Filadelfije poklonili čitav tačdaun, opet bez uticaja na konačan ishod. Genon je igrao kao pod sedativima, na kraju je deset puta bio što „pregažen“, što „presečen“ čime je potrošio kvotu za čitavu narednu NFL sezonu. U najvažnijoj utakmici karijere MVP lige igrao je jedva malo bolje od kvoterbeka Kolibrija iz Gornjeg Milanovca.
Na drugoj strani imponovao je kvoterbek Baksa Bred Džonson, čovek bez harizme, običan timski igrač dovoljno komotan da svaku utakmicu počne glupom greškom i dovoljno svestan da zna kako on ne može toliko da greši koliko njegova odbrana može odmah da popravi. Igrao je ziheraški, ne dozvolivši nijednom da ga uhvate na spavanju, slepo sledeći zamisli glavnog trenera Džona Grudena, koji je za velike pare i brojne ustupke na draftu doveden upravo iz Ouklenda sa samo jednim zadatkom: da osvoji superbol. Gruden je svom bivšem saradniku i sadašnjem prvom čoveku Rejdersa Bilu Kalahanu upečatljivo pokazao da se jardi osvajaju koliko na terenu toliko i za crtaćom tablom u svlačionici i da Kalahan, iako stariji, mora još puno da uči. Ućutkana je i čitava fanatizovana „rejders nacija“, jedno u katran ofarbano navijačko „društvance“ interesantnog mentalnog sklopa u kome bi čak i Dart Vejder ili familija Adams delovali suviše veselo. Najbolja odbrana pokazala je još jednom da je najbolja protiv najjačih dok najjači napad nije pokazao ništa izuzev staklene brade i iznenađujuće mekog stomaka. Rejdersima nije pomogao ni Karlos Santana, njihov navijač koji je u „peace, brother“ maniru zabavljao publiku do pred sam meč, niti Sting koji je pevao u poluvremenu. Ono što je ličilo na rovovsku borbu krajem prve četvrtine (3:3) pretvorilo se u ponižavajućih 20:3 za Gusare na poluvremenu, da bi zatim eskaliralo u pravi „masakr“ i ponižavajućih 34:3 krajem treće četvrtine. Do kraja utakmice gledali smo neobavezno loptanje dve ekipe u već odlučenom meču koje se završilo sa „poklonjenih“ 48:21, rezultatom dovoljnim da Rejdersi spasu čast i koliko-toliko zadrže motiv za narednu sezonu.
Uzrok ovako gorkom porazu možda treba tražiti i u problematičnoj Genonovoj ličnosti o kojoj se dosta pisalo neposredno pred utakmicu. Kada je došao u Rejderse, rešio je da zavede red i da, umesto da joj se prilagodi, ekipu prilagodi sebi. Pokupio je saigračima bilijarske kugle i video-igre smatrajući da u oficijelnim klupskim prostorijama nema mesta za takvu zabavu. One koji su se vratili po svoje rekvizite za razonodu Genon je uglavnom najurio iz tima, sve uz amin uprave i glavnog trenera. Na kraju je ostao da stoji sam, kao potpuni apsolutista u ekipi, koji će radije baciti loptu u aut kad saigrač istrči pogrešnu šemu nego što će pokušati da improvizuje i popravi tuđu grešku na dobrobit ekipe. Možda su zato timske kolege naučile da ga poštuju, ali nikad nisu zavolele momka koji im diše za vrat jednako neprijatno kao i protivnik. Za sve njih zajedno superbol je postao prevelik teret u onom trenutku kada im je Marti Gramatika, simpatični argentinski kiker, zabio prva tri poena i definitivno im okrenuo kola nizbrdo.
Sasvim simbolično, za najboljeg igrača 37. superbola proglašen je Dekster Džekson, odbrambeni igrač Tampa Beja koji je sa dve glatko presečene lopte u prvoj fazi utakmice, dok su Rejdersi još mislili da su ravnopravni, signalizirao Genonu da ovoga puta nema vajde od njegovih čuvenih dugačkih pasova. Uz novac, pripao mu je i najnoviji model „krajslera“, iako je nagrada mogla da završi i u rukama njegovog saigrača Dvajta Smita (takođe dve presečene lopte za dva tačdauna). U napadu nije bilo izrazitog igrača, valjda zato što su svi bili dobri. Majk Alstot radio je ono što najbolje zna: da sa tovarom protivničkih igrača na leđima krade jard ili dva za tačdaun, dok su Jurevičijus i Pitmen napravili ključne prodore u ranoj fazi meča. Ukoliko Baksi uspeju da sačuvaju svoje ključne igrače i trenere na okupu do narednog avgusta kada čitav NFL cirkus iznova počinje, imaće sve šanse da i naredne godine osvoje trofej Vinsa Lombardija baš kao i ove.
