Booking.com, jedna od najpopularnijih onlajn platformi za iznajmljivanje smeštaja, upozorava da veštačka inteligencija izaziva eksploziju prevara.
Marni Vilking, šefica kompanije, kaže da se broj prevara „povećao sa 500 na 900 odsto“ u poslednjih 18 meseci, prenosi BBC na srpskom.
Otkako su se na tržištu pojavili alati veštačke inteligencije, poput ČetGPT-a, došlo je i do značajnog porasta fišing prevara (phishing na engleskom – izgovara se fišing, a u prevodu je pecanje), vrste hakerskog napada, ukazuje ona.
Šta je fišing prevara?
„Fišinga je bilo i pre poruka elektronskom poštom (imejl), ali je do porasta došlo nastankom ČetGPT-a.
„Prevaranti koriste alate veštačke inteligencije, jer od svega što mogu da urade, za sada najverodostojnije oponašaju imejlove“, rekla je ona.
Fišing podrazumeva blefiranje radi dobijanja nečijih podataka.
Počinje slanjem imejla ili druge vrste poruke za koju izgleda kao da stiže od nekoga od poverenja ili autoriteta.
Ponekad se umesto imejla ili poruke napravi lažni sajt koji je istovetan stranici banke, društvene mreže ili firme čija se usluga koristi.
Cilj fišing napada je da žrtva otkrije neke informacije, unese lične podatke, da klikne na neki link ili da preuzme maliciozni fajl, odnosno virus na računar ili telefon.
Unošenjem podataka, haker ih preuzima, umesto osobe ili sajta od poverenja.
Napadači često ciljaju sajtove poput Booking-a ili Airbnb-ija, zato što ljudi prilikom rezervacije navode adresu mesta boravka.
Pošto klijent plati, prevaranti uglavnom nestaju bez traga, ostavljajući ljude bez smeštaja, a dešava se i da pokušavaju da im dodatno uzmu novac naknadnim porukama.
Ove vrste prevara postoje već decenijama, a poruke često imaju pravopisne i gramatičke greške.
Na konferenciji o tehnologiji, u kanadskom gradu Torontu, Marni Vilking je upozorila da je pojavom alata veštačke inteligencije teže otkriti prevare, jer se njima generišu realistične slike i mnogo precizniji tekstovi na više jezika, prenosi BBC na sropskom.
Kako se zaštititi?
Ona je apelovala na vlasnike hotela i putnike da vrše dvostruku proveru, poput unošenja koda poslatog na mobilni telefon, jer je to, kaže, „najbolji način za borbu protiv fišinga i krađe podataka“.
Savetuje i da se budu oprezniji prilikom otvaranja sajtova.
Uprkos kritikama na račun veštačke inteligencije i njenoj ulozi u prevarama, Vilking ukazuje i da tehnologija pomaže kompaniji Booking da ukloni lažne hotele koji pokušavaju da prevare ljude.
„Koristili smo VI modele kako bismo ih otkrili ili blokirali pre nego što uopšte dođe do bilo kakve rezervacije“, objasnila je.
Džejn Hoks, stručnjakinja za prava potrošača u turističkoj industriji, izjavila je da bi kompanije trebalo da „pojačaju napore“ i upoznaju ljude sa potencijalnim prevarama.
„Dužni su da savetuju putnike i upute ih kako da svedu na minimum rizike od prevare“, rekla je.
Dodala je i da bi ljudi trebalo da se raspitaju pažljivije kako bi izbegli prevaru.
„Proverite da li su kontakt informacije lako dostupne na sajtu, da li ima telefonskog broja jer ga mnogi lažni sajtovi nemaju“, ukazala je Hoks.
Preporučila je i da se i prevoz i smeštaj rezervišu istovremeno, ali i da se sve plaća plaća kreditnom karticom.
Tako ste zaštićeniji, kaže ona.
Izvor: BBC NEWS na srpskom
