Dođite da frpujemo zajedno

Družina korača drevnom šumom Dormija. Mesec je pun i tiho je. Odjednom se začu zavijanje vukova i u tom trenutku snop mesečeve svetlosti obasja crvenu metalnu kutiju na panju kraj staze kojom su prolazili. Sveštenik Amar prišao je kutiji, otvorio je i ugledao u njoj presavijen beli papir. Na papiru je crvenim slovima pisalo: „Bežite iz šume“. Sveštenik je izgovorio mistične reči, jedino njemu razumljive. Rendžer Dankmar i polučovek Zigon izvadili su mačeve i pažljivo osluškivali svaki šum, a čarobnica Glordija protrljala je svoj čarobni štapić…

A u stvari, nas četvoro sedimo za malim stolom nadneseni nad mapom imaginarne šume. U jednom beogradskom klubu smo, gde se okupljaju ljubitelji različitih i, pomalo neobičnih, društvenih igara. Oko nas je još par stolova, na svakom karta i figurice. I naravno, vesela družina. Za malo većim stolom do nas, desetak srednjovečnih muškaraca luta opustošenim ruševinama grada koji su naselila zaražena čudovišta. Galame i rukama prave neobične pokrete. Svi smo u istoj prostoriji, ali u potpuno drugim svetovima. Frpujemo.

FANTAZIJSKO IGRANJE ULOGA: Ova vrsta društvene igre u kojoj igrači sede za stolom, nad kartom koja predstavlja izmišljeni svet i kreiraju likove i okruženja, naziva se Fantazijsko igranje uloga. Svaki igrač se uživljava u svoj lik i kroz interaktivnu priču deluje na pravac igre.

Igra počinje tako što pripovedač (Dungeon Master ili Game Master) osmisli svet i avanturu ili koristi već napisani scenario. Svakom igraču se dodeli određeni lik sa specifičnim osobinama. U avanturi u šumi Dormiji s početka ovog teksta, Sveštenik jedini razume jezik šume, rendžer i polučovek umeju da ratuju, a čarobnica poseduje magiju. Svi su na istoj strani u borbi protiv „zla“. Tokom avanture međusobno razgovaraju i odlučuju u kom će se smeru priča odvijati. Stiču tzv. iskustvene poene (ekspi), pomoću kojih postaju moćniji. Kad se ekipa oko nečega dvoumi ili ne zna šta da radi, baca se posebna kockica koja rešava situaciju i pomaže igračima. Pripovedač ima zadatak da usmerava igrače ka konačnom cilju, a na njima je da osmisle kako će ga ostvariti. Dungeon Master i igrači imaju papir na kom zapisuju svoje osobine, aktivnosti i napredovanje.

Pisana pravila objašnjavaju principe na kojima je zasnovana avantura, šta je potrebno za stvaranje likova, koje veštine treba da imaju, kako se odvija borba i međusobna komunikacija. Ipak, na Dungeon Masteru je da odluči da li će svoju priču razvijati u skladu sa pravilima ili će ih menjati u zavisnosti od konkretne situacije kako bi pomogao svojim saigračima.

Prvi komercijalni FRP, Dungeons and Dragons (Tamnice i zmajevi), inspirisan starim ratnim igrama, nastao je sedamdesetih godina i predstavlja početak modernih fantazijskih igara koje se igraju u stvarnosti. Uz samu igricu razvijala se i industrija zasnovana na njima, kao i sistemi, to jest fantazijska okruženja. Jedna zaokružena priča zove se kampanja, sastoji se od avantura, a avantura je podeljena na sesije. Trajanje zavisi od igrača, a jedna sesija trajala je – navodno – čak trideset šest sati.

IZMIŠLJENI GRAD: Klub Sigil jedno je od mesta u Beogradu gde se sakupljaju ljubitelji različitih hobija i društvenih igara, a tu se može kupiti i potrebna oprema za igranje – od minijaturnih figura ratnika do velikih „enciklopedija“, knjiga sa pravilima i opisima „svetova“ . Klub je dobio naziv po gradu iz izmišljenog nadsveta, u kom se povezuju svi pojedinačni imaginarni svetovi. U Beogradu postoje još četiri kluba – Hobby Store, C22, Crni Zmaj, Dragon, i pet prodavnica opreme za ovu vrstu društvenih igara. Prema rečima Marka Lukača, studenta elektrotehnike i jednog od zaposlenih, klub posećuju ljudi svih uzrasta i profesija, a dnevno svrati njih dvadesetak. Lepota druženja u ovom klubu ogleda se u razgovorima koji se ne tiču tema koje se tiču svih – ne govori se o politici, religiji i ostalim frustrirajućim stvarima. Svako ko dođe u klub bira svoj svet, temu i život, a igre i druženje nisu takmičarskog karaktera. Jedan od redovnih posetilaca kluba, Danko Petrović, počeo je da igra FRP pre deset godina, kada je dobio internet. Na početku je igrao samo onlajn, dok nije počeo ozbiljno da se zanima za igru. Ubrzo je kupio Dungeon Master vodič, okupio družinu i zaigrao u stvarnosti.

