Crvene tange i Hari Poter

Ove godine, stanovnici Velike Britanije proslediće nekom drugom 73 miliona božićnih poklona koje su dobili, zato što im se ne dopadaju. Proračuni pokazuju da je ukupna vrednost nepoželjnih novogodišnjih i božićnih poklona oko 264 miliona funti. Prema jednom nedavno urađenom istraživanju, više od polovine Britanaca za Božić dobije tri poklona kojima nisu zadovoljni, a skoro polovina njih biva dalje data nekom drugom. „Recikliranju“ poklona sklonije su žene, pošto svaka druga priznaje da daje drugima ono što joj ne odgovara, dok to čini dve petine muškaraca. Od 1000 anketiranih, 37 odsto je izjavilo da prosleđuje samo „lepe“ poklone.

Rezultati tog istraživanja mogli bi da deluju krajnje poražavajuće u prazničnim danima kada vlada potpuna potrošačka euforija i kada se svi trude da nađu poklone za svoje najbliže. Da li poklanjamo reda radi ili zaista želimo da obradujemo onog kome je poklon namenjen?

Podaci o tome koliko su stanovnici Srbije zadovoljni poklonima koje dobijaju za novogodišnje praznike ne postoje. Međutim, činjenica je da se u ovom periodu pokloni kupuju „na veliko“, da u isto vreme treba misliti na veći broj ljudi različitog uzrasta, interesovanja ili ukusa, pa je nekako logično da se izboru poklona za svakoga pojedinačno posvećuje manja pažnja. Šta je to što Srbi najčešće daruju jedni drugima za Novu godinu?

SPAJDERMEN NA STO NAČINA: Prva i obavezna stavka na svakoj novogodišnjoj šoping listi najčešće su dečji pokloni. I dok roditelji u drugim prilikama uspevaju da se provuku sa ponekim korisnim poklonom, kao što je garderoba ili obuća, za Novu godinu u obzir dolaze isključivo igračke. Prema rečima prodavaca, u vreme praznika roditelji ne štede. Obilazak najpopularnijih beogradskih prodavnica ovog tipa pokazao je da najbolje „idu“ najskuplji artikli. Ove godine, ispod jelki u domovima u Srbiji najzastupljenije će biti lego kockice, figure Spajdermena, Brac lutke, barbike (koje su poslednjih godina manje popularne, zbog ekspanzije Brac igračaka), Vinks… Međutim, najpopularnija igračka, apsolutni hit među decom, jeste nešto što se zove Plejmobil. Ne, nije u pitanju nikakav autić.

Najbliže objašnjenje bilo bi da je Plejmobil nešto vrlo slično lego kockicama. Reč je o igrački koja se sastoji od delova, a deca treba da ih sastave. Svaki komplet predstavlja priču za sebe. Tu su dvorac iz bajke, farma, vikinška lađa, zmajev zamak i slično. Postoje veći i manji kompleti, a shodno broju delova raste i cena. Pojedinačna cena figurice iz Plejmobil linije je između 200 i 300 dinara, dok luksuzniji paketi koštaju od 1200 do neverovatnih 14.000 dinara. Šampion po ceni je kompletno opremljena Plejmobil bolnica, sa sve pacijentima, sanitetskim vozilom i helikopterom za hitne slučajeve (oba na baterije). Posebno je zanimljivo što svaka soba za ležeće pacijente ima radio kasetofon, vaze sa cvećem, a dečje odeljenje ima i igračke. U Plejmobil bolnici standard je znatno viši nego u bilo kojoj srpskoj zdravstvenoj ustanovi.

Posle Plejmobila, koji je odlično rešenje ako imate decu različitog pola, najtraženiji je Spajdermen „na sto načina“, namenjen dečacima. Među igračkama inspirisanim ovim strip-junakom, najpopularnije su, svakako, lutke različitih veličina i naravno – cena. Najmanja figurica čoveka pauka košta oko 700 dinara, dok je najskuplja ona koja ide u kompletu sa automobilom i staje oko 5000. Između ove dve krajnosti, postoji još gomila različitih figurica, maski, Spajdermenovo oružje, konstrukcija po kojoj se vere, figure njegovih neprijatelja i slično. Takođe je veoma popularna i igra Spajdermen operacija, gde se pored povređenog junaka nalazi i hirurški pribor. Reč je, zapravo, o varijaciji popularne igre Operacija.

Kada je devojčicama reč, izbor je iz godine u godinu sve veći. I ovoga puta, Brac lutke su neprikosnoveni favorit. Međutim, u industriji igračaka za devojčice trendovi se brzo menjaju, pa su prodavnice pune zbunjenih roditelja, koji traže „nekakve Zvončice“. Srećom, prodavci su u toku, pa ih bez greške odvode ka policama sa krilatim lutkicama koje izgledom podsećaju na drugaricu Petra Pana. Slična je situacija i sa Vinks figuricama. Reč je o lutkama urađenim prema junacima crtane serije koja se trenutno emituje na domaćim televizijama.

