Bog iz našeg sokaka

Da se ne bi posezalo za knjigama, drugim izvorima, evo šta na temu Bogojavljenja, na Zemunskom keju, lično rek’o patrijarh srpski gospodin Irinej: Na današnji dan otvorilo se nebo, i Bog je sišao na zemlju da bi nas načinio narodom Božjim! U slavu toga Srbi na Bogojavljenje (19. januar), kao niko drugi, od kada nego odvajkada, upriličuju plivanje za Časni krst. Ove godine bilo kao nikad i opet rekordno, plivalo se širom Srbije i „srpskih zemalja“, u Podgorici, Brčkom, SNP Naši iz Aranđelovca organizovali plivanje, jok na suvom, na planini Bukulji… Naravno da časnog plivanja bilo i u Jagodini, gde nestalo Bogojavljanske vode iz pet buradi po 500 litara, ali u Jagodinu svete vode ne mere da nestane pa je promptno doterana vatrogasna cisterna na koju je popet pop da je osvešta, tako da je verujući narod mog’o dalje zahvata vodu koja se nikada ne kvari, i koja cele godine služi kao lek.

Svuda bilo Bogu milo, ali je Beograd, kako javili mediji i te agencije, bio ponos Srbije. Plivalo se na sedam lokacija, a na Zemunskom keju plivače lično, u prisustvu na Šešelj izvorištu prisutnog predsednika Skupštine Srbije Nebojše, blagoslovio patrijarh Irinej, i svima čestit’o praznik tradicionalnim pozdravom, Bog se javi! Kako javili svi mediji i agencije na molu, na kome je bilo platno u bojama zastave sa natpisom Za krst časni i slobodu zlatnu, je bilo 380 takmičara, koji su, pre skoka u hladni Dunav, pozdravili ogroman broj okupljenih građana na tradicionalan način, sa tri spojena prsta na podignutim desnicama, koja simbolizuju Oca, Sina i Svetog duha, kao i naše pravoslavlje…

„BREK“ PLOČA: Naravno da je i Valjevo – gde se „Vreme“ odlučilo da iz prve blizine isprati ovu duhovnost i tradiciju – a kako bi, na svoj način bilo ponos Srbije. Dakle, reporter, kad primio pismo-poziv, video plakat za ovu duhovno-kulturnu manifestaciju, pročit’o da „Vaša podrška i lično prisustvo veoma nam je važna“, takoreći nije im’o kud nego na pos’o. Krene pored Valjevske crkve, vele posle Hrama Svetog Save najveće na Balkanu, završena liturgija, ispred crkve redovi naroda pred velikom belom kacom koja oblepljena kvalitetnim papirom sa ikona motivima, šta rade redovi naroda, strpljivo čekaju da natoče Svetu vodicu.

Idući tako reporter stigne na lice mesta, branu na reci Gradac, ponornicu u koju se i za letnjih meseci samo hrabriji usuđuju ući. Na licu mesta brana, pred njom podignut nivo vode, do brane kuća, u prizemlju bife „Brek“, gore, na betonskoj ploči, ozvučenje, mikrofoni, popovi, postrojen dečji hor. Dole i kola policije, Hitne pomoći, kazan sa kuvanim vinom, upravo nazdravljaju sveštenik u svojoj odori i fundus uniformisani junak sa u zlato pojasom preko junačkog stomaka, istim takvim širitima, raznim džidžamidžama na junačkim prsima…

Kroz narod, na konjima, sa ti plaštevi, štitovi, koplja i drugi mačevi, prođoše, kako rekoše, članovi Kraljevskog reda vitezova, sa „Brek“ ploče se ču, Bog se javi, preko zvučnika pustiše duhovnost i tradiciju, pesmu „Prošetala lepa Jela“… Bi toga još, na ploču stupiše oni vitezovi, sa zastave, štitovi, još tog naoružanja, istupi žensko pa reče, Bog se javi! Žensko se nastavi, ali se slabo čulo, reporter uhvati, Sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa valjevskog gospodina Milutina… Ovde na bogom nam darovanoj reci Gradac, koja pleni bistrinom i lepotom…

Reč dobi sveštenik Aleksandar, koji pokaza da zvučnici rade: Draga braćo i sestre, sad kad ja kažem, Bog se javi, vi svi recite, Vaistinu se javi. Sveštenik Aleksandar tri puta reče, svi tri puta odgovoriše. Reči se primi, civilno, sa ruke na dupe, SPS pomoćnik gradonačelnika Selimir: Zadovoljstvo mi je i čast da danas ovde pred vama u ime gradonačelnika pozdravim ovaj skup, da poželim da se ova krasna manifestacija sve više i više razvija, i da obećam da ćemo da je uvrstimo u gradsku manifestaciju, Saradnja grada i crkve u Valjevu je na visokom nivou…