„Pravo je zadovoljstvo naći ljude koji vole da se igraju jer je osećaj kao da zajedno radimo na snimanju filma. Lepše je igrati sa poznanicima, svi smo opušteniji i u toku igre se šalimo jedni na račun drugih“, objasnio je Danko.

On se seća da je postojao pokušaj da se napravi FRP čija je radnja smeštena u srednjovekovnoj Srbiji (takozvani SRP), ali projekat nije zaživeo.

GEOKEŠING: Međutim, Srbija se pokazala kao odgovarajući prostor za jednu drugu igru, koja se, kao i FRP, igra uživo i zahteva maštu – geokešing. Geokešing predstavlja savremenu verziju potrage za blagom, samo što poenta nije u blagu, već u potrazi, i što se ne odvija za stolom u igraonici, već na otvorenom. Naziv se sastoji od reči geo, što znači da je igra globalnog karaktera i da se odnosi na prirodu. Keš je kutija sakrivena na nekom mestu u gradu ili prirodi, i u kojoj se nalaze papir i olovka i neki predmet koji predstavlja „blago“ – privezak, knjiga, bižuterija… Zabranjeno je staviti opasne i ilegalne stvari, kao što su pornografija, oružje i slično. Takođe nije poželjno ostavljati hranu u keš, jer se može pokvariti dok ga sledeći tragač nađe, a ako je keš smešten u šumi, životinja može namirisati hranu i tako uništiti keš.

Geokešing je postao popularan kod nas s pojavom mobilnih telefona, sa android operativnim sistemom. „Gledala sam razne aplikacije za android i među najtraženijim se pojavila ta za goekešing. Instalirala sam je, malo ‘proguglala’, učinilo mi se interesantnim, bilo je lepo vreme i krenula sam da se igram“, objašnjava Jelena Popović, koja je počela da „traga“ pre pola godine.

U potragu možete krenuti kad napravite svoj (besplatan) nalog na sajtu goecaching.com i obezbedite gps uređaj, koji danas imaju skoro svi mobilni telefoni. Opis keša i koordinate su dati na sajtu, a igru započinjete upisivanjem datih koordinata u gps uređaj. Na taj način locirate mesto na kom se nalazi keš, ali to nije dovoljno da ga pronađete. Obično su vešto sakriveni kako bi vas naterali da pokažete svoju snalažljivost, maštovitost i upornost. Ako je keš sakriven blizu nekog spomenika, muzeja i slično, ukratko je opisan i značaj tog mesta. Poenta je da potraga bude što živopisnija, da prođete kroz lepe predele, vidite znamenitosti i doživite pravu avanturu. „Na ovaj način imaš priliku da u inostranstvu vidiš neke znamenitosti koje ne postoje u brošurama, osetiš duh mesta i upoznaš neke nove ljude. Pošto se traga pomoću gps uređaja, lako se prepoznamo jer svi držimo telefone i gledamo u njih kad smo u blizini keša. Neviđeno interesantan doživljaj je susret sa nekim ko traži nešto sakriveno od ostatka sveta, a kad nađete keš, stvarno se osećate kao da ste našli blago“, dodaje Jelena.

Kad nađete sakriveni keš, potrebno je da upišete svoje ime i datum na papir koji se tamo nalazi. Predmet koji pronađete u kešu možete uzeti, a u njemu ostaviti nešto iste ili slične vrednosti. Potrudite se da keš vratite na isto mesto na kom ste ga našli, kako biste olakšali potragu drugim igračima. Kad dođete kući, na internetu opišite svoju avanturu i podelite iskustvo sa drugim igračima.

Najinteresantniji keš koji je Jelena pronašla je poznat kao „travel bug“. To je mala kutija koja ne sadrži nikakav predmet, a kad je geokešer pronađe, nosi je u svoj grad ili gde se uputio, ostavlja ga na određeno mesto i tako postupa svaki sledeći pronalazač, jer je poenta da se keš nađe u što više zemalja.

U Srbiji ima oko 110 sakrivenih geokeševa, dok ih u svetu ima preko 1.532.000, na svih sedam kontinenata, uključujući i Antarktik.

Granice se pomeraju u svemu, tako i u načinu na koji se igramo. Uspeli smo da prenesemo likove iz kompjuterskih igrica u naš svet i postanemo jedni od njih.

foto: a. anđić

SVET VILA, ČAROBNJAKA I ZMAJEVA: Klub Siglfoto: milovan milenković