Dupla kruna

U sezoni kada je osvojio šampionat KART serije u Americi (2000), Montoja je glatko pobedio na trci 500 milja na stazi u Indijanapolisu. Kada je u nedelju pobedio i u Monte Karlu, kolumbijska štampa ga je odmah proglasila „kraljem Monaka“, predsednik Uribe je izjavio da je Huan Pablo „ponos i dika Kolumbije“, a sportska štampa širom sveta nije propustila podatak da je Montoja tom pobedom ušao u istoriju. Ostalo mu je još da pobedi i na trci 24 časa Le Mana pa da uz Grejema Hila postane vlasnik tri pehara o kojima sanja svaki trkač.

Gledajući trku mogao se steći utisak da je Kolumbijac bio ubedljivo najbrži, da ga niko nije mogao ugroziti iako su mu se pred kraj trke pratioci opasno približili. Statistika, pak, kaže da je bio tek četvrti kada je reč o najbržim krugovima. Raikonen (Meklaren Mercedes), Mihael Šumaher (Ferari) i Ralf Šumaher (Vilijams BMW) bili su brži od njega. U čemu je onda bila tajna njegove pobede? Pa, u sjajnoj strategiji i maestralnom radu mehaničara prilikom oba svraćanja u boks – uštedeli su mu čitavu sekundu u odnosu na drugoplasiranog Kimija. Sekundu, pa šta? E, pa u Monaku je sekunda jednako pobeda.

Najbolje su to videla oba ferarijeva vozača koji su posle dominacije na prvom treningu u petak omanuli kada je bilo najpotrebnije – u borbi za startna mesta. S obzirom na to da je na ulicama Monte Karla obilaženje gotovo nemoguće, kada se napreduje u poretku samo greškom onog ispred sebe ili ako mu prolupa motor, bilo je jasno da, što se prvog mesta tiče, i Šumi i Barikelo mogu da se slikaju. Pogotovo jer su se ispred njih na startu plasirali Truli (Reno), Montoja, Raikonen i mlađi Šumaher. Šampion se posle žalio da bridžston gume ništa nisu valjale, da zbog toga „nije mogao da drži korak sa vodećima“, čak je i šef tima Žan Tod rekao posle trke da „gume nisu baš najbolje odradile posao“, ali im je bridžstonov tehnički direktor Hisao Šuganuma ladno odbrusio da su „gume bile OK i da je loš rezultat posledica pogrešne strategije u odnosu na ostale timove“.

Japanac je, sva je prilika, potpuno u pravu. Dok su oba vilijamsova vozača startovala sa relativno malo goriva, Montoja je u prvoj krivini maestralno prestigao Kimija, Šumi i Rubinjo su startovali sa više goriva i tako tromi ništa nisu mogli da ušićare na startu. I kada se u prvom krugu Frencen (Zauber) razbio o ogradu i na stazu izašao automobil za usporavanje, prilikom novog starta najbrži su bili Ralf i Huan Pablo. Usledila je potom serija najbržih krugova, dobra trka njih dvojice i Raikonena koji je jedini mogao s njima da se nosi jer su i u meklarenu odlučili da startuju sa manje goriva u rezervoaru.

Već prilikom prvog svraćanja u boks na promenu guma i dolivanje goriva vilijamsovi mehaničari pokazali su da su u odličnoj formi. Najpre su Ralfu odradili odličan posao, ali… „Nemam pojma iz kog razloga, ali posle prvog svraćanja u boks poremetio se balans mog bolida i jednostavno više nisam bio među najbržima“, rekao je posle trke mlađi Šumaher. „Četvrto mesto je razočaranje za mene posle starta sa pol pozicije koja u Monaku znači više nego na bilo kojoj drugoj stazi.“

Montoja je, naravno, iskoristio šansu. Vozio je još par krugova veoma brzo, smanjio razliku u odnosu na Ralfa koji se rvao sa bolidom koji se tresao i proklizavao na strminama i u oštrim krivinama, a onda su i njemu mehaničari odradili odličan posao u boksu i pobeda mu je bila u džepu.

„Ovo je bio idealan dan“, rekao je oduševljeni Huan Pablo posle trke. „Bolid, gume, mehaničari, sve je bilo fantastično! Ovo je upravo ono što nam je bilo potrebno, sjajno, nestvarno!“

Direktor BMW sport tima, bivši vozač Gerhard Berger nije štedeo pohvale, kao da svi već zaboravljaju impulsivnost, pa ponekad i nepromišljenost koja je Montoju u nekoliko navrata ranije koštala dobrog plasmana.

„Ovo je za svakoga posebna trka i velika je stvar kad pobedite“, rekao je Berger. „Huan Pablo je bio vrlo, vrlo dobar. Od početka sezone je veoma brz, postojan i na ovoj trci nije napravio ni najmanju grešku. Obavio je perfektan posao.“

Drugo mesto za Raikonena najviše je razočaralo šefa tima Rona Denisa koji je osuo paljbu na Žaka Vilneva (BAR Honda) koga je označio kao glavnog krivca za Kimijev zaostatak.

„Taj frajer je zadržavao Raikonena skoro čitav krug“, besneo je Denis posle trke. „Šta još osim plave zastave treba da mu se pokaže pa da propusti bržeg koji ga obilazi čitav krug?“

Sam Raikonen je bio kudikamo mirniji od svog šefa, potpuno u skladu sa nadimkom Ledeni. „Pomalo sam razočaran zbog gužve koja me je omela da pre drugog svraćanja u boks iskoristim prednost i ostanem na stazi duže od Montoje“, rekao je Kimi posle trke. „Ali, to je Monako. Bar sam povećao prednost u generalnom plasmanu u odnosu na Mihaela.“ Kultard je kroz cilj prošao kao sedmi i posle se žalio da nije dobro podesio bolid.

Odličan plasman, Alonso peti, a Truli šesti, ostvarila je renoova ekipa. Sa ovom konstatacijom svakako se ne bi složio namćorasti perfekcionista, šef tima Flavio Brijatore, kome su posle odličnih rezultata porasli apetiti i koga je najviše pogodilo to što mu je gazda Frenk oteo treće mesto u generalnom plasmanu. „Jedino dobro za nas u ovoj trci je to što su oba bolida stigla do cilja i što smo polzovali nekoliko novih bodića“, promrsio je Italijan novinarima. „Mislili smo da je pobeda naša, ali nas je iznenadila snaga Vilijamsa.“

Naredna trka vozi se 15. juna na stazi Žil Vilnev u Montrealu za Veliku nagradu Kanade.