DUBLJI APLAUZI: Ono žensko što se ne čuje reče da počinje duhovno-kulturni program, javi se dečji hor „Hadži Ruvim“ sa pesmama na velike Kosovo teme, nastupi i vokalna grupa „Lira“ sa autorskim kompozicijama Gospode tvoja je reč iskovana od istine akustičarski sastav Iz mog sokaka. Bi još muzičke tradicije i duhovnosti Iz mog sokaka, dole nad ustavom se pojavi mala i sposobna bespilotna letelica, na „Brek“ ploči se nastavi program. Prvi vitez dodeli deci diplome i priznanja Eparhije, svi su gledali u nebo nad ustavom, u malu i sposobnu bespilotnu letelicu koja je svetlucala…

Kad, ozgo i od uzvodno, pojavi se crni gumeni čamac – vele porinut gore, iza krivine, kod kafane Srpski opanak – sav u bršljan i latice, u kome je stajao preosvećeni vladika Milutin sa Časnim krstom, koji kao i crni gumeni čamac beše sav u bršljan i latice. Čamac je, teran na vesla, tiho klizio, neko na brani reče, Bože me prosti, vladika ko da hoda po vodi, svi prihvatiše, Vaistinu, ko da hoda po vodi. Vladika je u čamcu lagano klizio, hodao, voditeljka sa betonske ploče uze zahvali svima koji pomogli, objavi da će za Časni krst plivati najveći broj učesnika, svakog predstavi u ime i prezime.

Javi se Prvi vitez, koji se ‘99, prvi, na Savskom jezeru, sa 12 momaka bos spustio do reke, kada je Milić od Mačve držao krst u ruci, a danas će on biti u njegovoj ulozi, on će dati start, a ono što je važno, danas je nosilac krsta, koji će predstaviti, baciti plivačima, Njegovo preosveštenstvo vladika Milutin. Čamac sa stojeći vladika se beše primak’o, sposobna bespilotna letelica je kružila ozgo, plivači pređoše branu, Prvi vitez im savetova da se prvo malo osveže, da to rade složno, jer dok se jedni osvežavaju, drugi se suše, nije važno da se takmiče da stignu prvi, važno je da su svi zajedno, da predstavljaju Srbiju koja neće umreti, nego koja ima zadatak, a to je upravo da nosi ovaj krst…

Prvi vitez iznova podseti šta je bilo ‘99. na Savskom jezeru, da se od tada pliva u svakoj reci, svakom jezeru Srbije, i naravno u drugim srpskim zemljama, na evropskom, i drugim kontinentima, sad je to tradicija koja će biti večno ovaploćena. Onda Prvi vitez pređe na uputstva, Prekrstite se jednom i kad budem rekao, samo jednom, U ime boga, sad, ne Sad, nego, U ime Boga, sad, vladika Milutin će pustiti krst koji ćete vi dotaći, kad budete stigli, polako izlazite, ne pravite pometnju. Pa Prvi vitez viknu, Braćo i sestre, ako ste spremni, smireni u duhu, sa ljubavlju u srcu, U ime boga, sad, preko pedeset momaka pljusnu u vodu, sa „Brek“ beton-ploče krenu neki marš na Drinu, prvi plivač stiže do krsta, svi stigoše do krsta, vladika je iz čamca, u stojećem stavu, sa krstom u desnici sve blagosilj’o, sposobna bespilotna letelica sve praznično blicajući uze da se udaljava…

Pobedniku plivanja za Časni krst ogrnuše pobednički plašt, Prvi vitez objavi ko prvi, ko drugi, ko treći, nastavi da su naravno svi pobedili, jer, kao što se zna, jedan za sve, svi za jedan, zatraži aplauz za sve, da se malo dubljim aplauzom, i malo dužim aplauzom svi pozdrave, uz tradicionalni Bogojavljenski pozdrav Bog se javi, i bi, tri puta, Bog se javi! Javi se i voditeljka, još jednom čestita, pobednik dobija predivnu ikonu Presvete bogorodice. Voditeljka još jednom zahvali svima koji pomogli, Domu zdravlja, Policijskoj upravi, Redu vitezova… Radovanu Todoriću, koji je tako umetno vesl’o čamac u kome bio preosvećeni vladika da je mnogima izgledalo da on to po vodi hoda. Narod, sve komentarišući da je bilo sveta sačuvaj bože, uze da se razilazi, reporter opet prođe pored crkve koja posle Hrama Svetog Save najveća na Balkanu, vernici su još bili u redovi za Bogojavljensku vodu kod one velike bele kace sa papir oplatom na kojoj su bili ikone motivi…

…I PLIVANJE ZA KRSTOM: Bogojavljenje u Valjevu…

…i fundus uniformisani junak sa u zlato pojasom ispija kuvano vino