Zakonsko silovanje

Avganistanski predsednik Hamid Karzai optužen je da je pokušao da pridobije glasače na predsedničkim izborima podrškom zakona za koji UN kaže da legalizuje silovanje u braku i zabranjuje ženama da izađu iz kuće bez muževljeve dozvole. Predsednik Avganistana nedavno je stavio potpis na inkriminišući zakon bez obzira na primedbe aktivista za zaštitu ljudskih prava. Zakon još nije objavljen, ali veruje se da u njemu postoji član koji zabranjuje ženama izlazak iz kuće ukoliko to ne odobri muž, i član gde piše da žena ne sme da odbije seks u braku. U dokumentu Fonda za žene UNDP-a navodi se da zakon takođe odobrava starateljstvo nad decom isključivo očevima i dedama. Senatorka Humaira Namati, poslanica gornjeg doma parlamenta Avganistana, komentariše da je zakon „gori nego za vreme talibana“. „Svako ko glasno govori, optužuje se da je protiv islama“, kaže senatorka.

Avganistanski ustav dozvoljava šiitskom stanovništvu posebne porodične zakone bazirane na tradiciji, dok istovremeno garantuje ženama jednaka prava. Zakon je pripreman u tajnosti i niko nije bio voljan da sluša rasprave i diskusije – predsednik Karzai time je hteo da pridobije šiitske glasače uoči izbora. Nakon sedam godina na čelu Avganistana, Karzai je popularan u zemlji i na Zapadu što će se najverovatnije potvrditi na predsedničkim izborima u avgustu. Neimenovani zapadni diplomata ocenio je da je ovaj zakon „glasan otkucaj u kutiji“ za moćne šiitske klerike.

Lider hazarske manjine, koja se smatra najvažnijom glasačkom populacijom na ovim izborima, takođe je demantovao zakon rekavši da je predsednik podržao zakon kako bi se ulagivao Hazarima. On tvrdi da zakon zapravo štiti prava žena: „Muškarci i žene imaju ista prava po islamu, ali postoje razlike u načinu na koji su oni stvoreni. Muškarci su snažniji, a žene nešto slabije. Čak ni na Zapadu ne postoje žene vatrogasci“, kaže Ustad Muhamed Akbari. On objašnjava da žena može da odbije bračni seks ukoliko joj nije dobro ili ima neku drugu razumnu „ispriku“. Prema njegovom tumačenju zakona, žena može da izađe iz kuće bez dozvole muža ukoliko je u opasnosti.

Citirani zapadni diplomata smatra da će promene teško ići i da će primedbe Zapada biti shvaćene kao nepoštovanje avganistanske kulture. S druge strane, čelnica Avganistanke nezavisne komisije za prava žena Soraja Sobhrang kaže da je ćutnja Zapada „pogubna za prava žena u Avganistanu“ i napominje da bi takav zakon mogao biti sprečen da se međunarodna zajednica više uključila u ceo proces. Pojedine političarke zauzele su pragmatičniji stav u borbi za ženska prava, smatrajući da je veliki uspeh to što su se izborile da se granica udaje devojčica od 9 do 19 godina pomeri.