Dok se svuda na svetu naplaćuju kazne za parkiranje na zelenim površinama, u Beloj Crkvi može biti kažnjivo ne dati da se ljudi parkiraju na travi. Po tome je, biće, jedinstvena u svetu
Kad sam bila studentkinja, često sam gnjavila svoje kolege pričajući im svaki čas o Beloj Crkvi. Moj veoma duhoviti, nažalost već pokojni kolega Božo Šibalić, jednog dana je ovako rezimirao moja mnogobrojna izlaganja: „Meni se čini da u tu Bijelu Crkvu ima sve što igdje na svijet ima, dočim ono što ima u Bijelu Crkvu, to niđe nema!“
Bela Crkva ima travnjake u svojim širokim ulicama. A tako je mala da se s kraja na kraj gradića, nekada kad su ljudi i deca bili marljivi i mišićavi, stizalo pešice ili biciklom za tili čas.
Međutim, došlo je vreme nemarnih i atrofiranih koji moraju svuda automobilom. Na genijalnu ideju da od travnjaka napravi parking prvo je došao restoran Doma JNA preko puta naše kuće. Vlasti i građani nisu se bunili jer ko će protiv vojske. No, propade vojska, propade i restoran, ostade u našoj ulici parking na polzu narodu, a i za uzor.
Pa za tim uzorom krete i osnovna škola koja je nekoliko kuća dalje: da se parkiraju roditelji i staratelji koji dovoze decu jer neće valjda deca peške u školu, a neće ni prosvetari (da, da, čast izuzecima i među roditeljima i starateljima i među prosvetarima).
Elem, ispred naše kuće i dalje postoji travnjak. Nije engleska trava, nije ni da bismo je želeli. Samo je trava, već dovoljno unesrećena žegom. Baš zgodna trava da se na njoj parkira kad se kupuju lubenice koje se prodaju na onom parkingu pokojnog restorana Doma JNA!
Pokušam ja da govorim ljudima da se slobodno parkiraju na našem prilazu kapiji, da ne staju na travu. Neće oni da mi smetaju na betonu! Ama ne smetate na betonu, smetate travi! C! Nema šanse!
Dobro, uzmem ja neke kamenčiće i poređam ih da zaštitim zelenu površinu. Kad li danas jedan dvometraš dignute kragnice na majici i s čačkalicom u ustima kupuje lubenicu, parkirao prilično luksuzan crni automobil na komšijinom uništenom travnjaku i odlučio da nas pouči da je to ispred naše kuće javna površina i da je opasno što smo tu stavili kamenčiće, te da treba da ih sklonimo!!!
Na fotografiji se vide kamenčići postavljeni oko travnate površine. To, po dvometrašu, opasno ponašanje štićenja „nikome potrebne, besmislene“ zelene površine.
Tačno kao što reče moj pokojni kolega, u Beloj Crkvi postoje zelene površine kao i svuda na svetu, dočim dok se svuda na svetu naplaćuju kazne za gaženje i parkiranje na zelenim površinama, u Beloj Crkvi može biti kažnjivo ne dati da se ljudi parkiraju na zelenoj površini, a to je ono što nema nigde na svetu!
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Svega pet do deset odsto ljudi u Srbiji koristi ChatGPT, pokazuju podaci koje dostavlja veštačka inteligencija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