TOP 20: Za razliku od dece koja najčešće svoje novogodišnje želje izlažu u pismima Deda Mrazu pa roditelji ne moraju mnogo da mozgaju, izbor dara za odrasle zna da bude teži. Ipak, čini se da stanovnici Srbije nisu naročito inventivni. Najčešće se poklanjaju parfemi, bižuterija, kravate, manžetne, donji veš i bombonjere. Sudeći po iskustvu prodavačica, muškarci se najčešće opredeljuju za parfeme na kojima ne štede. Ali, kada poklanjanju satove, što, navodno, često čine, odlučuju se za jeftiniju varijantu, dok dame ne pitaju za cenu. Alternativa skupom satu je relativno jeftin set koji se sastoji od kravate i manžetni u istom dezenu.

Pomalo iznenađujuće, nakit je nešto što žene, izgleda, češće kupuju same sebi nego što ga dobijaju, bar u vreme novogodišnjih praznika. Radnica u zlatari u jednom velikom tržnom centru prosvetlila je izveštače „Vremena“ otkrivši da je normalno da žene same sebi kupuju nakit u ovo doba godine, da bi bio u skladu sa novogodišnjom toaletom.

Da li zbog relativno niske cene ili zbog prirode poklona, najtraženiji je donji veš. Naročito je popularna crvena boja, verovatno zato što je simbol radosti, veselja i sreće ili, ipak, strasti, s obzirom na to da je reč o intimnom rublju. Crvene čipkaste krpice, koje tokom godine nisu traženije od onih u drugim bojama, u dane praznika postaju izuzetno popularne. Osim brushaltera, korseta, gaćica, haltera i čarapa, uglavnom namenjenih damama, u poslednje vreme vlada pomama za crvenim muškim tanga gaćama. Iako potrošačka euforija još nije dostigla vrhunac, ovog „odevnog predmeta“ više nema u prodavnicama. Premda su muške crvene tange veoma tražene, po rečima vlasnice jedne prodavnice, više ih neće biti „jer su odvratne“.

Za slave, rođendane i godišnjice cveće ide odlično. Međutim, za Novu godinu cvećare nemaju baš mnogo posla. Knjižare, s druge strane, „žive“ od Sajma knjiga i novogodišnjih praznika. Kad je reč o knjigama koje se kupuju na poklon, nesumnjivo su na prvom mestu kuvari, zatim takozvane gift-knjige, kao na primer 500 must visit destinations, Ishrana prema krvnim grupama, razne knjige o feng šuiju i uređenju života i prostora uopšte. Prema onome što je „Vreme“ uspelo da sazna, lista dvadeset najprodavanijih ne razlikuje se mnogo od knjižare do knjižare. Domaći čitaoci najzainteresovaniji su za laku literaturu, pa se najbolje kotiraju knjige Ljiljane Habjanović, Isidore Bjelice, Mirjane Bobić ili Paula Koelja, kao i Lagunina izdanja, od kojih su svakako najprodavanije knjige Sofi Kinsele, sa već čuvenom kupoholičarkom kao glavnom junakinjom. Od „težih“ autora u top 20 probio se jedino prošlogodišnji nobelovac Orhan Pamuk. U subotu 22. decembra, u IPS-ove knjižare stigla je i poslednja knjiga o Hariju Poteru, koja će se sigurno u rekordnom roku naći na listi najprodavanijih.

MP3 plejer, fleš memorija ili I-pod u poslednje dve godine postali su nešto što gotovo svako može da priušti, a samim tim su i dobar izbor i kao poklon.

ZAVRŠNI RAČUN: Najjeftinija kombinacija nabrojanih poklona za četvoročlanu porodicu (mama, tata i dvoje male dece različitog pola) košta oko 3200 dinara, ne računajući slatkiše i druge sitnice koje se obično nalaze u dečjim novogodišnjim paketićima. Najskuplju je teško pouzdano izračunati, ali okvirno ona iznosi oko 36.000 dinara. Treba imati u vidu da se ovi podaci odnose na Beograd, u kom je standard nešto viši nego u ostatku Srbije, gde su, shodno platama, verovatno niže i cene.

Prava potrošačka groznica još nije dostigla vrhunac koji se očekuje negde oko 27. decembra. Na osnovu onoga što su beogradski prodavci bili spremni da otkriju u razgovoru za „Vreme“, građani su već u panici, pa ne žale novac na poklone. Zato svi kažu da im je pazar krajem decembra višestruko veći nego tokom ostalih meseci u godini, kao i da će većina 29. i 30. decembra produžiti radno vreme, uglavnom za po sat ili dva. Za one koji kupovinu odlažu do poslednjeg trenutka, ima i prodavnica koje će tih dana raditi do ponoći.