Naše atletičarke, osamnaestogodišnja Angelina Topić (skok uvis) i dve godine starija Adriana Vilagoš (bacanje koplja), vratile su se prošle nedelje iz Rima kao vicešampionke Evrope. One su mlade, talentovane i već godinama uspešne na svim međunarodnim takmičenjima na kojima su učestvovale
Pre tri godine najbolja juniorka sveta, evropska juniorska vicešampionka, “zlatna” na Mediteranskim igrama i pobednica Svetskog prvenstva za starije juniore, Adriana je potvrdila da je “mlada zvezda u usponu” (što je titula koju joj je dodelio međunarodni tim stručnjaka): ove godine je odbranila drugo mesto u Evropi osvojeno 2022. u Minhenu, hicem od 64, 42 metra oborila je državni rekord star deset godina i obezbedila olimpijsku normu za učešće na Igrama krajem jula u Parizu.
Angelina Topić je “pažnju” sportske javnosti skrenula na sebe kada je, pre petnaestak godina, kako je prenela “Politika”, objasnila šta rade njeni roditelji. “Tata skače hop, a mama hop, hop, hop”, rekla je tada trogodišnja ćerka naših proslavljenih atletičara – Dragutina Topića, skakača uvis i Biljane Topić, troskokašice.
Odabrala je tatinu disciplinu. I nije pogrešila, jer je već sa 16 godina oborila seniorski rekord Srbije (195cm), a ubrzo potom preskočila je visinu od 196 cm i izjednačila najbolji rezultat u svetu dosad za uzrast mlađih juniorki. Te 2022. Angelina Topić je osvojila Evropsko prvenstvo u kategoriji mlađih juniorki, “bronzu” na Svetskom juniorskom prvenstvu, kao i treće mesto na seniorskom Prvenstvu Evrope u Minhenu. U izboru Evropskih olimpijskih komiteta, proglašena je za najbolju mladu sportistkinju Evrope 2022. godine. Ovogodišnju titulu vicešampionke Evrope osvojila je sa preskočenih197 centimetara.
Osim talenta, predanosti, lepote i šarma, ove dve devojke povezuje i to što su im treneri – roditelji. Pre nego što je postao trener svojoj ćerki (a pre toga supruzi Biljani), Dragutin Topić je bio jedan od naših najboljih atletičara i najdugovečniji učesnik olimpijskih igara – takmičio se na ukupno šest, od Barselone 1992. do Londona 2012. godine. Više od trideset godina njegov rekord od preskočenih 238 cm još nije oboren, što ga je svrstalo u društvo 15 najboljih skakača sveta svih vremena. Bio je svetski juniorski šampion i rekorder, kao i osvajač zlatne medalje na seniorskom prvenstvu Evrope.
Adrianu Vilagoš trenira mama Đerđe, nekadašnja rukometašica koja, po sopstvenom priznanju, o bacanju koplja nije znala ništa. Osnove ove atletske discipline i tehniku bacanja savladala je preko interneta. U Malom Iđošu gde porodica Vilagoš živi, Đerđe je osnovala grupu kopljašica koje su, kao i njena Adriana, pre toga igrale rukomet. Podstaknute Adrianinim uspesima, i one postižu sve bolje rezultate, kaže Đerđe. U tom poslu pomaže joj Dragiša Đorđić, naš najbolji trener za bacanje koplja, koji je pre deset godina sa Tatjanom Jelačom osvojio evropsko “srebro” i rekord koji je Adriana oborila u Rimu. “Gledala sam satima snimke čuvenog Jana Železnog, zbog čega sam tek kasnije počela da uživam u svemu. Trebalo mi je skoro godinu dana da naučim tehniku i baš je bilo teško”, pričala je Adriana o svojim počecima.
Za Angelinu je najveća prednost i privilegija u sportu to što pored sebe ima roditelje koji su ovaj put već prošli i koji joj mogu pomoći da neke prepreke zaobiđe. Takođe, sve što zna, naučila je od oca Dragutina koji joj je najveći uzor i u sportu, i u životu. “Prezadovoljna sam i presrećna zbog rezultata u Rimu. Ovo je moj najveći uspeh do sada i odskočna daska za dalji napredak”, rekla je Angelina novinarima po dolasku u Beograd. Pred našim mladim atletskim zvezdama su Olimpijske igre u Parizu, koje počinju 26. jula. Toj grupi mladih svakako pripada i 25-godišnja Milica Gardašević, koja u skoku udalj na ovogodišnjem Prvenstvu Evrope nije imala sreće, ali već godinama postiže vrhunske rezultate i s pravom se smatra naslednicom naše Ivane Španović. Ona je olimpijsku normu ispunila još prošlog leta na Balkanijadi u Kraljevu skokom od 6, 91 m, što je njen lični rekord i 5 cm više od olimpijske norme.
Naravno, “carica” kraljice sportova Ivana Španović predvodi atletski olimpijski tim Srbije s ciljem da osvoji još jedini trofej koji joj nedostaje – olimpijsko zlato. Igre uskoro počinju. Imamo razloga za optimizam i uživanje, bar kad je sport u pitanju.
Donošenjem Ustava, knez Miloš je pretrpeo poraz u borbi sa opozicijom: uništen je njegov apsolutizam, vrhovnu vlast morao je da deli sa Državnim savetom, stvoreno je nezavisno sudstvo, zaštićena su prava činovnika i privatna svojina građana, ukratko – Srbija je postala ustavna i pravna država
Poput osobe, Lisabon je prisutan u Saramagovom životu i delu. Teško je odrediti ko je kome više dao u njihovoj međusobnoj razmeni – grad piscu ili pisac gradu
Gde god da ste se nalazili u gradu, sve bi vas podsećalo na to da je Berlinale u toku i da mu se pridružite – nije se videlo gde počinje grad, a gde kreće Festival
Ko su bili stvarni donosioci odluka u drevnim društvima? Ovog januara objavljena je studija istraživača iz Dablina po kojoj su to bile – žene
Kratak odgovor je – ne može. Ali nije ni veštačka inteligencija baš za bacanje, kako pokazuju neki eksperimenti
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
