Za razliku od oglasa u štampanim medijima ili na televiziji, veb prezentacije predstavljaju kompaniju u malom, njen virtuelni izlog i prodavnicu istovremeno, mesto gde se celokupno iskustvo dotičnog „brenda“ može osetiti za vrlo kratko vreme. Ukratko, veb prezentacija nije (ne bi smela, tačnije) da bude samo elektronska brošura firme, već je ona prostor koji potencijalnim i sadašnjim korisnicima omogućava da komunikaciju i transakcije sa firmom rade brzo, lako i jednostavno.
Staro iskustvo pravljenja i promovisanja veb prezentacija glasilo je: „samo je ti napravi, a oni će doći“. „Oni“ se odnosilo na internet posetioce. Praksa je pokazala da je ova ideja bila duboko pogrešna. Umesto toga, veb prezentacije su počele da se upoređuju sa otvaranjem prodavnice u zabačenoj slepoj ulici, i to njenom kraju. Da bi posetioci došli, moraju imati jak razlog za to. U suprotnom, ići će u prodavnice koje su im bliže i koje ionako imaju većinu stvari koje su im potrebne. Pored sveobuhvatnog i aktivnog plana promocije, jedna od najvećih komparativnih prednosti za veb prezentaciju jeste njena upotrebljivost („juzabilnost“ – usability).Ovaj termin označava lakoću korišćenja i intuitivnost navigacije za krstarenje kroz prezentaciju.
Prosto je neverovatna činjenica, obelodanjena u jednom od radova poznatog svetskog gurua za juzabilnost Jakoba Nilsena, da su kompanije do sada trošile i do 300 puta više novca na promociju prezentacija nego na pojednostavljenje njihove upotrebe! Zamislite da je automobilska industrija postupala na isti način: ko bi uopšte kupovao automobile ili se osećao bezbedno u njima? Nije ni čudo što je prosečni stepen zadovoljstva korisnika veb prezentacija u svetu vrlo nizak.
Jedna od najčešćih grešaka koje veb dizajneri čine (sasvim prirodno poneseni izuzetnim izražajnim mogućnostima koje pružaju paketi za dizajn prezentacija) jesu dugačke i komplikovane uvodne animirane sekvence, najčešće urađene u „flešu“. Kao da standardne modemske telefonske veze (posebno u zemlji sa prilično zaostalom telekomunikacionom infrastrukturom kao što je Srbija) već nisu dovoljno spore da svakog – izuzev izuzetno malog broja profesionalnih dizajnera koji na net i idu da bi videli šta je novo u veb dizajnu – dovedu do nervnog sloma. Ova pojava dobila je i svoj naziv u krugovima digitalnih dizajnera – „flešturbacija“ (flashturbation) – očigledno asocirajući na stepen samozadovoljavanja digitalnih dizajnera, koji pri tome nema ničega zajedničkog sa potrebama korisnika.
Umesto rogobatnih „fleš“ animacija, za koje je potrebno čekati minute da se učitaju, korisnicima treba omogućiti da na najbrži mogući način dođu do onoga zbog čega su odlučili da posete prezentaciju : da pronađu informaciju, da nešto dobiju ili kupe, da podele iskustvo. Svaka stavka koja im se nađe na putu do tog cilja samo doprinosi njihovoj razočaranosti. A kada se toga nakupi dovoljno, konkurencija je, kako se na netu često kaže, udaljena samo jedan klik „mišem“ (u redu, dva ili tri, ali to ne menja na stvari). Pogledajmo kako to izgleda u vodećim svetskim dnevnim novinama (postoji dubok razlog zbog koga ne uzimam srpske kao primer): sve je u njima vrlo pregledno i lako za nalaženje, glavne teme i aktuelnosti trenutka izvučene su u prvi plan, članci su razdeljeni u logične sekcije i tačno se zna koji članak pripada kojem naslovu i koja slika ide uz koji tekst. I vrlo su lepo i ukusno dizajnirane. Kada bi samo sve veb prezentacije imale takvu logiku!
Umesto komplikovanja, koje neiskusni često vezuju za naprednu tehnologiju, stvari treba činiti jednostavnijima. To je jedna od najvećih i najvrednijih lekcija koje se mogu je naučiti u digitalnoj ekonomiji.
