Imaju dobre kontakte, nove rute za šverc kokaina i profesionalniji su nego što su bili, kaže za „Vreme“ o balkanskim kartelima bivši načelnik Europola, finski policajac Jari Liuku
Balkanske grupe su „žestoko upletene u trgovinu kokainom na veliko“, kaže za „Vreme“ Jari Liuku, načelnik policije Helsinkija, glavnog grada Finske.
Liuku je do maja 2024. bio načelnik Europolovog centra u Hagu za borbu protiv krupnog organizovanog kriminala.
„Ovo je isplativo područje. Ako krijumčariš kokain u EU, po veleprodajnoj ceni bih rekao da je 20 do 24 hiljade evra za kilogram“, priča Liuku. U njegovom gradu, Helsinkiju, krajnja cena ide od 120 do 150 evra za gram.
Razgovor sa Liukom je deo velikog istraživanja „Vremena“ o prstima balkanskih kartela, poput Škaljarskog i Kavačkog, koji sežu do Roterdama, najveće evropske luke. Celo istraživanje biće objavljeno u novom „Vremenu“ koje na kioske stiže u četvrtak (23. januar).
„Imaju veze u celom svetu“
Kako kaže finski policajac, Balkanci jačaju decenijama. „Sada su daleko profesionalniji nego što su bili. Zato i kažem da su među najjačim organizovanim kriminalnim mrežama na svetu u ovom trenutku.“
Prljavi poslovi sve češće ostavljaju krvav trag širom Evrope. U ratu do istrebljenja, ranije poznatom iz Latinske Amerike ili filmova, Kavčani i Škaljarci ostavili su preko šezdeset mrtvih.
Sačekuša je bilo i u Atini, Beču, Kijevu. Sukob ni izbliza nije gotov, a plen je i dalje obilan.
Balkanski karteli drže lavovski deo uvoza iz Brazila i Ekvadora i imaju čitave mreže u Holandiji i Belgiji. „Imaju dobre kontakte sa lokalnim narko-mrežama u celom svetu, sarađuju sa drugim organizovanim kriminalnim grupama, dele finansijske rizike i nove švercerske rute“, dodaje Liuku.
Ceo tekst holandskih novinara Ingrid Gerkame i Marka Midela te Nemanje Rujevića čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka. Ili se pretplatite na digitalno izdanje.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
