Štap i kikiriki za Rome

Francuska vlada sa predsednikom Nikolom Sarkozijem na čelu uveliko sprovodi akciju izbacivanja stotina Roma iz Francuske. Na veliku sramotu i užas većine evropskih naroda. Nisu retki oni Evropljani koji se ne libe da osude ovaj sramni događaj. „Duh Hitlera i njegovih pristalica opet kruži Evropom“, rekao je jedan od stanovnika Evropske unije. Dok se to dešava, Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, zauzima se za položaj humanitarnih radnika u Šri Lanki, kao da nije svestan šta se dešava u njegovom dvorištu. Pre par godina, 17 humanitaraca je nastradalo u toj zemlji, čega se Kušner setio u vrlo posebnom trenutku. Ako je to njegova taktika, onda je ona neuverljiva i nikoga ne može da odvrati od onoga što se dešava u Francuskoj.

Francuska je ovim potezom ismejala postojeće evropske zakone u kojima je jasno naznačeno da građani Evropske unije mogu slobodno da se kreću unutar zemalja članica EU. Romska zajednica je u svim delovima Evrope teško diskriminisana na socijalnom i ekonomskom planu. To je bilo prilično strašno u zemljama Istočne Evrope, koje su bile prinuđene da rešavaju problem Roma pre nego što se pridruže EU. Reč je o Rumuniji i Bugarskoj. Njihovi građani romske nacionalnosti su se slobodno kretali po EU, nakon što su te dve zemlje ušle u zajednicu. Nažalost, jedna od vodećih nacija EU inicirala je ksenofobiju prema Romima Evropljanima tako što ih je prinudno vratila u zemlje odakle su potekli. Novčana nagrada za povratak je smešna – odrasli dobijaju protivvrednost u evrima za 384 dolara, dok deca dobijaju protivvrednost u visini od 100 dolara. Onoliko koliko je potrebno za kikiriki, po evropskim standardima.

S obzirom na problematičan rejting Sarkozijeve stranke, evropski političari ocenjuju da ovaj potez vlade nije slučajnost, već da se oni prvenstveno udvaraju desničarski nastrojenim biračima. Oni, između ostalog, ukazuju na Kušnerovu hipokriziju i aroganciju, kao i na njegovo ćutanje povodom događaja koji potresa Evropu, zato što mu to u ovom trenutku odgovara. Međutim, problem ne može da se gurne ispod tepiha. Francuska, naime, nema nacistu Gebelsa koji može da proda ideje celom svetu. Oni se trenutno očajnički trude da odbrane akciju insistiranjem na tome da su zakone usvojile zemlje članice EU, o čemu mnogi imaju drugačije mišljenje – ocenjuju da je to ugrožavanje osnovnih ljudskih prava. Pored toga, Francuska je zabranila ženama muslimanske veroispovesti da nose pokrivke – burke i hidžabe.